Stručnu analizu odluke Ustavnog suda kojom je osporena ustavnost pojedinih članova podzakonskih akata Univerziteta u Beogradu (UB) treba prepustiti pravnicima. Pošto ja to nisam, mogu da govorim samo o nekim svojim zapažanjima povodom konkretnog slučaja.
Primetno je da su mnogi ovu odluku Ustavnog suda videli kao otvaranje puta da se ministru finansija vrati titula doktora nauka, ili, ako hoćete, zvanje doktora nauka. To ne može da bude i nije slučaj, pošto ministar finansija nije nikada promovisan u doktora nauka na Univerzitetu te stoga nije ni stekao titulu, to jest zvanje doktora nauka. Ministar finansija je prosto student doktorskih studija koji je odbranio doktorsku tezu na FON-u, koja je naknadno poništena kao plagijat zbog čega mu je izrečena mera javna osuda.
Nadalje, poput prošlogodišnje odluke Upravnog suda da ministru finansija doktorat nije poništen u skladu sa propisanim procedurama, i ova odluka se objavljuje u letnjim mesecima kada je najveći deo akademske zajednice na odmoru. Takođe, činjenica je da Ustavni sud većinu validnih inicijativa odbacuje. Ipak, u ovom slučaju, prihvatio je inicijativu ministra finansija, dakle državnog funkcionera povodom slučaja u kojem je učestvovao kao privatno lice, što u najmanju ruku ukazuje na konflikt interesa.
Ne manje važno, predmet ove odluke Ustavnog suda velikim delom tiče se autonomije univerziteta, što nije čudno s obzirom na brljotine koje je UB napravio u prethodnom periodu i na taj način sam sebi naneo štetu. Da navedem neke primere. Upravni sud je prošle godine doneo odluku da doktorat ministru finansija nije oduzet u skladu sa propisanim procedurama što je inače tačno – u proceduri je izostala odluka tadašnjeg dekana FON-a profesora Milije Suknovića. Upravo zbog tog propusta, grupa profesora UB podnosi prijavu protiv Milije Suknovića početkom 2020. Odboru za profesionalnu etiku UB i, po mom sećanju, Odbor izriče meru javna opomena septembra 2020. Na tu odluku Odbora se žalio Milija Suknović Etičkom odboru UB. Ovaj slučaj Etički odbor UB i dalje nije rešio, obaška to što osim profesora Dragana Đuričina sa Ekonomskog fakulteta UB, niko sa FON-a ko je učestvovao u zataškavanju ovog plagijata nije sankcionisan.
Takođe, prošle godine je izmenjen Zakon o visokom obrazovanju uvođenjem instituta blagoslova Svetog arhijerejskog sinoda SPC za upis na studije, zasnivanje radnog odnosa i prestanak radnog odnosa na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu UB. Od samog početka je bilo jasno da su ove izmene u direktnoj suprotnosti sa načelom autonomije univerziteta koja je zaštićena Ustavom, zakonom i Statutom UB. Tako se izjasnio i Odbor za statutarna pitanja UB i posebna Radna grupa formirana za tu priliku. I šta se desilo? Ove izmene Zakona su usvojene, pojedinci su se pobunili, a Univerzitet je ćutao. Rečju, zalud sada lamentiranje bivše rektorke zbog urušavanja autonomije Univerziteta. Odbor za statutarna pitanja UB je krajem 2019. utvrdio da institut blagoslova Sinoda SPC nije u skladu sa Zakonom o visokom obrazovanju i Statutom UB. I ta odluka je ležala više od godinu i po dana u fioci bivše rektorke iz nepoznatog razloga, da bi se desilo da je u aprilu 2021. Senat UB ne usvoji zbog tankog kvoruma. Posledično, Marko Davinić, profesor Pravnog fakulteta UB, podneo je ostavku na mesto predsednika Odbora za statutarna pitanja UB.
Važan je i primer retroaktivnosti protiv koje sada ustaje Ustavni sud, a koja je ne tako davno bila nametnuta UB. Da podsetim, profesorima kojima je 2016. i 2017. Senat UB odobrio produžetak radnog staža nakon navršenih 65 godina života za još tri godine, to stečeno pravo je naknadno bilo ukinuto donošenjem novog Zakona o visokom obrazovanju oktobra 2017, osim ukoliko zaključno sa 30.9.2018. ne ispune uslov za izbor u zvanje redovnog profesora. Grupa profesora, kojima je retroaktivno ukinuto ovo stečeno pravo, pokrenula je inicijativu za ocenu ustavnosti ove odredbe i Ustavni sud je tu inicijativu odbacio kao neosnovanu i o ovoj svojoj odluci, gle čuda, obavestio profesore podnosioce inicijative tokom godišnjih odmora u drugoj polovini jula 2018. S druge strane, UB je ćutao i bez pogovora sproveo tu, više nego spornu, odredbu.
