Predsednik se obratio pobunjenim građanima – kaže da ih svi lažu. Iskopavanje litijuma nije opasno po živi svet. Sedeo je u bašti, okružen drvećem i travom. Kao La Vie en rose, samo u zelenom. Predsednik je zasukao rukave, čak se i nasmešio. Bio je (kao) opušten, sasvim nezabrinut da bi išta moglo da pokvari litijumske planove. I sve bi bilo tako da nije sasvim drugačije.
Juče smo saznali da je postavljen novi rekord u pogledu lokalnog odziva na proteste protiv kopanja litijuma. U Kosjeriću je na protest izašlo oko 750 meštana, što bi proporcionalno odgovaralo odzivu od oko 280.000 ljudi u Beogradu. Slično je bilo i u ponedeljak u Šapcu. Tamo je održan skup sa preko 7000 učesnika što bi, prema objavljenim podacima, odgovaralo oko 200.000 protestanata u glavnom gradu. Osim u Kosjeriću i Šapcu, u Bogatiću, Loznici, Ljigu i Krupnju odziv stanovništva na proteste prevazišao je skup 5. oktobra 2000. I to sve krajem jula.
Zato predsednik kao rešenje, uz prirodne kulise, nudi – referendum. Ovu ponudu stavlja na sto drugi put za sedam dana. Prvi put je delovalo da bi referendumsko pitanje moglo da bude skrojeno u vezi sa litijumom. Recimo – da li želite da budemo bogati i kopamo litijum? Od večeras je jasno da predsednik čak ni u takav (sa stanovišta pitanja neustavan, a izvesno pokraden) referendum ne bi smeo da se upusti.
Zato je umesto litijumskog referenduma na tanjiru ponudio – sebe. Odnosno, najavio je referendumsko izjašnjavanje o razrešenju predsednika. Neposredno izjašnjavanje o ličnostima se u političkoj i pravnoj teoriji zove plebiscit i nema dobru reputaciju. Smatra se primitivnim, manipulativnim, pa čak i očajničkim instrumentom vladanja.
U Srbiji postoji još nekoliko problema, osim teorijskog. Pre svega, postupak razrešenja predsednika propisan je članom 118 Ustava – predsednik Republike razrešava se zbog povrede Ustava, odlukom Narodne skupštine, glasovima najmanje dve trećine narodnih poslanika. Postupak pokreće jedna trećina narodnih poslanika, a Ustavni sud se, pre konačnog glasanja o razrešenju, izjašnjava o tome da li je predsednik povredio Ustav. Takođe, član 108 Ustava zabranjuje da predmet referenduma budu pitanja koja se tiču izbornih nadležnosti Narodne skupštine (u koja spadaju nadležnosti izbora i razrešenja, u skladu sa članom 99 Ustava).
Dakle, jedini mogući način razrešenja predsednika Republike bi bio preko Ustavnog suda, do glasova naprednjaka. Komično – slažem se.
Zato Vučićeva ponuda ne služi ničemu drugom do anesteziranju pobunjenih građana koji treba da poveruju da rudnika neće biti u narednih 18 meseci. Rok za tzv. referendum o Vučiću treba da zamagli građanski rok dat Vladi Srbije do 10. avgusta.
Ali vratimo se na suštinu protesta. Ljudi nisu na ulicama zato što osporavaju izbor predsednika. Štaviše, moguće da su mnogi glasali za njega, milom ili silom. Građani osporavaju politički dil koji predviđa da će se litijum u Srbiji kopati na plodnom i naseljenom tlu, uprkos velikim ekološkim rizicima koje ne mogu da otklone čak ni bogate i moćne zemlje sa funkcionalnim institucijama.
U sinoćnom nastupu u zelenom deluje da je Vučić stigao do kraja puta nudeći sebe umesto litijuma, odnosno poistovećujući se sa njim. To može da znači da rudarenje širom Srbije zaista jeste poslednja karta ovog režima na međunarodnoj sceni. Na toj sceni je već prokockao i rasprodao sve što se moglo.
Kakav god da bude ishod litijumskih protesta, nesumnjivo svedočimo novitetu do koga je jednom moralo doći. Političar koji je destrukcijom izgradio svoju ličnu vlast postaje potencijalna politička žrtva svog najdestruktivnijeg projekta.
Peščanik.net, 02.08.2024.
Srodni link: Luka Glušac – Totalni opoziv: referendumska misaona vežba
EKOLOGIJALITIJUM
- Biografija
- Latest Posts
Latest posts by Sofija Mandić (see all)
- Kupi mi majko top - 17/03/2025
- Sam sa Ustavom - 14/03/2025
- I šta ćemo sad? - 06/03/2025
