Pol Verhoven je 1990. godine režirao naučnofantastični film „Totalni opoziv“, čija radnja je smeštena duboko u 21. veku. Iste godine je usvojen Ustav Srbije koji je predviđao mogućnost opoziva predsednika republike. Mada je Srbija 2006. godine donela novi Ustav, kojim je ukinula institut opoziva predsednika, čini se da su odjeci Totalnog opoziva i dalje veoma jaki, te da je režiser svega u Srbiji rešio da ovaj film otelotvori.
Predsednik države je pozvao opoziciju da pokrene postupak njegovog opoziva u Narodnoj skupštini, te da organizuje referendum o njegovom opozivu. Da li to postojeći pravni propisi omogućavaju? Kratak odgovor je ne. Duži odgovor sadrži jedno „ali“, zato što smo ipak u naučnofantastičnom žanru. Pođimo od kraćeg odgovora.
Ne
Malo istorije, radi konteksta. Prema Ustavu iz 1990. godine, odnosno Zakonu o izboru predsednika Republike (iz 1990, sa više izmena, zaključno sa 2003. godinom), predsednik je mogao biti opozvan (član 10). Postupak za opoziv predsednika Republike pokreće Narodna skupština, ako se o tome izjasni dve trećine od ukupnog broja narodnih poslanika (član 11). Predsednik Republike je opozvan ako je za njegov opoziv glasala većina od ukupnog broja upisanih birača u Republici (član 13). Drugim rečima, postojala je mogućnost opoziva predsednika izjašnjavanjem građana.
Ustav iz 2006. godine ovu mogućnost nije predvideo, ali jeste da mandat predsednika Republike prestaje istekom vremena na koje je izabran, ostavkom ili razrešenjem (član 116). Institut razrešenja se razrađuje u članu 118, ali detaljnije u Zakonu o predsedniku Republike iz 2007. godine (član 15). Postupak je sledeći. Razrešenje predsednika Republike Narodnoj skupštini može da predloži najmanje jedna trećina narodnih poslanika ako smatra da je on povredio Ustav, a postupak za razrešenje pokreće se većinom glasova svih narodnih poslanika. Ustavni sud dužan je da u roku od 45 dana od dana kad je pokrenut postupak za razrešenje odluči o tome da li je predsednik Republike povredio Ustav. Ako Ustavni sud odluči da je predsednik Republike povredio Ustav, predsednik Republike se razrešava ako za njegovo razrešenje glasaju dve trećine narodnih poslanika. Ako Ustavni sud odluči da predsednik Republike nije povredio Ustav, postupak za razrešenje se obustavlja kad odluka Ustavnog suda bude objavljena u „Službenom glasniku Republike Srbije“.
Važeći Ustav dakle predviđa mogućnost razrešenja predsednika i to (isključivo) zbog povrede Ustava. U ovaj postupak uključeni su, prema gornjim odredbama, Narodna skupština (NSRS) i Ustavni sud (USS), kao nezavisni državni organ koji štiti ustavnost. Kako je reč o stručnom pitanju, odnosno tumačenju toga da li je predsednik Republike povredio Ustav ili ne, u ovom postupku USS odlučuje, a NSRS samo glasa o tome. Iz istih razloga, pretpostavljam, ustavopisac nije predvideo ulogu građana, na referendumu ili na neki drugi način.
Ali
Ali da li bi možda ipak mogao nekakav referendum? Zar nema NSRS pravo da raspiše referendum o pitanjima iz svoje nadležnosti?
