Maligni kineski novac ili zavisni razvoj Srbije?
Lakićević s pravom kritikuje zaobilaženje procedura i instrumentalizaciju kineskih ulaganja. Međutim, argument puca kada pređe na civilizacijske vrednosti.
Ko plaća rat na Bliskom istoku?
Rat omogućava ogromnu državnu potrošnju, mobilizaciju industrije, tehnološko restrukturiranje i reorganizaciju tržišta. To se ne odnosi na ekonomije sa periferije, poput Srbije, koje snose troškove krize.
Ko zapravo plaća stabilnost?
Objava novih cena goriva početkom aprila prošla je gotovo rutinski. Vlada je produžila ograničenje cena derivata, smanjila akcize i pustila deo rezervi na tržište. Na prvi pogled, sistem funkcioniše.
Srbija 2030: Ekonomija lepih brojki
U novoj razvojnoj strategiji predsednik Srbije ne obećava leteći automobil, robota za svako domaćinstvo ili teleportaciju do prosečne evropske plate, već nešto prizemnije i politički upotrebljivije.
Kako (ne) čitati Adama Smita
Lakićević svodi Smita na nekoliko teza: privatni interes spontano proizvodi opšte dobro, slobodna trgovina prirodno vodi miru, dok su svetski problemi posledica odstupanja od inače zdravog poretka.
Izgladnjivanje multilateralizma: UN u krizi
Krajem januara generalni sekretar UN Guterres uputio je oštro upozorenje da su Ujedinjene nacije na ivici finansijskog kolapsa. Ako države ne izmire obaveze, UN će ostati bez gotovine u julu 2026.
Rast bez razvoja: Srbija u 2025.
BDP je postao opsesija, propagandni rekvizit, a za autoritarne režime često i ključni izvor legitimnosti. Kada demokratski kredibilitet izostane, preostaje da se legitimitet proizvodi kroz brojke.
Da li su srpski radnici preplaćeni?
Povećanje minimalne zarade, koje stupa na snagu 2026, zaoštrilo je raspravu o širenju jaza između plata i produktivnosti. Reč je o meri koja direktno obuhvata manje od 4% zaposlenih.
Oktobar 1917: opomena, alternativa, otvoreno pitanje
Pitanje koje svaka godišnjica Oktobra otvara jeste da li smo spremni na ideju da bez promene ekonomskih odnosa nema stvarne demokratije.
Kada inovacije odlučuju: Srbija pod Nobelovim sočivom
Ovogodišnji laureati pokazuju da ekonomski prosperitet sledi kada podsticaji i sposobnost države prenose ideje u produktivnost. Srbija radi suprotno.
Cene i beda: Kratkoročni predah, dugoročna strategija
Uredba o ograničavanju marži na osnovne proizvode, prema tvrdnjama vlasti, dovešće do pada cena. Da li će efekat dekreta trajati duže od šest meseci?
Politička kriza bez ekonomske cene?
Srpska privreda je naizgled imuna na politička previranja koja pune ulice od novembra 2024. To je upadljiv podatak u zemlji gde su se istorijski gledano političke krize često prelivale u ekonomske.
Uvoz radne snage, izvoz straha?
Najava da će Srbija strancima izdati 100.000 radnih dozvola, pokrenula je buru teorija zavere, ukazujući na duboke strahove od siromaštva, socijalnog raslojavanja, kulturne promene i političke nemoći.
Beogradski EXPO 2027: Profitabilnost, politika i javna vrednost
Za vladajuću elitu, suočenu s protestima, korupcionaškim aferama i sve izraženijom krizom legitimiteta, EXPO je mnogo više od svetske izložbe.
Od milijardi do biliona do zamki
Samit o finansiranju razvoja u Sevilji, sa kog se javio predsednik Srbije, trebalo bi da predstavlja ključni trenutak za redefinisanje međunarodne saradnje za pomoć nerazvijenim i zemljama u razvoju.
Šta ako se ekonomija okrene protiv režima?
