Rusija je napala Ukrajinu, žitnicu Evrope. Ukazala se prilika da predsednik još jednom širi paniku i raspiruje strahove (tipa ni sva groblja ove zemlje neće biti dovoljna da sahranimo naše starije sugrađane ukoliko ih ne zatvorimo 00-24). Naučio je da, kada se ljudi plaše, oni ne razmišljaju dalje od svojih egzistencijalnih potreba i, ono što je najvažnije, skloni su da se drže poznatog terena, to jest njega.
Pre nekoliko dana, kada nas je upoznavao sa stanjem naših zaliha pirinča, soli, brašna, graška itd, nije propustio priliku da izjavi da je Srbija najbrže rastuća ekonomija u regionu. Od nedavnih primera, premijerka je u decembru 2020. tvrdila da će Srbija, u prvoj pandemijskoj godini, imati najmanji privredni pad u Evropi što je bila neistina – Turska i Irska su imale pozitivan privredni rast, dok su manji privredni pad od Srbije imale Litvanija i Norveška. Potom je, opet premijerka, krajem novembra 2021. ustvrdila da će Srbija u 2021. i 2022. najbrže rasti u Evropi. Sledio ju je ministar finansija, koji je mesec dana kasnije tvrdio da će Srbija imati najveći privredni rast u Evropi u 2020. i 2021. Govorili su neistine, kao što je to učinio i predsednik pre nekoliko dana, dok je nemilosrdno tukao građane tamo gde najviše boli – na samu pomisao gladi.
I to je vrlo lako dokazivo. Dovoljno je da uporedimo BDP po glavi stanovnika (u tekućim cenama) sa uporedivim zemljama Centralne i Istočne Evrope (CIE) koje su članice Evropske unije u periodu od kada su se naprednjaci uzverali na presto.
U 2012, Srbija je najmanje zaostajala za Bugarskom (udeo sprskog BDP-a per kapita u bugarskom je iznosio 81,1%) i Rumunijom (70,9%). Za svim ostalim zemljama je značajno zaostajala jer udeo srpskog BDP-a po glavi stanovnika nigde nije prešao 50%. I u proseku, sprski BDP po glavi stanovnika je značajno zaostajao – bio je na 43% proseka CIE.
Vredi naglasiti da je, kako u skladu sa ekonomskom teorijom, tako i empirijskim podacima, za očekivati da brži privredni rast imaju nerazvijenije u odnosu na razvijenije zemlje, pre svega zbog niže početne baze i tehnološke zaostalosti. U slučaju Srbije, to se nije desilo. U odnosu na Letoniju, Slovačku, Sloveniju, Mađarsku i Poljsku, kumulativan rast srpskog udela u BDP-u po glavi stanovnika ovih zemalja u desetogodišnjem periodu nije značajan. Na primer, udeo srpskog u letonskom BDP-u po glavi stanovnika za 10 godina porastao je za svega 1,6% (udeo je porastao sa 43,4% 2012. na 45% 2021). Jedini značajniji rast udela primećujemo u odnosu na Hrvatsku i to zbog masovnog egzodusa sa kojim se susreće ova zemlja od kako se 2013. pridružila Evropskoj uniji. Međutim, čak i u ovom slučaju slaba je uteha, pošto i dalje značajno zaostajemo – prošle godine je udeo srpskog BDP-a po glavi stanovnika u hrvatskom bio na nivou od 55,6%.
Isto tako, nasuprot ekonomskoj teoriji i empirijskim iskustvima, udeo srpskog BDP-a po glavi stanovnika je u posmatranom desetogodišnjem periodu pao u odnosu na Estoniju i Litvaniju. Štaviše, jaz u odnosu na Rumuniju i Bugarsku, zemlje za kojima je Srbija 2012. najmanje zaostajala, najviše se proširio – udeo srpskog BDP-a po glavi stanovnika u rumunskom je pao za 11,7% i bugarskom za 3,5%. U odnosu na prosek zemalja CIE, udeo srpskog BDP-a po glavi stanovnika je porastao za svega 1,6% zbog čega se i dalje nalazi na nivou ispod 50% (tačnije 44,6%).
Milan Ćulibrk, glodur NIN-a, primetio je da se prilikom obraćanja koje je tema ove analize, predsednik začudio kada je saznao da Srbija mesečno troši 1,2 miliona kilograma pirinča. Ćulibrk je izračunao da je to 200 grama pirinča mesečno po glasaču (6,5 miliona upisanih u birački spisak). Nije mi đavo dao mira, pa sam i ovaj podatak proverio. Koliko trošimo pirinča, može se proceniti na osnovu uvoza (pirinač, poput pamuka, Srbija ne proizvodi). U 2017, Srbija je uvezla 6,9 hiljada tona pirinča, 2018. 8,7, 2019. 9,4, 2020. 11,8 i 2021. 12,4 hiljada tona. Evo, možemo da uzmemo poslednju godinu, kada je bio i najveći uvoz. Ukoliko 12,4 hiljada tona podelimo sa 12 meseci dobićemo da se u Srbiji mesečno troši 1,036 miliona kilograma pirinča što je za 164 hiljada tona manje od onoga što je ustvrdio predsednik. U odnosu na račun koji je izveo glodur NIN-a, imamo smanjenje – prosečni glasač mesečno troši 159 grama pirinča.
Imao sam dobru volju da uhvatim predsednika u istini. Nisam uspeo.
Autor je profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu.
Peščanik.net, 08.03.2022.