Ustav zaista predviđa da NSRS može da raspiše referendum o pitanju iz svoje nadležnosti na zahtev većine narodnih poslanika ili najmanje 100.000 birača (član 108). Istim članom se dodaje i da predmet referenduma ne mogu biti obaveze koje proizlaze iz međunarodnih ugovora, zakoni koji se odnose na ljudska i manjinska prava i slobode, poreski i drugi finansijski zakoni, budžet i završni račun, uvođenje vanrednog stanja i amnestija, kao ni pitanja koja se tiču izbornih nadležnosti Narodne skupštine. Da li pitanje razrešenja predsednika spada u izborne nadležnosti NSRS? Jedno tumačenje bi reklo da spada, jer izborna nadležnost podrazumeva i izbore i razrešenja. Dakle, ne bi mogao da se raspiše referendum o ovom pitanju. Drugo tumačenje bi reklo da ne spada, već da se izborna nadležnost u ovom kontekstu odnosi samo na one funkcionere koje NSRS i bira. A to nije slučaj sa predsednikom Republike. Zarad misaone vežbe, složimo se sa ovim drugim tumačenjem. Time smo otklonili smetnju iz člana 99 Ustava.
A šta li Zakon o referendumu kaže? Kaže da se on raspisuje radi izjašnjavanja građana o predlogu akta, o potvrđivanju usvojenog akta ili o pitanju od opšteg značaja (član 10). Ima li pitanja od opštijeg značaja od pitanja sudbine predsednika? Ima, ali uzmimo da je ovo dovoljno značajno, te da NSRS može da raspiše republički referendum o predsedniku.
Drugo ali
Ali šta će biti referendumsko pitanje? Zakon nalaže da pitanje o kome se građani izjašnjavaju na referendumu mora biti izraženo jasno i nedvosmisleno, tako da se na njega može odgovoriti rečju „za“ ili „protiv“, odnosno rečju „da“ ili „ne“, a ne sme biti izraženo tako da daje prednost ili sugeriše jedan od mogućih odgovora.
Pošto je predsednik tražio izjašnjenje građana o njegovom „opozivu“, jedino kreativno rešenje koje vidim je da se raspiše referendum sa pitanjem „Da li smatrate da treba da se pokrene postupak razrešenja predsednika?“. To bi se onda tumačilo kao nekakav prethodni korak u odnosu na formalni postupak propisan Ustavom.
NSRS, dakle, raspiše savetodavni referendum sa pomenutim pitanjem. Ne može da raspiše obavezni, jer ovo pitanje nije jedno od onih koji su Ustavom ili zakonom, odnosno statutom autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave, određeni da o njemu odlučuju građani referendumom. Nema veze, i savetodavni može da posluži.
Da se objasni narodu
Pošto je republički referendum raspisan, za njegovo sprovođenje je nadležna, prema Zakonu o referendumu (član 19), Republička izborna komisija (RIK). Ona je dužna da u roku od 20 dana od dana raspisivanja referenduma, usvoji akt kojim građanima pruža objektivne informacije o pitanju, odnosno aktu o kome se odlučuje na referendumu i da ga objavi na zvaničnoj veb prezentaciji, u medijima, a naročito u republičkom i pokrajinskom medijskom javnom servisu i dostavi građanima na adresu prebivališta (član 26). Ovaj akt, prema istom članu Zakona, treba verno i u jednakoj meri da odražava stavove strana koje se zalažu za različite odgovore na referendumsko pitanje. Dodatno, javni medijski servisi su dužni da omoguće jednak pristup stranama koje se zalažu za različite odgovore na referendumsko pitanje, kao i da omoguće ravnopravno i korektno obaveštavanje (ibid). Svi mediji su, takođe, dužni da obezbede jednakost uslova za oglašavanje stranama koje se zalažu za različite odgovore na referendumsko pitanje. Zakonodavac je ovo odlično propisao.
Ovo u praksi znači da RIK treba da pripremi objektivne informacije o tome da li postoji naznaka da je predsednik Republike povredio Ustav, jer je jedino to razlog za pokretanje postupka za razrešenje. U istom dokumentu, RIK treba da verno i u jednakoj meri odrazi stavove strana koje se zalažu za različite odgovore na referendumsko pitanje. Da li možemo da zamislimo ovaj scenario u praksi?
