Ekonomija bez odnosa moći: od Nobelove nagrade do izbora u Srbiji
Vučićeva poruka da ono što funkcioniše ne treba menjati prećutkuje mogućnost da sistem jednima obezbeđuje sigurnost kroz nesigurnost drugih.
Država koja ume, ali ne sme
Najozbiljnije obećanje buduće vlasti biće spremnost da prihvati institucije koje su u stanju da joj se suprotstave. Službenike, inspektore i sudije koji političkoj samovolji mogu da kažu „ne“.
Tranzicija ka čemu? Nastanak postsocijalističkih kapitalizama
Srbiju, Albaniju ili Poljsku definišemo sistemom koji su napustile. Možda je vreme da tranziciju proglasimo završenom i proučimo njene ishode.
Energetska (ne)sigurnost u svetu koji više nije normalan
Nekoliko nepovoljnih događaja poklopilo se usred vrelog leta. Svaki od njih – suša, ratovi i sankcije – pogađa različite slabosti energetskog sistema Srbije.
Koliki je javni dug Srbije?
Odgovor je jednostavan: javni dug iznosi onoliko koliko Ministarstvo finansija objavi svakog meseca. Ta brojka nije pogrešna, niti statistička prevara. Ali nije ni konačna priča o fiskalnoj održivosti Srbije.
Maligni kineski novac ili zavisni razvoj Srbije?
Lakićević s pravom kritikuje zaobilaženje procedura i instrumentalizaciju kineskih ulaganja. Međutim, argument puca kada pređe na civilizacijske vrednosti.
Ko plaća rat na Bliskom istoku?
Rat omogućava ogromnu državnu potrošnju, mobilizaciju industrije, tehnološko restrukturiranje i reorganizaciju tržišta. To se ne odnosi na ekonomije sa periferije, poput Srbije, koje snose troškove krize.
Ko zapravo plaća stabilnost?
Objava novih cena goriva početkom aprila prošla je gotovo rutinski. Vlada je produžila ograničenje cena derivata, smanjila akcize i pustila deo rezervi na tržište. Na prvi pogled, sistem funkcioniše.
Srbija 2030: Ekonomija lepih brojki
U novoj razvojnoj strategiji predsednik Srbije ne obećava leteći automobil, robota za svako domaćinstvo ili teleportaciju do prosečne evropske plate, već nešto prizemnije i politički upotrebljivije.
Kako (ne) čitati Adama Smita
Lakićević svodi Smita na nekoliko teza: privatni interes spontano proizvodi opšte dobro, slobodna trgovina prirodno vodi miru, dok su svetski problemi posledica odstupanja od inače zdravog poretka.
Izgladnjivanje multilateralizma: UN u krizi
Krajem januara generalni sekretar UN Guterres uputio je oštro upozorenje da su Ujedinjene nacije na ivici finansijskog kolapsa. Ako države ne izmire obaveze, UN će ostati bez gotovine u julu 2026.
Rast bez razvoja: Srbija u 2025.
BDP je postao opsesija, propagandni rekvizit, a za autoritarne režime često i ključni izvor legitimnosti. Kada demokratski kredibilitet izostane, preostaje da se legitimitet proizvodi kroz brojke.
Da li su srpski radnici preplaćeni?
Povećanje minimalne zarade, koje stupa na snagu 2026, zaoštrilo je raspravu o širenju jaza između plata i produktivnosti. Reč je o meri koja direktno obuhvata manje od 4% zaposlenih.
Oktobar 1917: opomena, alternativa, otvoreno pitanje
Pitanje koje svaka godišnjica Oktobra otvara jeste da li smo spremni na ideju da bez promene ekonomskih odnosa nema stvarne demokratije.
Kada inovacije odlučuju: Srbija pod Nobelovim sočivom
Ovogodišnji laureati pokazuju da ekonomski prosperitet sledi kada podsticaji i sposobnost države prenose ideje u produktivnost. Srbija radi suprotno.
Cene i beda: Kratkoročni predah, dugoročna strategija
Uredba o ograničavanju marži na osnovne proizvode, prema tvrdnjama vlasti, dovešće do pada cena. Da li će efekat dekreta trajati duže od šest meseci?
