Pre neki dan Statistički zavod je objavio da je u Srbiji u novembru deflacija bila 0,1%. To znači da je opšti nivo cena u tom mesecu pao za navedeni iznos. Da li posle deset inflatornih meseci ove godine ljudi sada treba da budu srećni?
Teško da bi se to moglo reći. Ovo je bio više predah od neprestanog rasta cena koji traje od leta 2007, kada je u Srbiji poslednji put zabeležena deflacija. Ono što će uslediti narednih meseci i što će dominirati 2009. biće dalji rast cena. Bilo bi odlično ako inflacija iduće godine ne bude viša od one 2008, ali je malo verovatno.
Zato uzmimo hipotetički: da li bi ljudi u Srbiji trebalo da se raduju deflaciji, koja ne bi bila ovako kratka, nego bi trajala mesecima ili godinama? Ne bi li to bio odmor od stalne inflacije, kojoj su izloženi decenijama? Zar nije dobro ako cene skoro svih proizvoda neprestano padaju? A time nam i sve postaje jeftinije?
Odgovor na ta pitanja može biti iznenađujući – na sva je negativan. Potrošači ne bi smeli da se raduju stalnom padu opšteg nivoa cena. Razlog je vrlo jednostavan. Pad opšteg nivoa cena donosi jedan drugi problem u odnosu na rast. Ne samo da potošači ne treba da se raduju deflaciji, nego bi morali da je se plaše isto kao i inflacije.
I inflacija i deflacija su loše. Inflacija je loša, jer podriva ekonomsku aktivnost, time što preduzetnicima otežava da razlikuju koje promene relativnih cena su rezultat promena preferencija i oskudnosti resursa, a koje su rezultat veće ponude novca. To otežava poslovne odluke. S druge strane, inflacija stvara monetarnu iluziju i smanjuje dobit.
Deflacija stvara druge probleme. Od njene dubine i trajanja zavisi kakvi su ti problemi.
Kada veći broj cena ili čak sve cene krenu da padaju usled pada odgovarajuće tražnje za robama i uslugama, one mogu pasti i ispod troškova proizvodnje. Posledica je da niko ne bi bio voljan da ih proizvodi i nudi, jer bi tako trpeo poslovni gubitak. Ovo je najgori oblik deflacije i on je izuzetno redak. Češće se dešava da troškovi zaustave proizvodnju samo nekih roba i usluga.
Ali, i kada cene ne padnu ispod troškova proizvodnje, deflacija može imati snažne posledice. Kada cene počnu da padaju usled pada tražnje, firme nemaju mnogo izbora nego da smanjuju ponudu. To znači manje ulaganja, manju proizvodnja, manje radnih mesta i više otpuštanja. Za razliku od inflacije, gde potrošači žure da što pre kupe potrebna dobra, jer cene stalno rastu i novac u džepu im se topi, u deflaciji se kupovine odlažu, jer cene padaju, pa je sa protokom vremena vrednost novca u odnosu na dobra sve veća. Zato je u inflaciji brzina kupovine vrlina, dok je u deflaciji vrlina u sporosti.
Pad zaposlenosti dalje smanjuje tražnju i time se začarani krug nastavlja. Najveća deflacija je zabeležena tokom Velike ekonomske krize 1930-ih. Pad tržišta nekretnina je često okidač deflacije, jer hipoteke služe kao kolaterali za kreditno tržište. Istovremeni pad cena nekretnina i pad berze čine još verovatnijim deflaciju, mada nije nužno da u tim uslovima do nje dođe.
Deflacija je opasnija za privredu od recesije, jer je teško izaći iz dugotrajnije deflacije kada jednom uđete u nju. Dobra ilustracija je Japan, koji je u deflaciju ušao još 1990-ih i – sem manjih prekida – još nije našao put iz nje. Tako je nastala metafora o „izgubljenoj deceniji“ za Japan, mada je izgubljeni period već sada duži od decenije. Japan iz deflacije nije uspela da pokrene ni niska cena kapitala. Japanska centralna banka je skoro sve vreme deflacije držala referentnu kamatnu stopu oko 0%, u nekim periodima ona je bila i negativna, ređe vrlo nisko pozitivna. I sve to nije uspelo da pokrene kreditnu aktivnost, koja bi zemlju izvela iz deflacije.
U sadašnjoj krizi se pominje mogućnost deflacije. Ona je za sada još daleko. Opšti nivo cena u evro-zoni se još uvek kreće u domenu inflacije od oko 3,2%, u SAD nešto više. Na oba velika tržišta inflacija je još uvek iznad cilja od 2%, ali je inflacija u padu. Nije nemoguće da jednog dana dođe do deflacije, mada se nadam da to neće biti slučaj.
Prema tome, pojedinci imaju jednako dobre razloge da se plaše i inflacije i deflacije. Nevolje su jednako velike, samo su uzroci i manifestacije potpuno različiti.
Peščanik.net, 02.12.2008.
