Ima li neke veze između izbora i kretanja na berzi? Na prvi pogled izgleda da nema. Birači glasovima donose političke, a investitori ulaganjima poslovne odluke. U tom pogledu se odluke tiču dva potpuno različita domena.

Da je tako, onda ne bi bilo razlike u ekonomskom smislu između Južne i Severne Koreje, između Poljske i Belorusije. Ekonomske prilike i životni standard u tim zemljama su drastično različiti. U Severnoj Koreji se masovno umire od gladi, u Koreji je prosečni dohodak oko 30.000 američkih dolara.

Glavni faktor tih razlika su upravo političke odluke. Ti primeri pokazuju da politika utiče na privredu i da to čini vrlo drastično. Političke odluke koje će donositi izabrani na izborima uticaće na poslovno okruženje. A poslovni ljudi to posmatraju i gledaju da li će se stvari promeniti ili ostati iste.

Reakcije berzi na izbore su uglavnom standardne. Ako se predviđa pobeda privredno liberalnijih, desnih stranaka, berza raste. Da li će i koliko rasti dugoročnije, zavisi od politike te vlade. Ako je u izgledu pobeda socijaldemokrata ili laburista, berza stagnira ili pada. Kasnije može i nešto da raste, opet zavisno od politike. Naravno, ima i privredno vrlo liberalnih socijaldemokrata, kao u Australiji ili Novom Zelendu, pa od njihove pobede poslovni svet tamo ne mora da zebe. Standardne zemlje su one sa uhodanim pravilima, gde se pobedom neke stranke obično ne menjaju važnija pravila igre. Zato to nisu situacije uporedive sa Srbijom.

Eufemistički se to kaže da su politički rizici u Srbiji veći. To u prevodu znači da ovde veliku popularnost uživaju stranke koje su sklone lošim politikama i kvarenju poslovnog okruženja.

Ne postoji brža ekonomska reakcija na neki događaj nego što je to berza. Akcije se mogu prodati ili kupiti jednim telefonskim pozivom i za trenutak se može ući na tržište ili izaći sa njega. Banke i realni sektor su mnogo sporiji. Potrebno je vreme da se razmotri situacija, donesu odluke, dobiju dozvole, obave radovi, itd. To može trajati mesecima, pa i godinama. Sem toga, kada već jednom uđu na neko tržište, banke i realni sektor ne odlaze sa njega, ako ih baš ne potera neka velika nevolja, kao što su trajniji neredi, veći pad prometa, kontinuirano razbijanje izloga, itd.

U trenutku kada su u Srbiji bili raspisani izbori trgovinski dan na berzi u petak 7. marta je bio završen, a indeks 15 najlikividnijih akcija Beleks15, domaći pandan Dau Džonsu (indeks 30 najvećih američkih firmi), imao je vrednost 1942 indeksna poena. U ponedeljak 10. marta, dakle prvog dana trgovine posle raspisivanja izbora, Beleks15 je pao na 1853,9 poena, tj. za 4,55%. Narednih dana je nastavio da pada do 1589,3, a od tada je porastao na nešto ispod 1700, gde se nalazi u vreme pisanja ovog teksta.

Da li to nešto govori o izbornim izgledima i političkim prilikama? Poruka tako velikog pada berze posle raspisivanja izbora je da poslovni svet smatra kako su antievropske snage favoriti na izborima. Da su smatrali da su favorit proevropske snage, berza bi neprestano rasla, proporcionalno tome koliko je favorit izrazit.

Neko će možda reći da berza u Srbiji samo kopira ono što se dešava na svetskim berzama ili da i berze u regionu padaju. Dakle, da su razlozi drugi, a ne politička situacija u Srbiji. To je loše objašnjenje i da je loše vidi se na osnovu nekoliko stvari. Pad svetskih berzi nije bio tako veliki kao pad berze u Srbiji, koji manje-više traje od kraja aprila 2007. Svetske berze su izgubile 7-20% u periodu kada je pad srpske berze oko 50%. Srbija nije ekonomski visoko integrisana sa svetom, da bi se svetska kretanja ovde preslikavala. Nadalje, glavni berzanski investitori u Srbiji, sem domaćih, su iz Slovenije, Hrvatske i Austrije. Oni su i glavni u regionu. Pošto su u Srbiji izgubili dosta novca, usled pada berze, to se reflektuje i na njihov položaj i ponašanje u regionu. Povrh svega, oni uzimaju u obzir i da bi loš ishod u Srbiji imao dodatni loš uticaj na čitav region. Usled ta dva razloga i berze u regionu padaju. To su glavni razlozi, a uticaj i sveta postoji ali je sekundaran.

Vratimo se situaciji u Srbiji. Da li to znači da je poslovna zajednica uzela u obzir rizik dolaska radikala na vlast i da akcije više neće padati. Da li to znači da sada akcije imaju najnižu cenu i da je pravi trenutak za kupovinu. Odgovor na oba pitanja je negativan. Za sada je berza registrovala da je dolazak antievropskih snaga verovatan, ali ne i siguran. Ako se na izborima desi iznenađenje, pa pobede proevropske snage, berza će naglo krenuti da raste. U tom svetlu bi petak 9. maj bio najbolji dan za kupovinu akcija. U protivnom, kupovina tog dana bi bila pogrešna, jer će ako 12. maj osvane sa radikalima na vlasti berza nastaviti da pada.

Kako će se dalje kretati, posle početnog velikog pada, zavisi od toga šta će se dešavati, tj. kakve politike će nova vlada voditi. Ako krene teranje veštica, napadi na strane firme, itd., berzanski indeks će drastično pasti i ostati da tavori na niskom nivou sve dok ne pojavi šansa da budu novi izbori i da poltiički poželjnije snage pobede. Ako budu nešto manje loše politike berza će manje pasti, neki sitan promen na nivou do pola miliona evra dnevno će postojati i opet će se čekati dolazak boljih vremena.

Pogoršanje poslovne klime u Srbiji poslednjih nedelja je tako vidljivo da su i radikali odlučili da reaguju, pa su rekli da strani kapital ne mora da se boji njihovog dolaska na vlast. Može li to umiriti strani poslovni svet. Teško. On gleda dela, a ne reči. A ako je deo domaćih birača zaboravio radikalska dela, poslovni svet nije. Poslovni čovek ne pamti bolje zato što ima bolju memoriju od običnog birača, nego zato što ima više da izgubi. Ratoborna retorika, netolerancija prema manjinama i drugačijim shvatanjima, govor mržnje, stavljanje optuženog u Hagu za nosioca izborne liste – to su samo neka dela koja govore mnogo više nego prazne reči. I to ne utiče samo na strane, nego i na domaće investitore, koji su takođe vidno uznemireni i gledaju gde bi da nastave posao, ako đavo 11. maja dođe po svoje.

Razvoj situacije na berzi govori o očekivanjima. Ako bi se govor beogradske berze preveo na običan jezik, onda bi to značilo da su očekivanja jako loša kada je Srbija u pitanju. Očekivanja se tiču budućnosti. Na još jasnijem jeziku, Srbija je zemlja bez budućnosti, bar što se tiče narednih par godina.

Može li se nešto promeniti. Dve su mogućnosti. Poslovni ljudi, kao i običan svet, nisu nepogrešivi. Drugo, kampanja možda može da promeni ishod.

 
Peščanik.net, 02.04.2008.