Politička kriza bez ekonomske cene?
Srpska privreda je naizgled imuna na politička previranja koja pune ulice od novembra 2024. To je upadljiv podatak u zemlji gde su se istorijski gledano političke krize često prelivale u ekonomske.
Uvoz radne snage, izvoz straha?
Najava da će Srbija strancima izdati 100.000 radnih dozvola, pokrenula je buru teorija zavere, ukazujući na duboke strahove od siromaštva, socijalnog raslojavanja, kulturne promene i političke nemoći.
Beogradski EXPO 2027: Profitabilnost, politika i javna vrednost
Za vladajuću elitu, suočenu s protestima, korupcionaškim aferama i sve izraženijom krizom legitimiteta, EXPO je mnogo više od svetske izložbe.
Od milijardi do biliona do zamki
Samit o finansiranju razvoja u Sevilji, sa kog se javio predsednik Srbije, trebalo bi da predstavlja ključni trenutak za redefinisanje međunarodne saradnje za pomoć nerazvijenim i zemljama u razvoju.
Šta ako se ekonomija okrene protiv režima?
Bez političke artikulacije nema otpora. Kao u Andrićevim pričama, vreme samo navikava ljude da trpe ono što se činilo neprihvatljivim.
UN Reform at a Crossroads
Due to a chronic shortage of funds, the UN is considering consolidating various agencies into a smaller number of sectors. The real problems facing the UN require a more honest diagnosis.
Reforma UN-a na raskršću
Usled hroničnog nedostatka novca, Ujedinjene nacije razmatraju konsolidaciju različitih agencija u manji broj sektora. Stvarni problemi sa kojima se UN suočava zahtevaju iskreniju dijagnozu.
Protesti, privredni testovi i razvoj svesti
Protesti nisu uticali na realnu ekonomiju. Oni su okrenuti sektorima kao što su obrazovanje, kultura, neke profesije (advokati) i zdravstvo, što su oblasti sa malim uticajem na proizvodnju.
Carine su prelepa stvar za videti
Malo ko van Trampovog kruga deli njegovo osećanje o carinama. Estetika protekcionizma prikriva geopolitičku operaciju za povratak kontrole u svetskoj ekonomiji. Srbija je u tome kolateralna šteta.
Kapitalizam u 21. veku
Prikaz knjige – Marksova teorija vrednosti nudi odgovor na krize savremenog kapitalizma, od finansijske nestabilnosti i rastuće nejednakosti do ekološke degradacije i geopolitičkih tenzija.
Paradoks odnosa plata i produktivnosti
Pozivanje predstavnika srpskih vlasti na rast plata, ekonomski rast i infrastrukturni razvoj prevazilazi sferu ekonomskog upravljanja i služi jačanju legitimiteta režima u odsustvu demokratije.
Uvod u Jugoslaviju
Knjiga Dejana Jovića „Uvod u Jugoslaviju“ nije samo istorijski prikaz, već pruža okvir za razumevanje savremenih političkih događaja, uključujući i aktuelni talas studentskih protesta u Srbiji.
American rapprochement with Russia
The shifting stance toward Russia is not just about diplomatic maneuvering but a response to the crisis of capitalism, where the current model of accumulation in the U.S. faces structural challenges.
Američko približavanje Rusiji
Promena američkog stava prema Rusiji nije samo diplomatski manevar, već odgovor na krizu kapitalizma, u kojoj se trenutni model akumulacije u SAD suočava sa značajnim strukturnim izazovima.
Pokret na prekretnici?
LINKS – Studenti istrajavaju u svojim zahtevima, ali odbijaju da se povežu sa drugim društvenim grupama. Radnička klasa i potencijalni saveznici ostaju neodlučni, a vlast se prilagodila.
Šta posle protesta
LINKS – Protesti u Srbiji pokazuju mnoge karakteristike spontanosti, uz masovnu, ali ipak ograničenu participaciju, bez jasnog vođstva koje bi zahteve povezala sa širim klasnim sukobom.
