Do sada je donirano 920 miliona evra za obnovu izgorele gotske katedrale Notr Dam, što je više nego trostruko iznad godišnjeg budžeta Francuske namenjenog za obnovu istorijskih spomenika (300 miliona evra). Sledeće nedelje će francuska vlada doneti zakon kojim će biti omogućene poreske olakšice na donacije u iznosu do 1.000 evra. Prema Aillagonovom zakonu iz 2003, nazvanom po bivšem ministru kulture Jean-Jacques Aillagonu, korporacije koje za ovu namenu doniraju sredstva oslobađaju se od poreza u iznosu od 60% donacije, ukoliko je donacija u visini do 0,5% profita korporacije pre oporezivanja.
Pre neki dan je Jean-Jacques Aillagon, sada savetnik François-Henri Pinaulta, vlasnika Gučija i Iv Sen Lorana, koji je donirao 100 miliona evra za obnovu Notr Dama, predložio da vlada donese dekret kojim bi se Notr Dam proglasio nacionalnim blagom, čime bi donatori ostvarili pravo na poresku olakšicu u iznosu od 90% donacije. Nema sumnje da je doniranje obnove Notr Dama važan doprinos očuvanju svetske kulturne baštine. Istovremeno, ovakve donacije su za velike korporacije značajan vid samopromocije. Po važećem zakonu, poreska olakšica od 60% za korporacije znači da dve trećine troškova obnove Notr Dama, ali i korporativne samopromocije podnose poreski obveznici. U slučaju poreske olakšice od 90%, ovi troškovi bi skoro u celosti pali na pleća poreskih obveznika.
Sa druge strane, Srbija nije poreski obveznik Francuske i donacija od milion evra ne podleže poreskim olakšicama. Kada je naša vlada uputila pomoć od milion evra, da ostavimo po strani što istovremeno sasvim marljivo uništava sopstvenu kulturnu baštinu, već je za tu namenu bilo skupljeno preko 600 miliona evra, što je sasvim dovoljno za obnovu katerdrale. Ne vidim kako je, u odnosu na sasvim racionalne motive korporacija, ovim potezom omogućena geostrateška samopromocija Srbije.
Siromaštvo u Srbiji jedno je od najvećih u Evropi. U ekstremnom siromaštvu živi 5,6% stanovništva – dakle oko 400.000 građana ne može da zadovolji osnovne potrebe za hranom. Slično tome, za 11 godina, od 2006. do danas, stopa apsolutnog siromaštva je smanjena sa 8,8 na 7,2%, što znači da danas oko pola miliona ljudi ne može da zadovolji svoje egzistencijalne potrebe za hranom, obućom, odećom, stanovanjem, zdravstvom, obrazovanjem itd. Istini za volju, 2008. stopa apsolutnog siromaštva je iznosila 6,1%, 2009. 6,6%, 2011. 6,6% i 2012. 6,3% (podaci Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Srbije). Istovremeno je stopa rizika siromaštva ostala praktično nepromenjena – tačnije pala je sa 25,9% 2016. na 25,7% 2017 (prosek u EU je 17,3%), što znači da 1,84 miliona ljudi prima manje od 60% srednjih primanja u zemlji (podaci Republičkog zavoda za statistiku).
Moguće je da je ovim Superhik potezom naša vlada želela da opere fleke od sasvim neprimernog pisanja pojedinih srpskih tabloida koji su se radovali ovoj nesreći. Ipak, verovatnije je da je u pitanju naša svadbarska logika – znate ono kada bogataš pozove siromaha na svadbu, pa siromah želi da ostavi utisak na prisutne tako što za poklon donese svoju mašinu za pranje veša. Važno je busati se u grudi, pusti sad onaj prljavi veš kod kuće.
Autor je profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu.
Peščanik.net, 25.04.2019.
Srodni linkovi:
Ljubomir Živkov – Novi simbolizam
Nenad Makuljević – Požar u Parizu i destrukcija kulturnog nasleđa Beograda i Srbije
Svetlana Slapšak – Notr Dam: dama koja je preživela