Pohitao je I. Dačić sa jednom izjavom o podeli Kosova i podigla se buka do neba – kao da je on jedini autor takvih deoba.

Nije sigurno Dačić sam – niti je jedini – a nije da je izjavu dao tek tako. Počela su distanciranja pa se i sam Dačić dobro potrudio da se „ogradi“ no, uzaman – carska se kao i ministarska u Srbiji ne poriče lako. Govori o tome D. Ćosić i svi ga smatraju – i sam Ćosić u to veruje – ocem Nacije. Ko sve nije delio po principu divide et impera i Jugoslaviju i Kosovo i skoro nećemo imati kraj takvim deobama. Poslednjeg dana septembra meseca daleke – kao da nije daleka! – 1992. u Ženevi su F. Tuđman i Ćosić potpisali „Zajedničku deklaraciju“ o podeli, o „humanom preseljenju“ stanovništva na Balkanu. Imali su istorijske svedoke: Sajrusa Vensa i Dejvida Ovena. I počelo je i sve to znamo, o tome govori crna knjiga balkanskog rata koju je nedavno objavio Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji: spaljena sela i gradovi i oko milion i po ljudi proterano i raseljeno – nekima se i danas u nekakvim crnim spiskovima ni broja ne zna. Bosna i Hercegovina je po Ćosiću ne država nego „istorijska nakaza“, i mi ne možemo da živimo sa drugima već se moramo podeliti. I danas neki M. Dodik o tome „dodikuje“ i Srbima i svima.

Nema potrebe navoditi jer mnogo je toga, a istorija nikog nije ionako ničem naučila.

Deobe su bile kobne – Ćosić je reklo bi se zaboravio svoj roman o tome – i nastavljaju se. Delili su potom Hrvatsku i ispalo je da sada Srba ima tek nekoliko procenata – sve ih je Tuđman prognao.

Delili su Srbi Hrvatsku i drugi Srbe. Sve nije završeno. Države koje su nastajale – to je Ćosićev izraz – bezmalo su sve neke istorijske nakaze ili nešto tome slično. Sada se ti ostaci dele i to do iznemoglosti. Srbi bi da dele Kosovo ali Albanci to neće i tu je nevolja: „ja hoću – još ona da pristane“, znači pola je već gotovo. Zna Ćosićevu mudru formulu i efendija Zukorlić u novopazarskom sandžaku. Znaju je svi. Ne znaju je dobro jedino Srbi i to neki, oni posebno u beogradskoj Vladi. Nekima kao da dolazi do pameti da je ta formula nastavak komadanja i rasparčavanja Srbije od koje je ostalo nekoliko većih okruga. Zanimljivo je da su Ćosićevu formulu „provalili“ oni koje su nemilice delili, ali je nikako ne shvataju oni Srbi koji su deobe svojeručno vršili svim oružanim snagama koje su imali. I sada žrtve deoba zlurado čekaju nastavak jer će to pasti Srbima na glavu. Jedva da se nađe neki komentator kome je jasno – i sme to da kaže – da je ovo dodikovanje s one strane Drine antisrpska rabota par excellence. A navoditi primere nije nužno – tu su Ćosićevi dnevnici odnosno zapisi pisca i čoveka koji je pogrešio vek u kojem će se roditi i živeti. Znamo da to ne pomaže ali Ćosiću bi se moglo savetovati da pročita svoj roman „Deobe“ koji njegovi izdavači u Ženevi – koji su objavili sva njegova dela – „izbegavaju da prevedu“. To nije slučajno jer gubitnici ne vole istinu. Sadisti nekada pristanu na istinu ali mazohisti nikada – no, to je već psihoanaliza i uz poštovanje prema Ćosićevom časnom zanimanju seoskog agronoma mora se reći da nije za njega.

Igra sa deobama traje i potrajaće jer i tako može, budući da se lakše vlada na podeljenim feudima.

 
Zapisi iz palanke

Peščanik.net, 19.05.2011.

The following two tabs change content below.
Mirko Đorđević

Mirko Đorđević

Mirko Đorđević (1938-2014), objavio veliki broj knjiga: Osmeh boginje Klio 1986, Znaci vremena 1998, Sloboda i spas – hrišćanski personalizam 1999, La voix d`une autre Serbia, Pariz 1999, Legenda o trulom Zapadu 2001, Sjaj i beda utopije 2006, Kišobran patrijarha Pavla 2010, Balkanska lađa u oluji 2010, Oslobođenje i spasenje 2012, Pendrek i prašina 2013, Negativna svetosavska paralipomena 2015. Sarađivao sa međunarodnim stručnim časopisima, priredio mnoge knjige, prevodio sa ruskog i francuskog. Redovni saradnik časopisa Republika i portala Autonomija i Peščanik. Bio je član Foruma pisaca, PEN kluba, član Saveta Nezavisnog društva novinara Vojvodine i dobitnik nagrada: Konstantin Obradović 2007, Dušan Bogavac 2008, Vukove povelje 2008. i Nagrade za toleranciju među narodima Vojvodine 2009.
Mirko Đorđević

Latest posts by Mirko Đorđević (see all)