katanac na drvenoj ogradi

Foto: Predrag Trokicić

Posle višemesečne, rigorozne, detaljne i sveobuhvatne kontrole, poreska policija je utvrdila da medijski portal Južne vesti nije načinio nijedan poreski prekršaj. Ipak, u konačnici, vesti nisu bile radosne nego tužne, jer su vesti Južne osuđene da plate milionsku kaznu. Zašto? Zato što – bar tako glasi zvanično rešenje – glavni urednik nije u takozvanom stalnom radnom odnosu. Pa šta, reći će neko, to nije protiv zakona? Nije, naravno, ali su poreske inspektorke Jelena Vulićević i Ivana Antonijević pronašle da ipak jeste. Kako? Tako što su jednu Uredbu Vlade Srbije koja se odnosi na javni sektor – što se jasno vidi iz samog njenog naziva: „Katalog radnih mesta u javnim službama i drugim organizacijama u javnom sektoru“ – proširile i na ceo privatni sektor, pa i na privatne medije. Ovde čovek ostaje bez teksta. I može samo da zavapi, poput Mladena Delića: Ljudi moji, da li je to moguće – ali džabe.

Jasno je naravno da takvo tumačenje propisa nema veze, ne sa pravnom logikom, nego sa zdravim razumom, ali eto – moguće je. Što ne znači da d(ot)ične inspektorke nemaju veze sa zdravim razumom, naprotiv.

Nije, nažalost, ovo prvi put da poreski službenici donose očigledno nezakonita rešenja. Kao što sam o tome već pisao, sličnoj vrsti nasilja (pod maskom prava) bile su svojevremeno izložene i Kikindske i Vranjske (što ove druge nisu ni preživele, a njihov vlasnik za dlaku), da pomenemo samo najpoznatije slučajeve.

Poreska policija se ponaša po principu: prvo pucaj pa viči stoj. Dakle, ona vam odmah uzme pare pa se vi žalite. Najveći broj oštećenih, idući za onom – gde će šut s rogatim, i ne podnosi žalbu. Podnosi nepravdu i ćuti. Da se dodatno ne maltretira po sudovima. Jer dok sud odluči, pa dok vam poreska uprava vrati pare prođe i više godina. Tačnije, pare vam i ne vraćaju, nego vas do te sume oslobode plaćanja ubuduće. Pljačka – samo takva, što bi rekli. Savršen zločin. Tu su, na kraju, čak i žrtve zadovoljne.

Predsednica Vlade Srbije, Ana Brnabić, u više navrata do sada iskazivala je volju da podrži izgradnju pravnog poretka koji će medijima (kao i svima ostalima) u Srbiji omogućiti nesmetan rad. Navedeni primer jasno pokazuje da su (pojedini) mediji pod pritiskom, da je njihova sloboda ugrožena i da su njihova prava pogažena. Mediji su, ukratko, žrtve nezakonitog rada državnih organa. A zakonitost rada državnih organa je nesumnjivo u direktnoj premijerkinoj nadležnosti. Dakle, ovo je odlična prilika da Ana Brnabić na delu pokaže svoje opredeljenje. Ne da štiti medije, nego da štiti vladavinu prava.

Drugo, ima razloga da se ovim slučajem ozbiljno pozabavi i Gabrijel Sosa, šef kancelarije Međunarodnog monetarnog fonda u Srbiji. Reforma poreske uprave, naime, jedna je od glavnih tačaka tekućeg sporazuma MMF-a i Srbije. A jedna od glavnih tačaka te reforme, bolje rečeno pretpostavka za sve druge popravke, jeste obezbeđenje zakonitosti njenog rada. Džabe sve druge reforme, digitalizacija i modernizacija, ako se nastavi dosadašnja široko rasprostranjena praksa. Koja se jednom rečju može nazvati – politizacija. Odnosno zloupotreba. Jer se poreski službenici masovno koriste za gušenje, sve do gašenja, preduzeća koja se iz ovih ili onih razloga nađu na meti aktuelnih vlasti.