Bez političke artikulacije nema otpora. Kao u Andrićevim pričama, vreme samo navikava ljude da trpe ono što se činilo neprihvatljivim.
UN Reform at a Crossroads
Due to a chronic shortage of funds, the UN is considering consolidating various agencies into a smaller number of sectors. The real problems facing the UN require a more honest diagnosis.
Reforma UN-a na raskršću
Usled hroničnog nedostatka novca, Ujedinjene nacije razmatraju konsolidaciju različitih agencija u manji broj sektora. Stvarni problemi sa kojima se UN suočava zahtevaju iskreniju dijagnozu.
Protesti, privredni testovi i razvoj svesti
Protesti nisu uticali na realnu ekonomiju. Oni su okrenuti sektorima kao što su obrazovanje, kultura, neke profesije (advokati) i zdravstvo, što su oblasti sa malim uticajem na proizvodnju.
Carine su prelepa stvar za videti
Malo ko van Trampovog kruga deli njegovo osećanje o carinama. Estetika protekcionizma prikriva geopolitičku operaciju za povratak kontrole u svetskoj ekonomiji. Srbija je u tome kolateralna šteta.
Kapitalizam u 21. veku
Prikaz knjige – Marksova teorija vrednosti nudi odgovor na krize savremenog kapitalizma, od finansijske nestabilnosti i rastuće nejednakosti do ekološke degradacije i geopolitičkih tenzija.
Paradoks odnosa plata i produktivnosti
Pozivanje predstavnika srpskih vlasti na rast plata, ekonomski rast i infrastrukturni razvoj prevazilazi sferu ekonomskog upravljanja i služi jačanju legitimiteta režima u odsustvu demokratije.
Uvod u Jugoslaviju
Knjiga Dejana Jovića „Uvod u Jugoslaviju“ nije samo istorijski prikaz, već pruža okvir za razumevanje savremenih političkih događaja, uključujući i aktuelni talas studentskih protesta u Srbiji.
American rapprochement with Russia
The shifting stance toward Russia is not just about diplomatic maneuvering but a response to the crisis of capitalism, where the current model of accumulation in the U.S. faces structural challenges.
Američko približavanje Rusiji
Promena američkog stava prema Rusiji nije samo diplomatski manevar, već odgovor na krizu kapitalizma, u kojoj se trenutni model akumulacije u SAD suočava sa značajnim strukturnim izazovima.
Pokret na prekretnici?
LINKS – Studenti istrajavaju u svojim zahtevima, ali odbijaju da se povežu sa drugim društvenim grupama. Radnička klasa i potencijalni saveznici ostaju neodlučni, a vlast se prilagodila.
Šta posle protesta
LINKS – Protesti u Srbiji pokazuju mnoge karakteristike spontanosti, uz masovnu, ali ipak ograničenu participaciju, bez jasnog vođstva koje bi zahteve povezala sa širim klasnim sukobom.
Beyond protest
LINKS – Serbian protests exhibit characteristics of spontaneity, with substantive but limited mass participation and no clear leadership capable of linking the demands to a broader class struggle.
The Mystery of Serbian GDP
In the current politically and emotionally charged situation in Serbia, even seemingly technical issues, such as Gross Domestic Product, have become subjects of heated political debates.
Misterija srpskog BDP-a
U politički i emotivno naelektrisanoj situaciji u Srbiji, čak i naizgled tehnička pitanja, poput bruto domaćeg proizvoda, postala su predmet žestokih političkih rasprava.
Sankcije protiv NIS-a: Šta one znače za Srbiju?
Zahtevi za transfer vlasništva nad NIS-om sa „loših“ ruskih na „dobre“ zapadne vlasnike, odražavaju klasni sukob između dve grupe kapitalista.
Srbija 2024: Odraz kontradikcija globalnog kapitalizma
Postoje zemlje koje oblikuju globalnu politiku i one koje su njome oblikovane. Srbija je u drugoj grupi i pruža oštriju perspektivu za globalne sistemske krize.
