U ovoj priči pažnju treba fokusirati na tok događaja, ne samo zato što je u pitanju svojevrsni pravni galimatijas, već zbog toga što bi vam lako mogao promaći neki zarez. I to možda baš neki od onih zareza koji ponekad znaju da se pretvore u tačku na nečijim nevinim životima. A uz ovako pažljivo čitanje, poput jeze koja se penje uz kičmu, tako se naziru i obrisi danas već ustaljenog obrasca.
Jednog novembarskog jutra, građaninu R.Š. policija je greškom pozvonila na vrata kuće u pokušaju da po sudskom nalogu privede lice koje je živelo na obližnjoj adresi. Revoltiran ovim činom, građanin R.Š je burno reagovao, na način i po intenzitetu koji su policijski službenici ocenili nedozvoljenim i koji su tako doveli i do njegovog privođenja u policijsku stanicu. Nešto kasnije istog dana, usled ocene da je neophodno za zaštitu opšte bezbednosti, od građanina R.Š. privremeno su oduzete četiri lovačke puške i tri kutije municije sa pripadajućim oružnim listovima. O ovome je građaninu R.Š. izdata odgovarajuća potvrda, u skladu sa propisima. Opisano ponašanje građanina R.Š. imalo je sve elemente prekršaja po kojem se novčanom kaznom ili kaznom zatvora kažnjava nepristojno, drsko i bezobzirno ponašanje koje ugrožava spokojstvo građana ili remeti javni red i mir, pa je postupak protiv građanina R.Š. upravo za ovaj prekršaj i pokrenut sudskim rešenjem, po podnetom zahtevu policije.
Nezadovoljan ovakvim razvojem situacije, građanin R.Š. inicirao je različite žalbene postupke, sa krajnjim ciljem da mu oružje bude vraćeno. Lično je zvao načelnika policijske stanice, podneo je pritužbe na rad i postupanje policijskih službenika, kao i krivične prijave protiv istih, obraćao se unutrašnjim kontrolama Ministarstva kao i ombudsmanu radi zaštite svojih prava.
Naposletku, kada je sud konačno obavestio policiju da je prekršajni postupak protiv građanina R.Š. pokrenut, ispunjen je bio i zakonski uslov za donošenje rešenja kojim se oduzimaju oružje i oružni listovi, koji su do tada bili predmet policijskog privremenog oduzimanja. Ali sada je oružje trebalo oduzeti po pravnom osnovu koji ne poznaje termin privremeno. Makar je tako dok paragraf ne padne u pogrešne ruke a zalutali zarezi zavladaju.
No, da krenemo u pomenuti galimatijas. Zakonsku smetnju da se nekom izda odobrenje za nabavljanje vatrenog oružja, između ostalih, predstavlja i prekršaj za koji je protiv građanina R.Š. pokrenut postupak. I ova smetnja postoji za vreme dok prekršajni postupak traje. Ovo znači da ukoliko se postupak završi oslobađajućom presudom, odbaci ili obustavi, tada se može ponovo podneti zahtev. A ako neko bude osuđen, zakon kaže da zahtev može podneti tek posle tri godine od kažnjavanja.
Stvar se ovde pomalo komplikuje jer pomenuti razlog za nedavanje odobrenja je istovremeno i razlog da se nekome oružje oduzme. Zapravo, tzv. upućujuća zakonska odredba kaže da će se oružje oduzeti ako nastupi neki od razloga zbog kojih se inače, ako postoje, neće izdati ni odobrenje za nabavljanje oružja. Pa dobro, rekli biste, nije to tako komplikovano. Ako je u pitanju neki prekršajni postupak oduzeće se oružje po ovom principu i biće vraćeno odmah po okončanju postupka ako nije kriv, a ako jeste kad proteknu tri godine. I baš ovako je u ovom slučaju zakonske odredbe tumačila i policija pa je u dispozitivu rešenja kojim se od građanina R.Š. oduzima oružje tako i navela. Nakon reči „oduzima se“, njegovih ličnih podataka, te spiska svakog komada oružja i pripadajućih oružnih listova, dodat je zarez iza kojeg slede reči „do okončanja prekršajnog postupka koji se protiv njega vodi“.
A kako je zapravo trebalo rešiti ovu upravnu stvar – da je, kamo sreće, bilo više poštovanja zakona a manje malicioznih zareza? U delu zakona koji uređuje uslove i postupak oduzimanja oružja, posle odredbi koje upućuju na razloge usled čijeg nastupanja će se nekom oduzeti oružje, u posebnom zakonskom članu izričito je propisano da će po pravosnažnosti rešenja o oduzimanju, nadležni organ pozvati vlasnika da u roku od godinu dana otuđi oduzeto oružje i municiju, odnosno da sam nađe kupca ili ga proda posredstvom ovlašćenog preduzeća za promet oružja i municije. I od ovoga ne postoji nikakav zakonski izuzetak. Svakako ne onaj u proizvoljnoj formi zareza i par dodatih reči. Uzimajući u obzir i zaštitu prava lica koje se lišava oružja, jer ipak je ovde reč o oduzimanju imovine, valja dodati da se na rešenje može izjaviti žalba drugostepenom organu, a ako to nije dovoljno nakon toga se može voditi i upravni spor pred sudom. Sasvim dovoljno a iz razumljivih razloga, na ovaj način obezbeđena je ustavna garancija da pravo svojine može biti oduzeto ili ograničeno samo u javnom interesu utvrđenom na osnovu zakona, uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne. Slobodan sam da u ovom kontekstu protumačim javni interes kao potrebu ljudi da budu zaštićeni od onih koji ugrožavaju spokojstvo građana ili remete javni red i mir a naročito onda kada usput poseduju i arsenal oružja.
Prema tome, kao i u svakom drugom ovakvom slučaju, policija je bila dužna da izvrši zakonsku obavezu i obezbedi da građanin R.Š, po isteku propisanog roka, svoje oružje otuđi na utvrđeni način. Umesto toga, građanin R.Š. se na ovo nezakonito rešenje nije žalio jer nije imao interesa za to, naprotiv, sačekao je da se prekršajni postupak okonča zastarevanjem, zgrabio svoje puške, ali nažalost nije odjahao u nepoznatom pravcu.
Pojavio se ponovo i postao široj javnosti poznat kao Rade Šefer, nasilnik i ubica šestoro ljudi u Oromu i Martonošu, događaj čiju desetogodišnjicu obeležavamo ovih dana. Iz svojih dragocenih pušaka ubio je bivšu suprugu, njene roditelje, nevestu rođenog sina i to jutra nakon njihovog venčanja i još dvoje gostiju. I njegov život okončan je tom prilikom, te je ostao da leži u lokvi krvi, tamo negde iza nekog zareza, gde pravda do danas izgleda više ne zalazi.
Zarez je pobegao sa mesta zločina. Priča se da je posle viđen, gle slučajnosti, opet u dva susedna sela, samo ovaj put nešto južnije, kao i na nadstrešnici zgrade železničke stanice u jednom velikom gradu, pa čak i oko plafona seoske osnovne škole, ali mu se za sada svaki put gubi dalji trag.
P. S.
U tekstu su citirani propisi važeći u vreme opisanih događaja. Aktuelnim Zakonom o oružju i municiji materija koja uređuje uslove i postupak oduzimanja oružja neznatno je izmenjena dok je princip obaveznog otuđenja oduzetog oružja i dalje zadržan. Princip je, dakle, isti, a sve ostalo su zarezi.
Autor je nekadašnji zamenik u Pokrajinskom ombudsmanu
Peščanik.net, 24.05.2025.