Peščanik.net, 11.08.2018.

Srodni linkovi:

Mijat Lakićević – Tužne vesti, samo za Anu

Rastislav Dinić – Niš by night


PODRŽITE PEŠČANIK
The following two tabs change content below.

Mijat Lakićević

Mijat Lakićević, rođen 1953. u Zaječaru, završio Pravni fakultet u Beogradu 1975, od 1977. novinar Ekonomske politike (EP). 90-ih saradnik mesečnika Demokratija danas (ur. Zoran Gavrilović). Kada je sredinom 90-ih poništena privatizacija EP, sa delom redakcije stupa u štrajk. Krajem 1998. svi dobijaju otkaz. 1999. sa kolegama osniva Ekonomist magazin (EM), gde je direktor i zam. gl. i odg. ur, a od 2001. gl. i odg. ur. 2003. priređuje knjigu „Prelom 72“ o padu srpskih liberala 1972. 2006. priređuje knjigu „Kolumna Karikatura“ sa kolumnama Vladimira Gligorova i karikaturama Coraxa. Zbog sukoba sa novom upravom 2008. napušta EM (to čine i Vladimir Gligorov, Predrag Koraksić, Srđan Bogosavljević…), prelazi u Blic, gde pokreće dodatak Novac. Krajem 2009. prelazi u NIN na mesto ur. ekonomske rubrike. U aprilu 2011. daje otkaz i sa grupom kolega osniva nedeljnik Novi magazin, gde je zam. gl. ur. Dobitnik nagrade Zlatno pero Kluba privrednih novinara. Bio je član IO NUNS-a. Sa Mišom Brkićem ur. TV serije od 12 debata „Kad kažete…“. Novije knjige: 2011. „Ispred vremena“ o nedeljniku EP i reformskoj deceniji u SFRJ (1963-73); 2013. sa Dimitrijem Boarovim „Kako smo izgubili (Našu) Borbu“; 2020. „Desimir Tošić: Između ekstrema“; 2022. „Zoran Đinđić: prosvet(l)itelj“.

Author: Mijat Lakićević

Mijat Lakićević, rođen 1953. u Zaječaru, završio Pravni fakultet u Beogradu 1975, od 1977. novinar Ekonomske politike (EP). 90-ih saradnik mesečnika Demokratija danas (ur. Zoran Gavrilović). Kada je sredinom 90-ih poništena privatizacija EP, sa delom redakcije stupa u štrajk. Krajem 1998. svi dobijaju otkaz. 1999. sa kolegama osniva Ekonomist magazin (EM), gde je direktor i zam. gl. i odg. ur, a od 2001. gl. i odg. ur. 2003. priređuje knjigu „Prelom 72“ o padu srpskih liberala 1972. 2006. priređuje knjigu „Kolumna Karikatura“ sa kolumnama Vladimira Gligorova i karikaturama Coraxa. Zbog sukoba sa novom upravom 2008. napušta EM (to čine i Vladimir Gligorov, Predrag Koraksić, Srđan Bogosavljević…), prelazi u Blic, gde pokreće dodatak Novac. Krajem 2009. prelazi u NIN na mesto ur. ekonomske rubrike. U aprilu 2011. daje otkaz i sa grupom kolega osniva nedeljnik Novi magazin, gde je zam. gl. ur. Dobitnik nagrade Zlatno pero Kluba privrednih novinara. Bio je član IO NUNS-a. Sa Mišom Brkićem ur. TV serije od 12 debata „Kad kažete…“. Novije knjige: 2011. „Ispred vremena“ o nedeljniku EP i reformskoj deceniji u SFRJ (1963-73); 2013. sa Dimitrijem Boarovim „Kako smo izgubili (Našu) Borbu“; 2020. „Desimir Tošić: Između ekstrema“; 2022. „Zoran Đinđić: prosvet(l)itelj“.