Kada sledeće godine ekonomisti budu obeležavali 250. godišnjicu objavljivanja Bogatstva naroda Adama Smitha, proslave će se odvijati u senci neprimerenih merkantilističkih politika američkog predsednika Donalda Trumpa. Znamo da je Trumpova opsednutost bilateralnim trgovinskim bilansima, uz glorifikaciju carina i prihvatanje teorije o međunarodnoj trgovini kao igri nultog zbira – što je sve u suprotnosti sa Smithovim učenjima – oživela najgore aspekte merkantilističkih praksi.
Ekonomisti imaju pravo kada ocrnjuju Trumpove trgovinske politike. Nefer trgovinske prakse drugih zemalja nisu glavni uzrok trgovinskog deficita SAD, a ciljanje na bilateralne trgovinske disbalanse je očigledno glupo. Trgovinski deficit je doprineo padu proizvodnje u SAD, ali to nije najvažniji faktor. Na taj način je američkim potrošačima i investitorima istovremeno omogućeno da se jeftino zadužuju – što je privilegija koju bi mnoge zemlje želele.
Istina je da merkantilizam nikada nije bio sasvim mrtav, onako kako su ekonomisti to tvrdili. Niti je nužno uvek pogrešan, kao što još tvrde. Laissez-faire i slobodna trgovina stekli su primat u razvijenim zemljama zahvaljujući uticaju Smithovih sledbenika, ali neke druge zemlje, one koje su još pokušavale da uhvate korak sa svetom, obično su birale mešovite strategije.
Na primer, Alexander Hamilton u Sjedinjenim Državama i Friedrich List u Nemačkoj izričito su odbacivali Smithove ideje i zalagali se za kontrolu uvoza da bi njihove zemlje razvile nove industrije. Argentinski ekonomista Raúl Prebisch i drugi predstavnici „škole zavisnosti“ smatrali su da zemlje u razvoju treba da štite svoju proizvodnu industriju od uvozne konkurencije; neke od zemalja koje su prihvatile njihov savet, poput Brazila, Meksika i Turske, zabeležile su decenije brzog ekonomskog rasta.
Istočnoazijske države su takođe primenjivale mešavinu merkantilističkih i Smithovih načela da bi podstakle izvoz i privatno preduzetništvo, često iza zida protekcionističkih mera. Takav pristup je proizveo ekonomsko čudo. Mada se kreatori tih politika ne bi predstavili kao merkantilisti, „put razvoja“ koji su izabrali sadržao je mnoge elemente merkantilizma.
Suštinska razlika između Smitha i merkantilista proističe iz načina na koji pristupaju potrošnji i proizvodnji. Moderna ekonomija se drži Smitha i fokusira se na potrošnju kao krajnji cilj ekonomske aktivnosti. Smith se suprotstavio merkantilistima, tvrdeći da je „potrošnja jedini cilj i svrha ukupne proizvodnje“ i naglašavajući da „o interesima proizvođača treba brinuti samo u meri u kojoj je to neophodno da se zaštite interesi potrošača“.
S druge strane, merkantilisti su instinktivno naglašavali značaj proizvodnje i otvaranja radnih mesta. Veoma je važno šta zemlja proizvodi. Apsurdno je tvrditi, kao što je tvrdio jedan od savetnika Georgea H.W. Busha, da nema razlike između proizvodnje čipsa i proizvodnje čipova. Takođe, kada se proizvodnja, posebno industrijskih roba, prihvati kao glavni prioritet kreatora ekonomskih politika, jasno je da je trgovinski suficit poželjniji od trgovinskog deficita.
Te dve perspektive mogu se izmiriti uvođenjem različitih vrsta nesavršenosti tržišta u konvencionalni prikaz koji daje ekonomija glavnog toka. Današnji Smithovi sledbenici će priznati da kreatori politika ne mogu ostati ravnodušni pred strukturom nacionalnog proizvoda, ako određeni tipovi proizvodnje dovode do tehnološkog prelivanja ili pate od problema koordinacije. Ali važno je i izvorno polazište. Ako nema jakih i uverljivih dokaza koji govore suprotno, ekonomisti glavnog toka se u načelu protive „izboru pobednika“.
S druge strane, neko s merkantilističkim ili razvojnim prioritetima neće oklevati da donosi odluke o tome šta i kako treba proizvoditi. Pitanje je na kome je teret dokazivanja, jer od toga zavisi hoćemo li industrijske politike u istočnoazijskom stilu tretirati kao nešto uobičajeno ili kao odstupanje od norme.
Fokus savremenih ekonomista na potrošnju – na tragu Adama Smitha – takođe ih navodi da potcenjuju značaj radnih mesta za opšte blagostanje. U standardnoj „funkciji korisnosti“ koju ekonomisti koriste da opišu ponašanje potrošača, posao je nužno zlo: posao nam daje kupovnu moć, ali konačna vrednost mu je negativna jer nam oduzima slobodno vreme. Ali posao je i izvor smisla, poštovanja i društvenog statusa. Propust ekonomista da uzmu u obzir ličnu i društvenu cenu gubitka radnog mesta čini ih neosetljivim na posledice kineskog trgovinskog šoka i automatizacije.
Druga ključna razlika tiče se odnosa između države i preduzeća. Smith je smatrao da je jedan od problema s merkantilizmom to što gradi bliske veze između kreatora politika i privatnog sektora, što je recept za korupciju. Savremena ekonomija ozbiljno shvata to upozorenje. Modeli funkcionisanja političke i rentijerske ekonomije pokazuju koliko je važno da se preduzeća drže podalje od kreatora politika.
Ali u mnogim situacijama – kao što su razvoj inovacija, zelene industrijske politike ili regionalni razvoj – bliski odnosi države i preduzeća daju odlične rezultate. Za to postoji dobar razlog. Dok razdvajanje preduzeća i države umanjuje rizik od zarobljavanja države, to istovremeno otežava identifikaciju postojećih ograničenja i dobrih prilika, šta funkcioniše, a šta ne. Kada je neizvesnost znatna (bilo tehnološka ili neka druga), bliska saradnja s preduzećima je bolja od strogog razdvajanja.
Obe perspektive imaju svoje mrtve uglove. Merkantilisti olako poistovećuju interese proizvođača, posebno onih s dobrim vezama u državnom aparatu, s nacionalnim interesima. Smithovi intelektualni potomci, s druge strane, zanemaruju značaj proizvodnje i radnih mesta i previđaju prednosti javno-privatnog udruživanja. Dobra politika zahteva iznalaženje optimalne razmere između odabranih sastojaka.
Ništa od ovoga, naravno, ne može opravdati Trumpove postupke. Njegove haotične i neselektivne trgovinske politike ne doprinose uvećanju kritično važnih, strateških ulaganja u SAD, i pate od kronizma koji preduzećima s dobrim političkim vezama omogućuje da izigraju sistem. Njegov merkantilizam nema dobrih strana, jer otelovljuje sve najpogubnije elemente ove strategije.
Project Syndicate, 07.05.2025.
Preveo Đorđe Tomić
Peščanik.net, 29.05.2025.
TRAMPOZOIK
