Srebrenica – rat sećanja

Fond za humanitarno pravo i SENSE – Centar za tranzicijsku pravdu, Pula pozivaju vas na audio-vizuelnu prezentaciju Istraga, rekonstrukcija i procesuiranje srebreničkih zločina iz jula 1995. pred MKSJ, u Centru za kulturnu dekontaminaciju u Beogradu, u ponedeljak 14. septembra 2015. u 18 sati.

Ova prezentacija je deo stalne postavke SENSE u sklopu Memorijalnog centra u Potočarima i sadrži najvažnije segmente sudskih zapisa o događajima u Srebrenici iz jula 1995. godine. Cilj prezentacije je da pruži uvid u način na koji su zločini počinjeni u Srebrenici i okolnim opštinama istraženi, rekonstruisani i procesuirani na suđenjima pred MKSJ.

Prezentacija će javnosti Srbije biti dostupna od ponedeljka 14. do subote 19. septembra od 11-19 u Centru za kulturnu dekontaminaciju.

Prezentaciju će najaviti Panel diskusija Srebrenica – kultura sećanja, u ponedeljak 14. septembra 2015, u 11 sati, u Medija centru Beograd, u organizaciji Fonda za humanitarno pravo i Fondacije Friedrich Naumann. Učesnici panela su Soeren Keil¹ sa Univerziteta u Kentu i Dubravka Stojanović² sa Filozofskog fakulteta u Beogradu. Može li se 20 godina nakon genocida u Srebrenici govoriti o kulturi sećanja ili o ratovima sećanja, da li je u društvu koje poriče i relativizuje zločine koji su počinjeni u njegovo ime uopšte moguće sećati se, odavati poštu i priznati žrtve iz drugih naroda, šta raditi sa privatnim sećanjima, koji su razlozi odbijanja pristojnih građanki i građana Srbije da se suoče sa zločinima počinjenim u njihovo ime.

U sredu 16. septembra u 18 sati u Centru za kulturnu dekontaminaciju biće prikazan dokumentarni film Izjava 710399, 54 min, autora Refika Hodžića. Film prati pokušaj filmske ekipe i porodice petanestogodišnjeg dečaka koji je nestao tokom genocida u Srebrenici, da saznaju šta se sa njim dogodilo. Osnova za potragu su izjave koje su od dečaka i još trojice nestalih uzeli srpski vojni policajci 23. jula 1995. u Zvorniku, koje dokazuju da su sva četvorica bili živi nakon što su okončana masovna streljanja u i oko Srebrenice. Priča otkriva potresne detalje o njihovoj sudbini – o tome kako su preživeli masovno streljanje, o pokušaju jedne srpske porodice da ih spasi, ali i o okrutnosti njihovih komšija… Nekoliko tokova priče slažu se u mozaik koji u stvari govori o današnjoj Bosni i Hercegovini, zemlji koja živi sa posledicama ratnih zločina.

Na debati posle filma učestvuju autor filma i bivši portparol MKSJ Refik Hodžić; direktor SENSE – Centra za tranzicijsku pravdu Mirko Klarin; kulturolog i aktivista iz Banja Luke Srđan Šušnica; urednik Fabrike knjiga i portala Peščanik Dejan Ilić; i profesorka na Pravnom fakultetu Univerziteta Union u Beogradu Vesna Rakić Vodinelić.

Učesnici debate će između ostalog razgovarati o moralnom, pravnom i istorijskom nasleđu genocida u Srebrenici u Srbiji i društvima u regionu, o mogućnostima izgradnje poverenja i zajedničkog sećanja na taj događaj i druge zločine, kao i o značaju sudski utvrđenih činjenica o genocidu. Debatu moderira Sandra Orlović, izvršna direktorka Fonda za humanitarno pravo.

SATNICA

Ponedeljak, 14.09.15, 11.00, Medija centar, panel Srebrenica – kultura sećanja, govore Soeren Keil i Dubravka Stojanović.

Ponedeljak, 14.09.15, 18.00, CZKD, audio-vizuelna prezentacija Istraga, rekonstrukcija i procesuiranje srebreničkih zločina iz jula 1995. pred MKSJ, dostupna do subote 19.09.15.

Sreda, 16.09.15, 18.00, CZKD, film Izjava 710399 (54 min) i panel diskusija: Refik Hodžić, Mirko Klarin, Srđan Šušnica, Dejan Ilić, Vesna Rakić Vodinelić, moderira Sandra Orlović.

SENSE – Centar za tranzicijsku pravdu, Pula

Peščanik.net, 05.09.2015.

SREBRENICA

1. Tekst fusnote.Soeren Keil, politikolog, doktorirao na temi “Multinacionalni federalizam u BiH”, od 2014. savetnik britanskog ministarstva spoljnih poslova za politiku na Zapadnom Balkanu.
2. Dubravka Stojanović, istoričarka, vanredna profesorka na Odeljenju za istoriju Filozofskog fakulteta u Beogradu. U saradnji sa Centrom za antiratne akcije, 1993. radila na projektu analize udžbenika istorije. Zajedno sa Milanom Ristovićem pisac i urednik školskih dodatnih nastavnih materijala „Detinjstvo u prošlosti“, nastalih u saradnji istoričara svih zemalja Balkana, koji su objavljeni na 11 jezika regiona. Kao potpredsednica Komiteta za edukaciju Centra za demokratiju i pomirenje u Jugoistočnoj Evropi iz Soluna, urednica srpskog izdanja 4 istorijske čitanke za srednje škole. Osnivačica je nezavisnog udruženja nastavnika istorije „Euroclio“. Održala je desetine seminara za nastavnike istorije o predavanju osetljivih sadržaja istorije u školama.