Donald Trump je stigao u Belu kuću na cunamiju neprijateljskog stava javnosti prema „elitama“. Ipak, među njegovim pomagačima nalaze se i neki od vodećih predstavnika plutokratskog establišmenta. U prvom mandatu, Trump – bogati biznismen i slavna javna ličnost – okružio se konvencionalnim republikanskim političarima, finansijerima s Wall Streeta i ekonomskim nacionalistima. Ovog puta njima su se pridružili i pripadnici tehno-desnice koju najupečatljivije predstavlja Elon Musk, najbogatiji čovek na svetu.
Ono što zasad povezuje sve pomenute grupe nisu Trumpov karakter i liderske veštine – i jedno i drugo je vrlo manjkavo. Umesto toga, vezivni element je uverenje da će svoje osobene agende lakše ostvariti pod Trumpom nego pod njegovom najverovatnijom alternativom. Konzervativni republikanci žele niske poreze i manje regulative, a ekonomski nacionalisti eliminisanje trgovinskog deficita i obnavljanje američke proizvodnje. Apsolutisti slobode govora žele da ukinu ono što doživljavaju kao „levičarsku cenzuru“, dok tehno-desnica želi odrešene ruke za ostvarivanje sopstvene vizije budućnosti.
Nezavisno od toga na kakvim projektima rade, sve ove grupe veruju da su Kamala Harris i Joe Biden bili prepreka na njihovom putu, dok je Trump saveznik koji obećava. Većina nema ništa protiv demokratije kao takve, ali izgleda da su voljni da zanemaruju i tako podstiču Trumpov autoritarizam, bar dok je spreman da radi na ostvarivanju njihovih programa. Kada im se ukaže na Trumpove antidemokratske impulse i prezir prema vladavini prava, pokušavaju da umanje značaj takvih optužbi i ublaže moguće rizike.
U vreme prvog Trumpovog mandata, u jednom razgovoru sam izrazio zabrinutost povodom jednog od vodećih ekonomskih savetnika u novoj administraciji (bio je ekonomski nacionalista). Sagovornik mi je uzvratio da nema razloga za brigu i dodao da su najveća opasnost demokrati i birokratska država. Rešenost njegovog šefa da uvede carine bila je važnija od mogućih posledica za demokratiju.
Isto tako, u skorašnjoj epizodi podkasta novinara New York Timesa Ezre Kleina, apsolutista slobode govora Martin Gurri objasnio je da je njegova podrška Trumpu pre svega rezultat gušenja slobode govora od strane Bidenove administracije. Biden je „u osnovi poručio platformama [društvenih mreža]: moraćete da se pridržavate evropskih standarda dobrog ponašanja na internetu“, kaže Gurri. Ali restrikcije koje Trump nameće za javne istupe državnih službenika i privatnih entiteta koje finansira administracija još su skandaloznije. Čak i kada priznaje da bi se Trump na kraju mogao pokazati kao „loš izbor“, Gurri ne izgleda zabrinuto. Čini se da je eliminisanje woke kulture važnije od zaštite Prvog amandmana.
Imajući u vidu spremnost Trumpovih pristalica iz redova elite da daju prednost sopstvenim posebnim interesima u odnosu na demokratska načela, rizik od pada u autoritarizam trebalo bi da je više nego očigledan. Srećom, najverovatniji ishod je sukob suprotstavljenih projekata, što će dovesti do raspada Trumpove koalicije.
Najzaoštreniji je sukob između ekonomskih nacionalista i tehno-desnice. Oba tabora vide sebe kao antisistemske aktere i oba žele da sruše režim za koji veruju da ga je nametnula elita Demokratske stranke. Ali oni nude sasvim različite vizije Amerike i njenog puta u budućnost.
Ekonomski nacionalisti žele povratak u mitsku prošlost iz vremena najveće slave američke industrije, dok tehnološki tabor planira utopijsku budućnost kojom će upravljati veštačka inteligencija. Jedan tabor je populistički, drugi elitistički. Jedni veruju u mudrost i zdrav razum običnih ljudi, drugi isključivo u tehnologiju. Jedni žele da sasvim zaustave imigraciju, dok drugi žele da prihvate kvalifikovane useljenike. Jedan tabor je parohijalan, drugi u osnovi globalistički. Jedni žele da demontiraju Silicijumsku dolinu, a drugi da je osnaže. Jedni veruju da bogate treba više oporezovati, a drugi da im treba više pomoći.
Nacionalisti-populisti tvrde da govore u ime onih ljudi koje bi Muskova vizija tehnološke revolucije ostavila u teškom položaju. Zato ne čudi to što duboko preziru „tehnofeudalce“ Silicijumske doline. Steve Bannon, vodeći glas među ekonomskim nacionalistima (i diplomac Harvardske poslovne škole, naravno), čak je nazvao Muska „ilegalnim imigrantskim parazitom“. Musk i sve što on predstavlja mora se „zaustaviti“, upozorava Bannon. „Ako ih ne zaustavimo… uništiće ne samo ovu zemlju, nego i ceo svet“.
Iako Bannon trenutno nije u Trumpovoj administraciji, on je glavna figura pokreta MAGA („Make America Great Again“) i održava bliske veze s mnogim najvišim službenicima administracije. Ipak, jasno je da Trumpa sada više zanima šta Musk ima da kaže. Bela kuća je dala odrešene ruke Muskovom takozvanom Ministarstvu za efikasnost državne uprave (DOGE), a Trump podstiče Muska da bude još agresivniji.
Uobičajeno je da personalistički lideri, kao što je Trump, sukobljavaju svoje saveznike (zapravo dvorane) tako da niko od njih ne stekne preveliku moć. Trump nesumnjivo misli da može ostati na vrhu i iskoristiti njihove sukobe za sopstvene potrebe. Ali takva taktika najbolje funkcionišu kada različite struje koje se nadmeću za državne resurse i rente nisu opterećene razlikama u ideologiji i sistemu vrednosti.
S obzirom na sasvim različite svetonazore i političke preferencije snaga koje pokreću Trumpovu administraciju, obračun je praktično neizbežan. Ali šta bi se onda dogodilo. Da li bi nastupila paraliza ili bi jedna od grupa potvrdila svoju dominaciju? Hoće li demokrati uspeti da iskoriste taj raskol? Hoće li trampizam biti raskrinkan? Hoće li se izgledi američke demokratiju poboljšati ili pogoršati?
Kakav god da bude ishod, tragedija je u tome što će glasači iz manje obrazovane radničke klase, oni koji su poverovali u Trumpovu antielitističku poruku, biti najveći gubitnici. Nijedno od sukobljenih krila Trumpove koalicije ne nudi uverljivu viziju koja bi im išla u prilog. To važi čak i za ekonomske nacionaliste (uprkos njihovoj retorici), čije aspiracije počivaju na nerealnim očekivanjima otvaranja radnih mesta u proizvodnji.
Dok se različite elite bore za sopstvene vizije Amerike, neodložni politički program izgradnje ekonomije za srednju klasu postindustrijskog društva ostaje nedostižno udaljen.
Project Syndicate, 28.02.2025.
Preveo Đorđe Tomić
Peščanik.net, 05.04.2025.
TRAMPOZOIK