Jedna od mnogih, već ustaljenih predbožičnih “procenite prošlu, prognozirajte narednu godinu” anketa, saopštava nam i mišljenje genetičara o tome kako će izgledati život na zemlji kroz pedeset godina. Dobra vest, životni vek će se produžiti, a stogodišnjaci će biti zdravi i snažni kao šezdesetogodišnjaci jer će napredovati uzgoj i zamena svih organa. Svih, osim mozga, koji nikada neće moći da se presađuje. Znala sam da mora da bude neka loša vest.

Naučnici će nam omogućiti generalni remont celog tela, samo onaj jedan, slučajno najbitniji organ, nećemo moći da zamenimo novim. Nećemo moći da dobijemo zdravu pamet, ali ćemo zato imati na raspologanju ceo jedan vek da natenane iskazujemo svoju glupost.

No, ovo je, srećom, neka daleka budućnost. Za neki daleki svet. Za nas je to sadašnjost. Štaviše, društvena stvarnost. Naši “genetičari” uveliko uzgajaju srce na Kosovu, dok ovde uzgajaju uzavrelu krvcu, koja bi mogla da se nekom legalnom transfuzijom prelije dole, pa i šire, što da ne, nije taj svet toliko veliki, jednom smo ga već pobedili. Uzgojili su i posebnu sortu “kvalitetniji Srbi” koju su, kao zvaničnu kategoriju, prvi put promovisali još devedesetprve-druge u tadašnjem izdanju “Ko je ko u Srbiji”, by Borba (nije valjda da ste zaboravili?).

Kvalitetniji Srbi otad kloniraju svoj podmladak, doduše, radije bi ga sami rađali jer je to pravoslavnije, ali nema se vremena, neprijatelj je već tu, treba mu se suprotstaviti. Jedino ne uzgajaju pamet, ali to, kao što vidimo, nisu u stanju ni mnogo veći naučnici iz celog sveta, pa tako ovi naši opet nemaju čega da se stide.

A bogami uzgojili su i jednu potpuno novu vrstu političara. Dobro, vrsta nije baš potpuno nova, pre bi se moglo reći da je u pitanju modifikacija, modni detalj takoreći. Pri tom ne mislim na modni detalj – narod za sezonu izbora 07-08, mada se on iznenada pojavio u predizbornim sloganima. I to ne u narodnjačkoj koaliciji, kao što biste očekivali. Ne, narodom se zakitio predsednik demokratske stranke i države, ali i zamenik (opravdano odsutnog) predsednika radikalne stranke. Pa su se slogani prilično nesrećno spojili u “Boris Tadić: uz narod”, a “Narod svim srcem uz Srbiju i Tomu Nikolića”. Uz koga je Koštunica, to ne znamo, osim ako se ne bude držao svog nekadašnjeg slogana “Ko što narod kaže”. (Onog drugog “Ko sme da vas pogleda u oči” nikada se i nije držao.) Šta onda da zaključimo? Da će Koštunica, ko što narod kaže, biti uz Nikolića (pa šta, i Miloševićev omiljeni opozicionar je bio radikal) uz koga je narod svim srcem, a i Tadić će uz narod, kako i dolikuje?

Što da ne, ionako se slažu više nego što je pristojno.

I to nas dovodi do te vrste genetski modifikovanog političara od malopre i do modnog detalja koji odlikuje svakog političara koji drži do sebe (do nas ionako svakako ne drže). A taj obavezni modni detalj je obuća. Različita. Na jednoj nozi čizma, vojnička, na drugoj opanak. Pa čizmom na Kosovo, a opankom u Evropsku uniju. Što čak i ne mora da bude naš najveći problem. Mnogo je strašnije što, kad se neko tako raskreči, “ona stvar” mu dođe tačno iznad Srbije.

I eto nama narodnog veselja. Opet.

Pun kufer marketinga

Peščanik.net, 19.12.2007.


PODRŽITE PEŠČANIK
The following two tabs change content below.

Nadežda Milenković

Nadežda Milenković, kreativna direktorka, školovala se da radi sa delinkventima, a završila kao „samohrana majka srpskog advertajzinga“. Smislila neke od najboljih slogana: „Ili jesi ili nisi“ (Lav pivo) , „Izgleda šašavo, ali mene leđa više ne bole“ (Kosmodisk), „Ako vam je dobro, onda ništa“ (Peščanik)... Radila u reklamnim agencijama: Mark-plan, Sači, Mekken, Komunis. Sve manje radi komercijalne kampanje i okreće se goodvertisingu. Na Fakultetu za medije i komunikacije vodila master kurs: Idejologija. Autorka bestseler knjige „Kako da najlakše upropastite rođeno dete“, dugogodišnje rubrike „Pun kufer marketinga“ u nedeljniku Vreme i kolumne ponedeljkom na portalu Peščanik. Poslednja knjiga: „Ponedeljak može da počne“, 2020.

Latest posts by Nadežda Milenković (see all)

Author: Nadežda Milenković

Nadežda Milenković, kreativna direktorka, školovala se da radi sa delinkventima, a završila kao „samohrana majka srpskog advertajzinga“. Smislila neke od najboljih slogana: „Ili jesi ili nisi“ (Lav pivo) , „Izgleda šašavo, ali mene leđa više ne bole“ (Kosmodisk), „Ako vam je dobro, onda ništa“ (Peščanik)... Radila u reklamnim agencijama: Mark-plan, Sači, Mekken, Komunis. Sve manje radi komercijalne kampanje i okreće se goodvertisingu. Na Fakultetu za medije i komunikacije vodila master kurs: Idejologija. Autorka bestseler knjige „Kako da najlakše upropastite rođeno dete“, dugogodišnje rubrike „Pun kufer marketinga“ u nedeljniku Vreme i kolumne ponedeljkom na portalu Peščanik. Poslednja knjiga: „Ponedeljak može da počne“, 2020.