Premijerka je na jučerašnjem zasedanju Narodne skupštine prilikom predstavljanja Predloga Zakona o budžetu za 2022. izjavila da će u 2021. privredni rast Srbije iznositi 7% i da će u sledećoj, 2022, biti 4,5%. Ovom prilikom se ne bih se obazirao na njenu paušalnu izjavu da su ove godine najteže godine posle Drugog svetskog rata – pretpostavljam da su godine po okončanju Drugog svetskog rata, kada je cela Evropa bila u ruševinama i pošto je spuštena Gvozdena zavesa, bile lakše. Potom je zaključila: „Srbija će imati kumulativni rast najveći u Evropi – preko 10 odsto BDP-a.“
Prema izveštaju EBRD od 4.11.2021, privredni oporavak u istočnom i centralnom delu Evrope će biti snažan i znatno brži od očekivanog – predviđen privredni rast za 2021. iznosi 5,2% i za 2022. 4,7%. Ukoliko detaljnije pogledamo ovaj izveštaj, veliki broj zemalja će biti ispred Srbije, tako da je izjava da ćemo biti prvaci Evrope još jedna neistina spakovana za građane koji već dugo godina čekaju na obećano Zlatno doba. Pogledajmo sada spisak zemalja koje su prema predviđanju EBDR blizu nivoa, na nivou ili iznad nivoa privrednog rasta Srbije (Grafikon 1).
Prema predviđanju EBRD, prosek privrednog rasta za izabrane zemlje Evrope za 2021. iznosi 7,22%. EBRD je za Srbiju predvidela rast od 6,5% što znači da smo ispod proseka, čak i ukoliko prihvatimo da je premijerkina prognoza privrednog rasta od 7% tačna. Za 2021. ispred nas su Crna Gora, Kosovo, Albanija, Rumunija, Grčka (na istom nivou sa premijerkinom prognozom), Gruzija, Mađarska Estonija i Hrvatska. Kada je 2022. u pitanju, prosek za izabrane zemlje iznosi 4,61%. EBRD je za Srbiju predvidela rast od 4,3% što znači da smo ispod proseka, čak i ukoliko prihvatimo da je premijerkina prognoza privrednog rasta od 4,5% tačna. U 2022. ispred nas su Crna Gora, Kosovo (na istom nivou sa premijerkinom prognozom), Rumunija (ispod nivoa premijerkine prognoze), Gruzija, Jermenija, Slovenija (na istom nivou sa premijerkinom prognozom), Poljska, Letonija i Mađarska.
Predviđena kumulativna stopa privrednog rasta za izabrane zemlje u periodu 2021-2022. u proseku iznosi 12,16% (Grafikon 2). Prema prognozama EBRD, kumulativna stopa privrednog rasta u naznačenom periodu za Srbiju iznosi 11,08% što znači da smo ispod proseka izabranih zemalja. Ukoliko uzmemo u obzir premijerkinu prognozu od 7% u 2021. i 4,5% u 2022. kumulativna stopa rasta za Srbiju iznosi 11,81% što nas opet ostavlja ispod proseka za izabrane zemlje.
Dakle, ukoliko posmatramo predviđenu kumulativnu stopu privrednog rasta za period 2021-2022. za izabrane zemlje ispred nas su: Crna Gora, Kosovo, Albanija, Rumunija, Grčka (ispod nivoa premijerkinog predviđanja), Moldavija (ispod nivoa premijerkinog predviđanja), Gruzija, Mađarska, Estonija i Hrvatska. Što se tiče izjava naših zvaničnika da smo u 2020. imali najmanji privredni pad u Evropi ni to, prema podacima EBRD, nije tačno. Naš pad je iznosio 0,9% i manji pad od nas, barem kada su u pitanju zemlje Istočne i Centralne Evrope, imala je Litvanija (0,1%), dok je pad Belorusije bio na nivou srpskog.
Stoga, da zaključimo, jedino što je u ovom premijerkinom obraćanju Narodnoj skupštini tačno je da će srpski kumulativni privredni rast za 2021. i 2022. biti preko 10%.
Autor je profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu.
Peščanik.net, 24.11.2021.