Kada smo kod retroaktivnosti, da li se iko seća da je septembra 2015. isti taj Ustavni sud odbio kao neosnovanu inicijativu za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti Zakona o privremenom uređivanju načina isplate penzija (doduše uz izdvojeno mišljenje nekoliko sudija) kojim je u periodu od tri godine (2014-17) retroaktivno umanjeno stečeno pravo velikog broja penzionera?
Upadljivo je i mišljenje Ustavnog suda u vezi sa gubitkom zvanja i posledičnim otkazom u slučaju izricanja mere javna osuda usled počinjenog plagijata. Naime, Ustavni sud smatra da Zakonom o visokom obrazovanju nije predviđena mogućnost da se na ovaj način izgubi posao, odnosno dobije otkaz, zbog čega smatra da je UB svoju autonomiju shvatio preširoko. Takođe, smatra da ta odredba nije u skladu sa Zakonom o radu, na primer, članom 179 kojim se propisuju razlozi za otkaz. U konkretnom slučaju, član 179 kaže da je, između ostalog, razlog za otkaz zaposlenog „ako ne ostvaruje rezultate rada ili nema potrebna znanja i sposobnosti za obavljanje poslova na kojima radi“ ili „ako nesavesno ili nemarno izvršava radne obaveze“. U akademskom svetu, posao doktoranata i profesora je da istražuju i pišu naučne radove, te je stoga očigledno da onaj ko ne piše ili, pak, prepisuje tuđe naučne radove ne ostvaruje rezultate rada i nema potrebna znanja i sposobnosti. Isto tako, prepisivanje predstavlja nesavesno izvršavanje radnih obaveza (narušavanje tuđih autorskih prava i intelektualne svojine) koje je zabranjeno Ustavom (čl. 73), Zakonom o autorskim i srodnim pravima i Krivičnim zakonikom. Vrlo važno, jedan od ključnih faktora rangiranja svetskih univerziteta je njihova naučnoistraživačka delatnost. Imajući to u vidu, plagijat nesumnjivo šteti ugledu bilo kog univerziteta. Tome nas podučava i primer iz prakse Pravnog fakulteta UB iz 2020. kada je jedan profesor dobio otkaz zbog plagijata. Prema objašnjenju dekana fakulteta, profesoru je zbog plagijata izrečena mera javne osude koja za sobom povlači gubitak zvanja, ali ova mera nije direktno vezana za otkaz, već je otkaz dodeljen zbog narušavanja ugleda fakulteta.
Utoliko je odluka Ustavnog suda sumnjivija, jer je kršenje tuđih autorskih prava i intelektualne svojine bilo zabranjeno i pre 2016. kada je donesen Pravilnik o postupku utvrđivanja neakademskog ponašanja u izradi pisanih radova čiju retroaktivnu primenu Ustavni sud sada osporava.
Na osnovu rečenog, ispada da ova odluka Ustavnog suda ukazuje na to da je pravna služba UB nestručna i da su nestručni profesori Pravnog fakulteta UB koji sede u različitim organima i telima UB i kroz čije ruke prolaze sva podzakonska akta, između ostalog i podzakonska akta čija je ustavnost osporena. Ili je, naprosto, od partijske policije i tužilaštva do partijskog suda kratak put.
Sve u svemu, ishod ove odluke je da će osporena podzakonska akta morati da budu regulisana putem Zakona o visokom obrazovanju, dakle kroz aktivnosti onih koji su u, barem po Ustavu, sekularnoj državi ozakonili davanje i povlačenje blagoslova Sinoda SPC na fakultetu koji je član UB ili priznali lažne doktorate desetak privatnih univerziteta krajem 2018. Do tada, moguće je da će svi plagijatori kojima je oduzeto zvanje u skladu sa osporenim Pravilnikom pokrenuti proceduru za povratak na radno mesto, dok će oni za koje se u budućnosti bude dokazalo da su počinili plagijat snositi samo moralne sankcije i ništa više. Neverovatan benefit za srpsko obrazovanje – nema šta. S druge strane, svojim mlakim stavom i neretko oportunizmom, UB je nesumnjivo doprineo ovom jadnom ishodu.
Autor je profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu.
Peščanik.net, 28.07.2022.
Srodni linkovi:
Dejan Ilić – Doktor bez doktorata
PLAGIJATI