Pre nekoliko dana policija je privela inženjera Z.Đ. iz Novog Sada i odredila mu 48-časovno zadržavanje a Više javno tužilaštvo u Beogradu zatražilo je od suda da mu odredi pritvor u trajanju od 30 dana.
Tu vest sam na društvenoj mreži X prokomentarisao pitanjem – kako tužilac zna da se predsednik uplašio?
Sticajem okolnosti istog dana, na konferenciji za medije predsednika Republike, neko od novinara pomenuo je taj slučaj i moj komentar što je izazvalo pravu lavinu neistina i prostačkih uvreda od strane predsednika na moj račun. Ali nije ta skandalozna reakcija povod za ovaj tekst. Povod je upravo pitanje – kako tužilac zna da se predsednik uplašio? Odnosno niz pitanja koja u vezi sa ugrožavanjem sigurnosti otvara nakaradna praksa koju tužilaštvo uspostavlja.
Krivično delo ugrožavanja sigurnosti propisano je članom 138 Krivičnog zakonika i predviđa da će se onaj „ko ugrozi sigurnost nekog lica pretnjom da će napasti na život ili telo tog lica ili njemu bliskog lica, kazniti novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine“. A ako je to lice predsednik Republike, narodni poslanik, predsednik Vlade, član Vlade, ili neko iz niza funkcionera ili lica u posebnom statusu koje zakon još nabraja, „kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina“.
Elementi bića ovog dela nesporni su otkad postoji, decenijama. Radnja izvršenja krivičnog dela sastoji se u pretnji da će se napasti na život i telo lica kojem se preti ili njemu bliskog lica. A posledica je strah kod oštećenog. Taj strah mora biti takvog intenziteta da izaziva osećaj lične ugroženosti. Ukoliko nedostaje jedan od dva elementa, krivično delo ne postoji.
Pretnja, stavljanje u izgled nekog zla licu kojem se preti mora biti ozbiljna, objektivno ostvariva, takva da objektivno može izazvati osećaj ugroženosti. A posledica je strah, osećaj ugroženosti kod oštećenog. Ako pretnja nije ozbiljna nema krivičnog dela. I ako posledica izostane, ma koliko pretnja bila ozbiljna, nema krivičnog dela.
A da li se neko osetio ugroženim može se pouzdano utvrditi samo njegovim ispitivanjem. Bez ispitivanja oštećenog u krivičnom postupku, tužilac ne može da dokaže ovu činjenicu. A ako oštećeni izjavi da se nije uplašio, dela sasvim izvesno nema.
Sporna objava inženjera na mreži X glasila je: „Moj stav je jasan – narod treba da izglasa smrtnu kaznu Vučiću – ne bih da se desi da ga neko kasnije pusti iz ludnice pa da opet krene da okuplja naciste i kriminalce oko sebe. Srbi imaju kratko pamćenje, pa za svaki slučaj – GLOGOV kolac pride.“
Razumljivo je da neko može da misli da je izjava ružna i uvredljiva. Ali iako i uvreda može biti razlog za krivično gonjenje, ono je moguće samo po privatnoj tužbi, bilo kog uvređenog pa i predsednika.
Objektivno, stav Z.Đ. ne predstavlja ozbiljnu i ostvarivu pretnju pa samim tim nije ni bitan element krivičnog dela ugrožavanja sigurnosti. A čak i ako tužilac misli da jeste, nedostaje drugi element, podjednako bitan – strah. Koji se, kako već rekoh, ne pretpostavlja nikad, a valjda pogotovo u slučaju predsednika koji je bezbroj puta u bezbroj raznih prilika ponovio da ga „nikad, niko i ništa ne može uplašiti“.
Tražiti pritvor od 30 dana zbog ugrožavanja sigurnosti na osnovu izjave koja samo ekstremno ekstenzivnim tumačenjem može biti shvaćena kao pretnja, a pri tom sa potpuno neizvesnom, odnosno po svemu sudeći izostalom posledicom, besmisleno je i surovo zastrašivanje.
Sud na sreću nije prihvatio predlog za određivanje pritvora. Kao ni u slučaju A.O. koja je istog dana privedena zbog poruke upućene predsednici skupštine – „ko se lača mati gori na lomači“! Kako je u ironičnoj, podsmešljivoj objavi tužilac uspeo da prepozna i ozbiljnu „pretnju po život ili telo“ i „ugrožavanje sigurnosti“ predsednice, to samo on zna.
Kažem, sreća je što sud nije odredio pritvor, često nije tako. Osim privođenja koje je i samo po sebi maltretman u postupcima pokrenutim zbog „ugrožavanja sigurnosti“ imali smo i brojne primere pritvora, čak i višemesečnog. Posebno drastičan primer je slučaj A.J.A. koju je na kraju Apelacioni sud u Beogradu oslobodio optužbe ocenivši da njen tvit, koji je bio osnov optužbe, ne predstavlja pretnju predsedniku Republike, već da bi njegova sadržina „eventualno mogla da predstavlja obeležje krivičnog dela uvrede“. A prethodno je u pritvoru provela neverovatnih šest meseci i da njen branilac nije uspeo da pobije krajnje problematično mišljenje veštaka, mogla je i biti smeštena u duševnu bolnicu, na neodređeno vreme.
Društvo nam je suočeno sa ozbiljnom pretnjom, podobnom da izazove osećaj ugroženosti i poniženja kod svih „običnih“ građana – sa nejednakošću pred zakonom. Kršenje elementarnih pravnih standarda u korist „elite“ je pretnja koja što pre mora biti otklonjena.
Peščanik.net, 23.04.2025.
NADSTREŠNICA- Biografija
- Latest Posts
Latest posts by Rodoljub Šabić (see all)
- Skaredan postupak - 15/05/2025
- Sud, zaštitnik ljudskih prava ili bahate samovolje? - 08/05/2025
- Tragikomični jubilej - 05/05/2025