Zarad misaone vežbe, zamislimo ga. Potrudio se RIK da takvu nepristrasnu i činjenično utemeljenu informaciju pripremi i podeli je sa građanima. RTS i RTV omogućili jednak pristup stranama koje se zalažu za različite odgovore na referendumsko pitanje, uz ravnopravno i korektno obaveštavanje. Da, da, znam, ali nastavimo da zamišljamo.
Došao je i referendumski dan. Nema nepravilnosti. Trijumf demokratije. Hvale nas svi posmatrači, sve misije. Nije im jasno o čemu se odlučivalo, ali bravo za proces. Valjda će i ti fridomhausi i videmovi da kažu koju dobru u sledećem izveštaju.
Narod je tokom kampanje imao priliku da čuje o svim delima i nedelima predsednika. Argumentovano i činjenično su strane pokazivale da li je predsednik u nekim situacijama povredio Ustav ili ne. Podrobno je narod upoznat sa njegovim ustavnim i zakonskim nadležnostima, pa je mogao da ih uporedi i sa onim što svaki dan vidi i čuje.
Da narod objasni, kako bi Skupština razumela
Zakon o referendumu (član 12) propisuje da se mišljenje građana na savetodavnom referendumu utvrđuje glasovima većine izašlih građana i da nije pravno obavezujuće. Ipak, član 17 kaže da je NSRS dužna da se posebno izjasni o prihvatanju ili neprihvatanju pribavljenog mišljenja građana prilikom donošenja odluke. Zamislimo da se na referendumu narod tesnom većinom izjasnio da ne treba da se pokrene postupak razrešenja predsednika.
NSRS može da prihvati ovo mišljenje i da zaboravi celu stvar. Određeni broj narodnih poslanika, ali i građana, bi mogao da kaže: čekajte, čuli smo tokom referendumske kampanje mnogo uznemirujućih stvari o predsedniku i njegovom redovnom izlasku iz ustavnih okvira. Možda ipak treba nadležni stručni nezavisni državni organ da proceni da li je povredio Ustav. Ukoliko najmanje 84 poslanika bude pri takvom stavu, oni i pored negativnog mišljenja naroda, mogu da iniciraju postupak razrešenja. Međutim, 126 poslanika treba da se složi s tim da bi USS mogao da se izjasni o povredi Ustava. Možemo li da zamislimo taj scenario? A šta da se narod izjasnio da treba pokrenuti postupak razrešenja?
Da narod objasni, kako bi Ustavni sud razumeo
Razumna je pretpostavka da bi u slučaju pozitivnog odgovora naroda na referendumu, NSRS prihvatila to mišljenje, iz političko-oportunih razloga i prebacila odgovornost, pardon lopticu, u dvorište USS.
USS je prema Ustavu i zakonu nezavisni državni organ. Pisao sam na drugim mestima o pojmu nezavisnosti i specifičnoj kategoriji nezavisnih državnih organa (videti ovde), te ovde samo toliko da to znači da niko ne bi trebalo da utiče na njegov rad, uključujući druge državne organe, političke stranke, interesne grupe, privatne entitete, ali ni građane. Ali, građani rekoše da treba da se pokrene postupak zbog povrede Ustava. Narod se izjasnio. Nije li to već pritisak na USS? Nije li to već uticaj na njegovu nezavisnost? Jeste, ali to nije važno, ovo je samo naučnofantastični film, sećate se?
Vratimo se sad u stvaran svet i pokušajmo da sklonimo ideju o referendumu o opozivu predsednika iz javnog prostora što pre. Ukoliko se već insistira na nekom referendumu, treba ga organizovati, ali o projektu Jadar. Naravno, uz sve obaveze koje zakon propisuje, a ponajviše one o objektivnom, vernom i jednakom informisanju građana o različitim stavovima o referendumskom pitanju i jednakom pristupu javnim medijskim servisima.
Autor je doktor političkih nauka i naučni saradnik Instituta za filozofiju i društvenu teoriju Univerziteta u Beogradu.
Peščanik.net, 03.08.2024.
Srodni link: Sofija Mandić – Litijum, to sam ja
