čiviluk na kojem su osim odeće i kišobrana obešene i zaštitne maske za lice
Foto: Peščanik

Pod ovim naslovom, nešto preko 300 lekara zahteva da se raspusti postojeći Krizni štab za borbu protiv zaraze i formira novi. Razlozi su očigledni i dobro poznati: Krizni štab dozvolio je da bude zloupotrebljen u političke svrhe; zloupotreba se ogledala u krivotvorenju podataka o širenju zaraze i posledicama bolesti; žitelji Srbije više ne veruju Kriznom štabu; bez poverenja, Krizni štab ne može da radi svoj osnovni posao – da utvrdi mere za efikasnu borbu protiv bolesti i privoli ljude da ih poštuju. Iz svega, reklo bi se, logično sledi da nam je potreban novi krizni štab.

Ali, ne sledi. Nema nikakve koristi od toga da umesto jednog nelegitimnog i nelegalnog tela dobijemo drugo. Krizni štab nelegitiman je jer ga čine i osobe iz tekuće vlasti, a ne samo lekari. Tekuća vlast je nelegitimna, ako ni zbog čega drugog (ostavimo sad po strani njen kriminalni karakter i pokradene izbore, kao i trenutno izvanpravno stanje institucija u Srbiji) onda zbog apsolutne i protivpravne dominacije izvršne vlasti nad druge dve grane vlasti – zakonodavnom i sudskom. Krizni štab je ilegalan jer nije formiran i ne radi u skladu sa zakonom. Mi zapravo i ne znamo ko i kako ga je formirao.

Kada traže „da se stane na put zastrašivanju i politizaciji koji i inače, a naročito u epidemiji, ometaju dobru praksu i narušavaju lično dostojanstvo zdravstvenih radnika“, lekari zapravo ne žele da na mesto sadašnjeg dođe novi krizni štab. Oni u stvari hoće da se na drugačiji način formira novo telo – u skladu sa zakonom. Nisu lekari iz sadašnjeg Kriznog štaba prokockali poverenje samo zato što su osobe skrojene od lošeg ljudskog materijala. Zapravo, sasvim je moguće da bi u drugačijim okolnostima oni pokazali neko drugo, bolje lice. Oni su dovedeni u situaciju da svoj posao u štabu mogu da urade jedino – loše.

Način na koji je sastavljen Krizni štab ogledalo je „zastrašivanja i politizacije“ što „ometaju dobru praksu i narušavaju lično dostojanstvo zdravstvenih radnika“, „naročito u epidemiji“. Pravne norme inače služe da se osujeti „zastrašivanje i politizacija“ i zaštite „dobre prakse“, ne samo u epidemiji, ali u epidemiji pogotovo, jer je to pitanje golog opstanka. Naravno, mi se možemo pitati zašto su lekari uopšte pristali da budu deo jednog tako naopakog tela. Razlozi opet ne moraju voditi ka njihovim lošim moralnim kvalitetima. Možda su se vodili željom da pomognu i saradnju sa režimom videli kao jedini način.

Ali, jednom kada su pristali, sve je vodilo ka gubitku poverenja, to jest „narušavanju ličnog dostojanstva zdravstvenih radnika“. Suština tekućeg režima naprosto je takva – koruptivna. Stoga se proglas „Ujedinjeni protiv kovida“ ispravno čita ne kao zahtev da se smeni Krizni štab, već kao zahtev da se smene ljudi na vlasti. Stoga je on hrabar, upravo onakav kakav treba da bude u do kraja zaoštrenoj zdravstvenoj i političkoj krizi. Naravno, pre smene vlasti, zaista bi bilo dobro da se skloni sadašnji Krizni štab. Bilo bi dobro i to da u novom telu ne bude predstavnika vlasti.

Ispunjenje ovog primarnog zahteva lekara išlo bi naruku i režimu. Vrativši se korak nazad i dozvolivši da se makar u ovom jednom posebnom slučaju poštuju zakoni a ne interesi stranke na vlasti i njenog vođe, režim bi sebi barem na neko vreme produžio trajanje. Dakle i iz sebičnih režimskih interesa, taj potez bi bio koristan. Za zaštitu zdravlja žitelja Srbije, to ne samo što bi bilo korisno nego se pokazuje i kao neophodno. Iskustvo nam, pak, kaže – neće se dogoditi. Ovaj režim vodi se isključivo golim sebičnim interesima, realnost ga ne zanima, kao ni životi žitelja Srbije.

U Srbiji ima oko trideset hiljada lekara. Njih tristotinjak potpisalo je zahtev. To je oko jedan odsto. Dakle manje nego što prema prevarnim domaćim statistikama umire ljudi od kovida. Videćemo narednih dana koliko će se još lekara pridružiti svojim hrabrim kolegama i hoće li njihov procenat biti veći od stope smrtnosti. To je simbolično odmeravanje sa smrću (društva): ima li Srbija kapacitet da se izbori sa pogubnom zdravstvenom i političkom krizom? Bitka je neizvesna, ali ovih 300 lekara uliva nadu. I na tome im – hvala.

Peščanik.net, 21.07.2020.

KORONA

PODRŽITE PEŠČANIK
The following two tabs change content below.

Dejan Ilić

Dejan Ilić (1965, Zemun), urednik izdavačke kuće FABRIKA KNJIGA i časopisa REČ. Diplomirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu, magistrirao na Programu za studije roda i kulture na Centralnoevropskom univerzitetu u Budimpešti i doktorirao na istom univerzitetu na Odseku za rodne studije. Objavio je zbirke eseja „Osam i po ogleda iz razumevanja“ (2008), „Tranziciona pravda i tumačenje književnosti: srpski primer“ (2011), „Škola za 'petparačke' priče: predlozi za drugačiji kurikulum“ (2016), „Dva lica patriotizma“ (2016), „Fantastična škola. Novi prilozi za drugačiji kurikulum: SF, horror, fantastika“ (2020) i „Srbija u kontinuitetu“ (2020).

Latest posts by Dejan Ilić (see all)

Author: Dejan Ilić

Dejan Ilić (1965, Zemun), urednik izdavačke kuće FABRIKA KNJIGA i časopisa REČ. Diplomirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu, magistrirao na Programu za studije roda i kulture na Centralnoevropskom univerzitetu u Budimpešti i doktorirao na istom univerzitetu na Odseku za rodne studije. Objavio je zbirke eseja „Osam i po ogleda iz razumevanja“ (2008), „Tranziciona pravda i tumačenje književnosti: srpski primer“ (2011), „Škola za 'petparačke' priče: predlozi za drugačiji kurikulum“ (2016), „Dva lica patriotizma“ (2016), „Fantastična škola. Novi prilozi za drugačiji kurikulum: SF, horror, fantastika“ (2020) i „Srbija u kontinuitetu“ (2020).