ograda sa svetlećim sijalicama

Foto: Predrag Trokicić

Nije tačno da su u slučaju portala Južne vesti poreznici postupali po zakonu.

Sa tom su tvrdnjom, naime, prema saopštenju iz Nemanjine 11, izašli predstavnici Koordinacione grupe Vlade Srbije za saradnju sa medijima nakon sastanka sa novinarskim Timom za dijalog, održanog sredinom (sasvim precizno – 16) avgusta. Kao što se vidi, od tada je proteklo nešto vremena, ali leto je, a i što je još važnije zločin protiv vladavine prava nikad ne zastareva.

Slučaj Južnih vesti – o kojem je naravno ovde već pisano – zbilja postaje paradigmatičan. Kroz njega se prelama, da ne kažemo da se na njemu slama, čitav pravni poredak Srbije. Evo zašto, dakle, nije tačno da su tokom kontrole rada niškog portala službenici državnog organa od kojeg zavisi ne samo pravni poredak nego i ekonomski napredak, „postupali isključivo u skladu sa poreskom regulativom i važećim zakonskim propisima“. I to nije tačno dvostruko.

Najpre, u užem, takoreći pravno-tehničkom smislu, sasvim je jasno (kao što je rečeno u pomenutom napisu, ali mora biti ponovljeno) da propise koji se odnose na javni sektor primenjivati i na privatni predstavlja pravnu i faktičku besmislicu. To je isto kao kada bi, recimo, norme koje se odnose samo na žene primenjivali i na muškarce. Dakle – besmisleno. Toliko da se čovek pita može li biti slučajno.

Drugo, i važnije, jedno od ključnih ustavnih načela jeste ono koje garantuje jednakost pred zakonom. Znači – da zakon važi za sve i svakoga podjednako.

Ako, pak, državni organi pojedine propise primenjuju na jedne građane, a na druge ih ne primenjuju – čak i ako u prvom slučaju strogo formalno sve rade „po zakonu“ – očigledno je da se pomenuto načelo ne poštuje nego krši. Da se i ovde poslužimo ilustracijom. Ako dva auta krenu na neki put pa jedan od njih saobraćajna policija zaustavlja na svakih desetak kilometara i obavlja tzv. rutinsku kontrolu – štop svetla, prva pomoć, trougao itd, a drugi i ne pogleda čak i kad prekorači dozvoljenu brzinu, jasno je da dotični državni organ ne „sprovodi“ pravo nego ga izvrgava ruglu.

To je upravo ono što se dešava Južnim vestima, a što Poreska uprava Srbije praktikuje i u mnogim drugim slučajevima – sa firmama koje iz ovog ili onog razloga nisu po volji organima vlasti. Dok iz njih ne izlazi mesecima, u one druge ne ulazi godinama. I zbog toga je, između ostalog, privredni rast u Srbiji tako bedno nizak.

To bi trebalo da zna, uprkos svojim pravnim savetnicima premijerka Ana Brnabić. Iako to, pretpostavljamo, nisu lepe vesti.

Peščanik.net, 30.08.2018.

Srodni linkovi:

Mijat Lakićević – Tužne vesti za Anu i Sosu

Rastislav Dinić – Niš by night


The following two tabs change content below.
Mijat Lakićević

Rođen 1953. u Zaječaru, završio pravni fakultet u Beogradu 1975, od 1977. novinar Ekonomske politike. Devedesetih i stalni saradnik mesečnika Demokratija danas. Godine 1998. dobija otkaz u Ekonomskoj politici; 1999. je među pokretačima Ekonomist magazina, gde je direktor i zamenik gl. i odg. urednika, a od 2001. gl. i odg. urednik; 2008. napušta EM sa Vladimirom Gligorovim, Predragom Koraksićem... Prelazi u Blic, gde je gl. ur. ekonomskog dodatka Novac. Krajem 2009. prelazi u NIN na mesto urednika ekonomske rubrike. Godine 2011. je među osnivačima nedeljnika Novi magazin, gde je i danas zamenik gl. urednika.

Pisao za brojne novine u Jugoslaviji i Srbiji. Zajedno sa Mišom Brkićem urednik serije od 12 TV debata pod zajedničkim nazivom „Kad kažete…“ Fonda za otvoreno društvo, u Medija centru NUNS-a, prikazivanih na TV Studio B. Godine 2011. objavio knjigu Ispred vremena, o nedeljniku Ekonomska politika i reformskoj deceniji u SFR Jugoslaviji (1963-1973). Sa Dimitrijem Boarovim 2013. napisao knjigu Kako smo izgubili (Našu) Borbu. Jedan od autora izložbe "Polet: Ekonomska propaganda u Jugoslaviji 1969-1980". Član Izvršnog odbora NUNS-a.

Mijat Lakićević

Latest posts by Mijat Lakićević (see all)