Zapretivši uvođenjem paušalnih carina za proizvode iz Kanade, Meksika i Kine, američki predsednik Donald Trump je pokazao koliko će ovaj mandat biti opasan za Ameriku i njene trgovinske partnere. Ipak, tačne razmere štete koju će globalna ekonomija pretrpeti zbog njegovih nepromišljenih poteza u krajnjem ishodu zavisi od toga kako će druge zemlje odgovoriti na Trumpove mere. Američki trgovinski partneri moraju sačuvati hladnokrvnost i odupreti se iskušenju da se priključe Trumpovom bezumlju.
Izgleda da se većina analitičara slaže da je najbolje odgovoriti ravnom merom. Kao što je očekivano, Kanada i Meksiko su zapretili odmazdom, da bi onda postigli dogovor s Trumpom o privremenom odlaganju novih mera. Ali nije jasno zašto bismo uzvratne carine prihvatali kao očekivan i poželjan odgovor, ako je podizanje carina na koje se njima reaguje već (ispravno) ocenjeno kao bezumno. Kreatori politika u drugim zemljama ne smeju gubiti iz vida istinu koju je Trump zanemario: teret uvećanih carina primarno pogađa domaću ekonomiju.
Impuls da se uzvrati ravnom merom je prirodan. Da bismo odvratili školskog siledžiju, moramo mu se odlučno suprotstaviti. Ali, umesto da zaustave Trampa, uzvratne carine samo će mu pružiti još materijala za neutemeljene pritužbe. Što je još važnije, logika odmazde u ovom slučaju ne funkcioniše. Pretnja vraćanjem milog za drago ima smisla kada treba osigurati kooperativnost pod određenim okolnostima, kao u slučaju zatvorenikove dileme iz teorije igara. U tom scenariju, svaki od aktera će imati koristi od sopstvenog unilateralnog poteza, ali pretrpljena šteta se nesrazmerno uvećava za obe strane ako i drugi akter postupi na isti način. Trumpove carine ne odgovaraju tom scenariju.
Suprotno Trumpovim tvrdnjama, teret američkih carina će na kraju pasti na leđa američkih potrošača i kompanija koje koriste uvozne inpute. Dakle, argument „optimalnih carina“ kojima neka zemlja pokušava da stekne monopolski status na svetskim tržištima ovde ne važi. Selektivna trgovinska zaštita povremeno ima pozitivne efekte, kao deo šireg plana razvoja ili jačanja zelene ekonomije. Ali obuhvatne carine će američkoj ekonomiji naneti više štete nego partnerima. Trumpova Amerika je samu sebe gurnula u procep.
Isto tako, uzvratne carine Kanade i Meksika najviše će štetiti njihovim ekonomijama. Kao manji igrači u svetskoj ekonomiji, ove zemlje imaju manje izgleda da troškove carina prenesu na Sjedinjene Države. Šteta od krize će se uvećati zbog već ustanovljenih lanaca snabdevanja u severnoameričkoj trgovini (na primer u proizvodnji automobila), a trošak uvoznih carina će pasti pre svega na teret domaćih potrošača. Jezikom teorije igara, uzvraćanje novim carinama nije „najbolji odgovor“.
Vratimo se na analogiju sa siledžijom u školskom dvorištu. Zamislite da ste suočeni s napadačem koji bez povoda pokušava da vas udari. Izgleda kao da je poludeo, svakim divljim zamahom pogađa i povređuje sebe. Šta učiniti? Možete odgovoriti ravnom merom i oponašati ga, ali to bi bilo jednako bezumno, jer tako povređujete sebe. Najbolja strategija za svođenje štete na minimum jeste da se držite podalje od nasilnika i sačekate da sam sebe nokautira.
Da ne bude zabune, Kanada, Meksiko, Kina i ostale zemlje na koje je usmeren najveći deo Trumpovih trgovinskih mera nemaju na raspolaganju luksuz izolacije od Sjedinjenih Država. Mere će ih sigurno zaboleti. Ali nema potrebe da pogoršavaju svoju situaciju tako što će sopstvene ekonomije tretirati onako kako Trump tretira američku. Hirurški precizne uzvratne mere protiv industrija koje politički podržavaju Trumpa mogu biti neizbežne da bi se zadovoljila domaća publika. Ali, za dobrobit njihovih zemalja i globalne ekonomije od koje zavise, na kraju bi morali da prevladaju zdrav razum i odmerenost.
Neki prigovaraju da će u slučaju da mu druge zemlje ne uzvrate Trump objaviti da je od početka bio u pravu. Ali najsigurniji način da se Trump stavi tamo gde mu je mesto jeste da se značaj njegovih pretnji umanji i da se on tretira kao slabić. Najdelotvornija poruka koju mu američki trgovinski partneri mogu poslati glasi: „Imaš pravo da uništavaš svoju ekonomiju, ali mi to nećemo raditi. Umesto toga, okrenućemo se drugim, pouzdanijim trgovinskim partnerima. Hvala na razumevanju.“
Zapravo, američki trgovinski partneri – čak i oni mali – nisu sasvim bespomoćni u odnosu na Sjedinjene Države. Pored trgovinske politike na raspolaganju su im i drugi instrumenti. Na primer, mogu oporezovati dobit domaćih ogranaka određenih američkih multinacionalnih korporacija. Gabriel Zucman iz Pariske škole ekonomije predložio je da Kanada i Meksiko oporezuju imovinu Elona Muska i da pristup njegove kompanije kanadskom tržištu uslove plaćanjem tog poreza. Takav pristup ima dodatnu prednost jer potencijalno donosi direktnu fiskalnu korist.
Posle pomenutih Trumpovih poteza, najviše treba strahovati od moguće trke na putu do dna. U krizi 30-ih godina, ciklusi uzvratnih mera gurnuli su međunarodnu trgovinu u slobodni pad i produbili globalnu krizu. Izbegavanje takvog ishoda danas je od najveće važnosti. Dobra vest je da se najveća šteta može sprečiti ili ograničiti na Sjedinjene Države, ako druge zemlje budu odmerene u svojim reakcijama. Američki trgovinski partneri treba da sačuvaju staloženost i ostanu na pravom putu.
Project Syndicate, 06.02.2025.
Preveo Đorđe Tomić
Peščanik.net, 20.02.2025.
TRAMPOZOIK