I onaj kome su reči deo zanata – kao piscu ovih zapisa – ima problema s njima u smislu elementarne semantike.

Zbunila nas je reč ’srljanje’, kako je koriste S. Grubješić pa i sam Vojvoda kao šef države, T. Nikolić. Ova glagolska imenica je na prvim stranama listova koji donose izjave o Srbiji i Kosovu, odnosno o Kosovu i EU, što po njima ide jedno s drugim. U jednom momentu pomišljali smo da konsultujemo doktora Klajna, ali smo odustali – smejaće nam se jer to je bar jasno, odnosno šta reč srljanje znači. „Ne treba srljati i trčati grlom u jagode“, kaže S. Grubješić kada govori o Kosovu i dodaje da mi Srblji „imamo svoje uslove“ kada je reč o ulasku u EU. Naravno da ih imamo i baš nam se ne žuri. Ona je očigledno ovo pozajmila od šefa države koji je o tome razgovarao sa baronicom K. Ešton i koji se na to osvrnuo i u hramu sv. proroka Ilije gromovnika s kojim šale nema, jer zna da oplete munjama usred leta i da sve sprži. U tom dvorcu koji se zove Evropa Srbin se oseća kao „čovek na smrt bolestan“. Bez Kosova posebno. Citirao je četnički vojvoda čak i J.B. Tita, nije mu ime pomenuo – s onim ’mi tuđe nećemo a svoje ne damo’. Šef države je o tome razgovarao s baronicom K. Ešton, naravno na sprskom, jer visoka zvaničnica EU za spoljnu politiku ne zna srpski, a naš vođa ne zna engleski. Barem se tako priča. Baronici reč srljanje nije nepoznata, jer u njenom maternjem jeziku to se kaže – to be reckless. Zna baronica i kuda se srlja kad već neko srlja. I kod nas se to zna i nije nam prvi put da srljamo. Da ne gnajvimo ipak po našem običaju. Zna se to značenje u svim jezicima, a znao ga je i Dante Aligijeri koji u svom znamenitom spevu pominje i jednog Srbina koji je mnogo srljao i našao se, da ne citiramo sve – u nezgodnom krugu pakla. To je naš sveti kralj koji nas gleda iz onog ikonostasa u Crkvi. On se našao u paklu, a njegovi gresi su grozni. Znao je Dante i nas i to Nel mezzo del cammin di nostra vita (Na pola našeg životnog puta) – kao čovek koji je mnogo propatio – i da ne valja srljati mnogo, ni u budućnost, ni u pakao, ni iz pakla. Dalje o tome nećemo i zaista je jasno šta srljanje znači – ovo je nešto drugo što muči Grubješićevu i samog ustavnog poglavara države nam Srbije. Zna baronica naravno i na šta misle srpski zvaničnici kada kažu srljanje – objasnili su joj njeni savetnici za „vernakularne“ jezike i dijalekte – tako se u lingvistici zovu jezici koji nisu standardizovani i zvanični u EU – jer EU ima četiri zvanična jezika i zna se koji su to.

Objašnjenje ove muke sa rečima nije komplikovano, barem ne u političkom smislu, iako naša lična muka nije time otklonjena i neće biti skoro.

Mi Srblji sva tri zakona imamo uslove za ulazak u EU, i ako ih EU ne prihvati, ništa od posla biti neće. Nećemo mi u Evropu ni sa Kosovom ni bez Kosova, pa nije isključeno da nećemo ni kako mi hoćemo. Bolje nam je da budemo gubernija. Tome se koliko vidim i Rusi smeju, jer i u njihovim gubernijama nije mnogo veselo. Samo stoga je ovako upotrebljena reč srljanje. Ne srlja se u budućnost već se srlja u guberniju, odnosno u propast. Znaju to i vojvoda Toma N. i S. Grubješić, znamo to svi, samo nije zgodno da to kažemo otvoreno. U tome je i smisao ove palanačke semantike. Čak i veliki pesnik naš, veliki patnik Đura Jakšić, poručivao je EU – to mu je pesma Jevropi. Mi nećemo mir, jer mir je „blatomir“ i bolji je rat i ovo naše:

Tebi da pevam – tebi, tiranko!
A duh mi mori otrov i gnev;
uvreda tvojih žaoci jetki
potpaljuju mi plemenit spev.

Negde na drugom kraju palanke – u novinama uglavnom – čuje se ono: pa oni su nas bombardovali. Simpatični mladi sveštenik to ponavlja, a kada mu kažete da smo mi bombardovali Sarajevo on dodaje bezazleno – to nije isto. Palanačka semantika je đavolja disciplina, tu reči nešto znače ili ništa ne znače. Sredine nema.

Neće ovi u EU ni sa Kosovom ni bez Kosova, a ako se desi, što nije isključeno, da Kosovo uđe u EU – na tome se radi iz EU – biće da mi ni tada nećemo, jer je tamo i Kosovo. Mi nikako nećemo, samo to kažemo malo mutnije: bolje nam je da srljamo u guberniju nego da srljamo u EU. Reči imaju najmanje dva kraja kao i batina, pa koji će nam se kraj obiti o glavu, videćemo. Ovo je zamajavanje ili reč za upotrebu „po kući“, odnosno u stranci koja je na vlasti – SNS i SPS.

 
Zapisi iz palanke

Peščanik.net, 02.10.2012.


PODRŽITE PEŠČANIK
The following two tabs change content below.

Mirko Đorđević

Mirko Đorđević (1938-2014), objavio veliki broj knjiga: Osmeh boginje Klio 1986, Znaci vremena 1998, Sloboda i spas – hrišćanski personalizam 1999, La voix d`une autre Serbia, Pariz 1999, Legenda o trulom Zapadu 2001, Sjaj i beda utopije 2006, Kišobran patrijarha Pavla 2010, Balkanska lađa u oluji 2010, Oslobođenje i spasenje 2012, Pendrek i prašina 2013, Negativna svetosavska paralipomena 2015. Sarađivao sa međunarodnim stručnim časopisima, priredio mnoge knjige, prevodio sa ruskog i francuskog. Redovni saradnik časopisa Republika i portala Autonomija i Peščanik. Bio je član Foruma pisaca, PEN kluba, član Saveta Nezavisnog društva novinara Vojvodine i dobitnik nagrada: Konstantin Obradović 2007, Dušan Bogavac 2008, Vukove povelje 2008. i Nagrade za toleranciju među narodima Vojvodine 2009.

Latest posts by Mirko Đorđević (see all)

Author: Mirko Đorđević

Mirko Đorđević (1938-2014), objavio veliki broj knjiga: Osmeh boginje Klio 1986, Znaci vremena 1998, Sloboda i spas – hrišćanski personalizam 1999, La voix d`une autre Serbia, Pariz 1999, Legenda o trulom Zapadu 2001, Sjaj i beda utopije 2006, Kišobran patrijarha Pavla 2010, Balkanska lađa u oluji 2010, Oslobođenje i spasenje 2012, Pendrek i prašina 2013, Negativna svetosavska paralipomena 2015. Sarađivao sa međunarodnim stručnim časopisima, priredio mnoge knjige, prevodio sa ruskog i francuskog. Redovni saradnik časopisa Republika i portala Autonomija i Peščanik. Bio je član Foruma pisaca, PEN kluba, član Saveta Nezavisnog društva novinara Vojvodine i dobitnik nagrada: Konstantin Obradović 2007, Dušan Bogavac 2008, Vukove povelje 2008. i Nagrade za toleranciju među narodima Vojvodine 2009.