Foto: Vladimir Nedeljković
Foto: Vladimir Nedeljković

Društvene mreže postaju opasne kada se pretvaraju u poligon za izlive ksenofobnih i rasističkih stavova, kao na poznatoj Facebook grupi koja se protivi navodnom naseljavanju migranata u Srbiji. Ona neprekidno raste i u njoj se ređaju senzacionalističke i neproverene informacije i otkrivaju svetske zavere.

Nekoliko je razloga za postojanje ovakve grupe. Prvi je neznanje, predrasude i strah od nepoznatog. Drugo, veliki broj ljudi u Srbiji danas živi u siromaštvu i nezadovoljstvu. To rađa gnev i spremnost da se za sve probleme okrivi neko drugi. I treća je inertnost, naša nespremnost da se potrudimo da upoznamo svet oko sebe koji se menja brže nego ikada pre.

Između zabrane ove grupe i individualne odgovornosti za podsticanje nacionalne, rasne i verske mržnje postoji veliki prostor za argumentovan, na činjenicama zasnovan dijalog o temama koje su značajne za naše društvo. Migracije su svakako jedna od njih. Ovde ću sumirati tri ključna stereotipa o njima.

Migranti kradu, siluju i tuku naše žene i decu.

I migranti kradu. Zabeleženi su slučajevi provaljivanja u vikendice i kuće. Ali pogledajmo brojke. Prema podacima MUP-a Srbije tokom 2018. „142 iregularna migranta, na teritoriji Beograda, Vranja, Valjeva, Novog Pazara, Sombora, Subotice, Kikinde, Sremske Mitrovice i dr. izvršila su 101 krivično delo“. Inače, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku u 2018. je ukupno bilo 92.874 prijavljenih krivičnih dela. Od toga je osuđeno 29.750 ljudi. Takođe, u periodu 2010-17. partneri, bivši partneri ili članovi porodice u Srbiji su ubili 251 ženu. Godine 2018. u Srbiji je ubijena 31 žena. Ova ubistva nisu počinili migranti – ona su delo naših državljana.

Već postoje planovi za njihovo naseljavanje.

Uz ovu konstataciju obično ide naslovnica nekog od lokalnih akcionih planova za rešavanje pitanja izbeglica, interno raseljenih lica, povratnika po osnovu sporazuma o readmisiji. Lokalni akcioni planovi u Srbiji se donose od 2012. kao posledica usvajanja Zakona o upravljanju migracijama. Jedna od namera tog propisa je da se omogući efikasna lokalna integracija raseljenih lica sa prostora bivše Jugoslavije i upravo njima ti planovi omogućavaju trajna stambena rešenja – kroz izgradnju stambenih jedinica, nabavku građevinskog materijala, odnosno otkup seoskih domaćinstava. Dakle, nije reč ni o kakvim planovima za naseljavanje migranata sa Bliskog istoka.

Evo ih i u mom gradu, ovde ranije nikad nisu bili i mogu nam doneti razne bolesti.

Migranti po nagovoru svojih krijumčara često menjaju rutu kretanja. U doba vanrednog stanja put ih je možda naneo i do mesta u kojima ih ranije nije bilo. To zaista ne bi trebalo da bude problem. Skoro 9.000 njih nalazi se u 17 prihvatnih centara u Srbiji. I nisu nam doneli ni koronu ni neku drugu zarazu. Virus je u našu zemlju došao iz Italije i Švajcarske, a doneli su ga naši državljani. Mada, naravno, ni oni nisu krivi za to.

Autor je izvršni direktor Grupe 484.

Peščanik.net, 04.06.2020.

TEMA: MIGRANTI – LJUDI KOJI HODAJU