Cara Barer

U svim jezicima sveta postoje reči koje opisuju one koji su pretrpeli neki lični gubitak, reči kao što su ”siroče” ili ”udovac” i ”udovica”, ali niti jedan jezik nema reč za roditelja koji je izgubio dete. Jer je to toliko neprirodno i strašno da čak i jezik odbija da prepozna takvu pojavu. Ostati bez deteta je nepojamna tragedija. Tragedija koju ne morate doživeti da biste razumeli i saosećali. I da biste znali da se ta stvar ne poteže ni u kojem slučaju i ni u kakvoj diskusiji.

Normalno je da postoje provladini mediji. Postoje svuda u razvijenom svetu. To je legitimno i samo po sebi ne nosi nikakav vrednosni predznak. Problem nastaje samo kad nekome ništa nije sveto u pokušaju da dokaže kako je sveto sve što vlast radi.

Komentarišući izjave nekolicine novinara na nekoj tribini o autocenzuri, glavni urednik provladinog medija je u otvorenom pismu koje je objavio u sopstvenim dnevnim novinama napisao kako mu je ”odvratno to što se dotična crna trojka na Vučića ostrvila nepunih sedam dana pošto mu je umrlo dete”.

Šteta što mu nije bilo barem podjednako odvratno i da ličnu i porodičnu tragediju premijera uopšte pomene, kad već nije bila poznata široj javnosti, a naročito da je pomene u takvom kontekstu. Insinuacija da troje novinara, a sa njima i svi ostali koji su kritički govorili i pisali, tendenciozno ne iskazuju pijetet prema gubitku nerođene bebe, jeste pravo neiskazivanje pijeteta. Ako ne i zloupotreba tuđeg bola.

I šteta što u ovom slučaju nije proradila toliko pominjana autocenzura čije postojanje je svojim tekstom pokušao da ospori. Jer, neke stvari je zaista bolje ne izgovoriti i ne napisati. Pa čak i kad su namere dobre. Ili – naročito kada su namere dobre.

Nekada je zaista bolje da te kritikuje onaj koji ti nije naklonjen nego da te brani onaj koji jeste.

Peščanik.net, 12.05.2014.

The following two tabs change content below.
Nadežda Milenković

Nadežda Milenković

Nadežda Milenković, kreativna direktorka, školovala se da radi sa delinkventima, a završila kao „samohrana majka srpskog advertajzinga“. Smislila neke od najboljih slogana: „Ili jesi ili nisi“ (Lav pivo) , „Izgleda šašavo, ali mene leđa više ne bole“ (Kosmodisk), „Ako vam je dobro, onda ništa“ (Peščanik)... Radila u reklamnim agencijama: Mark-plan, Sači, Mekken, Komunis. Sve manje radi komercijalne kampanje i okreće se goodvertisingu. Na Fakultetu za medije i komunikacije vodila master kurs: Idejologija. Autorka bestseler knjige „Kako da najlakše upropastite rođeno dete“, dugogodišnje rubrike „Pun kufer marketinga“ u nedeljniku Vreme i kolumne ponedeljkom na portalu Peščanik.

Nadežda Milenković

Latest posts by Nadežda Milenković (see all)