Više je razloga zašto se ne preporučuje da država subvencioniše kamate na komercijalne kredite. Ove godine je, recimo, izdvojena znatna suma iz budžeta kako bi određenim dužnicima jedan deo kamatnih obaveza preuzela država. Time se, naravno, interveniše na tržištu novca i on se usmerava onima koji se inače ne bi mogli zadužiti. Jedan problem s tim upravo je činjenica da se racioniše kreditiranje, čime se rizikuje da se novac neracionalno troši. Ovo se opravdava kriznim i visokim kamatama, koje prete da onemoguće preduzeća da normalno posluju i mogu da dovedu do smanjenja proizvodnje i do otpuštanja radnika, pa i do bankrotstva.

Tako da je to, kaže se, iznuđena mera koja ima privremeni karakter.

Privremene mere, međutim, mogu da imaju trajne posledice. U ovom slučaju, ne samo preko neefikasne upotrebe novca već i preko uticaja na kurs. Subvencionisane kamate su isto kao i takozvano selektivno kreditiranje, što je opet isto kao segmentiranje tržišta novca i uspostavljanja različitih cena za istu robu u zavisnosti ko je kupac, odnosno, u ovom slučaju, ko je dužnik. Različite kamatne stope za iste kredite su isto što i različiti kursevi u zavisnosti od toga kome je potreban strani novac. Zato što onoga ko može da pozajmi dinare po nižoj kamatnoj stopi, strani novac dođe jeftinije. Ovo ima dve neželjene posledice. Najpre, podstiče se spekulativni posao, budući da se isplati pozajmiti dinare i igrati na promeni kursa na tržištu stranim novcem. Potom, povećana je tražnja za stranim novcem, što vrši pritisak na kurs dinara – podstiče njegovu depresijaciju. To, naravno, poskupljuje kredite onima koji nemaju pristup subvencionisanim kreditima. To nisu privremene posledice.

 
Blic, 09.12.2009.

Peščanik.net, 09.12.2009.


PODRŽITE PEŠČANIK
The following two tabs change content below.

Vladimir Gligorov

Vladimir Gligorov (Beograd, 24. septembar 1945 – Beč, 27. oktobar 2022), ekonomista i politikolog. Magistrirao je 1973. u Beogradu, doktorirao 1977. na Kolumbiji u Njujorku. Radio je na Fakultetu političkih nauka i u Institutu ekonomskih nauka u Beogradu, a od 1994. u Bečkom institutu za međunarodne ekonomske studije (wiiw). Ekspert za pitanja tranzicije balkanskih ekonomija. Jedan od 13 osnivača Demokratske stranke 1989. Autor ekonomskog programa Liberalno-demokratske partije (LDP). Njegov otac je bio prvi predsednik Republike Makedonije, Kiro Gligorov. Bio je stalni saradnik Oksford analitike, pisao za Vol strit žurnal i imao redovne kolumne u više medija u jugoistočnoj Evropi. U poslednje dve decenije Vladimir Gligorov je na Peščaniku objavio 1.086 postova, od čega dve knjige ( Talog za koju je dobio nagradu „Desimir Tošić“ za najbolju publicističku knjigu 2010. i Zašto se zemlje raspadaju) i preko 600 tekstova pisanih za nas. Blizu 50 puta je učestvovao u našim radio i video emisijama. Bibliografija

Author: Vladimir Gligorov

Vladimir Gligorov (Beograd, 24. septembar 1945 – Beč, 27. oktobar 2022), ekonomista i politikolog. Magistrirao je 1973. u Beogradu, doktorirao 1977. na Kolumbiji u Njujorku. Radio je na Fakultetu političkih nauka i u Institutu ekonomskih nauka u Beogradu, a od 1994. u Bečkom institutu za međunarodne ekonomske studije (wiiw). Ekspert za pitanja tranzicije balkanskih ekonomija. Jedan od 13 osnivača Demokratske stranke 1989. Autor ekonomskog programa Liberalno-demokratske partije (LDP). Njegov otac je bio prvi predsednik Republike Makedonije, Kiro Gligorov. Bio je stalni saradnik Oksford analitike, pisao za Vol strit žurnal i imao redovne kolumne u više medija u jugoistočnoj Evropi. U poslednje dve decenije Vladimir Gligorov je na Peščaniku objavio 1.086 postova, od čega dve knjige ( Talog za koju je dobio nagradu „Desimir Tošić“ za najbolju publicističku knjigu 2010. i Zašto se zemlje raspadaju) i preko 600 tekstova pisanih za nas. Blizu 50 puta je učestvovao u našim radio i video emisijama. Bibliografija