Ognjen Radonjić

Kampanja vladajuće stranke „Budućnost Srbije“, performans simulacije političkog legitimiteta uz prisilno dovođenje publike, šalje građanima jednu jedinu poruku, i to onu kralja Luja XIV – država, to sam ja.

Vlada je podržala međunarodnu konferenciju koju je organizovao FDU, a koja je na nesreću trebalo da se održi baš na Filozofskom. U paket je ušla zamena čučavaca. Tako je Filozofski oslobođen od ove pošasti.

Ne postavlja se pitanje zašto je taj momak nosio maketu vešala, već mu je samo stavljena meta na čelo. Ne pitamo se da li smo kao društvo i pojedinci nešto loše uradili i da li nam taj momak šalje neku poruku.

Predsednik o akademskoj zajednici misli još gore od resornog ministra kojeg su u emisiji uživo ponele strasti. Njegova reakcija je čisto pragmatična – on pokušava da zaustavi domino efekat koji je nastupio.

Ministar prosvete je izvalio da podrška 1.000 profesora protestima i nema neki značaj jer tu nema ozbiljnih imena. Pažljivo se ministar udubio u spisak potpisnika i bez problema utvrdio da tu nema ni N od nauke.

Reakcije vlasti na protest „1 od 5 miliona“ je školski primer autokratije. Tu se predsednik predstavlja kao glas volje naroda. Njegova stranka reprezentuje Srbiju, dok pljačkaška opozicija radi po nalogu spoljnih neprijatelja.

Vladajuća koalicija ima podršku 25-30% biračkog tela. To nije većina, već glasna manjina koja dobija moćan eho kroz okupirane medije. Zbog toga je ključan fokus na građane koji ne izlaze na izbore.

Dakle, građanske proteste organizuje opozicija koja nema legitimitet, pa ga samim tim nemaju ni građani koji protestuju. Ko je protiv predsednika, taj je „protiv svega u Srbiji“, to jest nije građanin. Šah-mat.

Nakon predsednikovog autorskog teksta, potpredsednica vlade je dodatno pojasnila da sa opozicijom nema o čemu da se razgovara, ali da je vlast uvek spremna da razgovara sa nezadovoljnim građanima.

Građanin svoju slobodu čuva tako što sumnja – on je zainteresovan, pita, kontroliše i zahteva odgovore. On ne veruje u obećanja, već u dela. On ne kliče, već promišlja i ne vezuje se za osobu već za princip.

Premijerki je zasmetalo mišljenje prof. Madžara da su preduzetnici najkreativniji sloj društva, mnogo važniji nego naučnici ili umetnici: „Hvala na savetu da batalimo nauku i umetnost koji nećemo prihvatiti“.

Investicije državnog i privatnog sektora u nauku su 0,8% BDP-a (1.830 istraživača na milion stanovnika), dok na primer Slovenija u nauku ulaže 2,4% BDP-a (4.140 istraživača na milion stanovnika).

Predsednik je izjavio da među onima koji protestuju ima i kriminalaca, ali i puno pristojnih ljudi, kao i to da po njegovoj proceni na protestima učestvuje najviše građana starosne dobi od 50 do 60 godina.

Naša vlast tačno zna šta je dobro, a šta je zlo. Za nju je dobro ono što je čini srećnom, dok je zlo sve ono što je čini nesrećnom i ljutom. Ova vlast traži od nas da kličemo njenoj istini neupitno i neprestano.

Naša nauka je dobila vredno priznanje – Srbija je postala 23. članica prestižne Evropske organizacije za nuklearna istraživanja (CERN), jedina koja nije članica EU.

Novi nacrt zakona o nauci ukida nova zapošljavanja na institutima pri fakultetima, a posao gube i neki istraživači koji su zbog toga napustili pozicije u inostranstvu.

Od 1988-2011. svetski dohodak je sa 13,7 porastao na 26,3 hiljada milijardi dolara, od čega je 50% najsiromašnijih dobilo 9,9%.

Medijski servisi vlasti prikrivaju ceđenje suve drenovine preko uspavanke o doznakama. Tako Politika zaključuje da su ljudi koji napuštaju Srbiju naša najbolja investicija jer kroz doznake transferišu 8% srpskog BDP-a.

Nekoliko funkcionera vladajuće stranke nezakonito je angažovano na Visokoj medicinskoj školi u Ćupriji. I ne samo da su angažovani na nezakonit način, već su propustili da tako zarađene prihode prijave.

Prema novom zakonu, ako su doktorske diplome izdavane bez odobrenih nastavnih planova – ima se smatrati da su one izdate u skladu sa zakonom!