Društvo sudija Srbije je 30. septembra održalo konferenciju „Finansijski i materijalni preduslovi za funkcionisanje sudstva u demokratskom društvu“. Učesnici skupa su se založili da se glavna pravila nagrađivanja sudija regulišu zakonom i da penzije sudija budu u srazmeri sa poslednjom sudijskom platom. Državna sekretarka je u ime ministarke pravde podržala predlog za povećanje plata sudijama, napominjući da „Vlada i Ministarstvo kontinuirano rade na poboljšanju položaja zaposlenih u pravosuđu. Od 2017. do danas su više puta povećavane osnovice, a isto važi i za plate sudija“.
Da li je Ministarstvo pravde kontinuirano radilo i radi na poboljšanju položaja sudija i svih zaposlenih u sudstvu, pod velikim je znakom pitanja. Nije sporno da je ovo ministarstvo uz pomoć EU fondova učestvovalo u izgradnji i obnovi pojedinih objekata pravosudnih organa, ali bi sudstvu bilo bolje i jednostavnije da se o finansiranju i platama dogovara neposredno sa Ministarstvom finansija. Njihov predstavnik je na Konferenciji istakao da će ova godina zbog energetske krize biti gora od prethodne i da je u pravosuđu i zdravstvu situacija veoma kritična.
Da se zaista radilo u ovoj oblasti, plate sudija u Srbiji ne bi bile najmanje od svih 47 zemalja Saveta Evrope, izuzev Kazahstana i Moldavije. Prosečna godišnja neto plata sudije prvostepenog suda u Srbiji iznosi 9.733 evra, a prosečna godišnja plata građana je 7.645 evra. Samo 16 država, sa znatno većim platama od naših, ima manji odnos sudijske i prosečne godišnje zarade – 2,1. Izvršno-politička vlast u Srbiji neprekidno sprečava sprovođenje sistemskih rešenja o budžetskoj autonomiji sudstva.
Ko je, kako i zašto ugrozio materijalni položaj sudija i sudstva?
Plate u sudstvu ne odskaču od niskih primanja građana Srbije. Takav odnos primanja ne postoji nigde u Evropi, pa ni u regionu. Tu je i problem prosečne starosti sudija od 52 godine. U sudstvu nema podmlatka, pa uskoro neće imati ko da sudi. Nakon uzleta sudske samouprave u proleće 2018. umesto očekivanih pozitivnih promena preovlađuju apatija, oportunizam, partikularni interesi i amnezija u ostvarivanju autonomije sudstva, saglasno načelima Ustava.
Vrh sudstva beži od tih tema, pravi kompromise sa političkim vlastima i predstavnicima stručnih udruženja. Javni angažman u interesu profesije i struke, ukoliko iznosite drugačije ili kritičko mišljenje, je nepoželjan. Bilo koji veći problem, kao što je materijalni položaj sudstva ili donošenje novih zakona, ne rešava se zajedničkim radom i partnerskim odnosom institucija sudske i izvršne grane vlasti, kako je predviđeno odgovarajućim dokumentima, već preko monopola Ministarstva pravde.
Aktuelna ministarka pravde u tehničkom mandatu je 27. septembra 2022, predstavljajući nove sudske zakone, izjavila: Ja sam bila za to da se povećaju plate sudijama i tužiocima, ali posle konsultacija sa ministrom finansija, odustali smo od toga. Zbog teške međunarodne situacije i kada budžet krvari, nije trenutak za povećanje plata sudijama i tužiocima, ali će se raditi na tome. I niko od prisutnih zvaničnika pravosuđa nije reagovao.
Dakle, ministri pravde u Srbiji imaju više razumevanja za opšte budžetske probleme, uz brigu da ministarstvo zadrži svoje nadležnosti, nego za narasle probleme u finansiranju sudstva. Istovremeno slušamo izjave najviših zvaničnika o uspesima srpske ekonomije. Izuzetno mala mesečna primanja najvećeg broja zaposlenih u sudstvu za vlast nisu bitna. Ne samo zato što bi pomak u ovoj oblasti razgolitio lažnu sliku postignutih uspeha, nego i da se ne bi podsticala borba protiv visoke korupcije povezane sa državom.
Amandmani I-XXIX na Ustav RS-a su samo delimično iskorišćena prilika da se u Ustavu razreše pitanja koja su doprinosila zastojima u sprovođenju dosadašnjih reformi sudstva. Uz pozitivna rešenja, u promeni Ustava je izostalo eksplicitno definisanje sudske grane vlasti kao nezavisne u odnosu na zakonodavnu i izvršnu vlast i navođenje svih njenih prerogativa, poput prava na upravljanje sudskim budžetom.
Šta sadrže predlozi Radne grupe o materijalnom položaju sudstva i zašto su izbrisani?
Završetak rada pomenutih radnih grupa, kojih je bilo dve – za sudske i tužilačke zakone, obeležilo je Saopštenje Advokatske komore Srbije (AKS). Tu je obelodanjen podatak da 4 advokata koji su od strane ministarke pravde u aprilu imenovani za članove radnih grupa nije predložila AKS, da oni ne obaveštavaju AKS o svome radu, pa su od njih zatražene ostavke. Na to je burno reagovala ministarka.
Zatim, članice Radne grupe za izradu sudskih zakona, sudije Dragane Boljević i Snježana Bjelogrlić, objavile su na sajtu MP-a svoje komentare o najvažnijim odstupanjima objavljenih radnih verzija ovih zakona od tekstova utvrđenih na Radnoj grupi. Sudije ističu da je Radna grupa ostala kod svojih predloga na svim sastancima, uključujući i sastanak sa predstavnicima MP-a od 5. septembra primajući k znanju informacije o razlozima zbog kojih Ministarstvo pravde nije prihvatilo predloge o poboljšanju materijalnog položaja sudija i zbog kojih je tokom avgusta unelo i druga rešenja, drugačija od onih koje je predložila Radna grupa.
Uvidom u zapisnike sa julskih sastanka pomenute Radne grupe, čitamo da se usvojene izmene Zakona o sudijama, između ostalog, odnose na čl. 37, koji uređuje Osnovnu platu sudija. Dogovoreno je da st. 4. glasi: Osnovica za obračun i isplatu plata sudije utvrđuje se zakonom o budžetu i ne može biti manja od iznosa prosečne neto zarade zaposlenog u RS prema poslednjem objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike pre utvrđivanja predloga budžeta za narednu godinu. U objavljenoj verziji Zakona o sudijama, izbrisan je ceo preostali tekst posle reči „budžetu“.
U članu 39. radnog teksta Zakona o sudijama koji uređuje Koeficijente data su dva alternativna predloga za povećanje koeficijenata za sve platne grupe sudija. Ovim bi se omogućilo da sudije u određenoj platnoj grupi mogu da doprinesu uvećanju svog koeficijenta i plate, iako ne konkurišu i ne budu birani u sud višeg ranga. I ove mogućnosti MP je izbrisalo iz teksta.
U članu 42b. radnog teksta, koji reguliše penzije sudija, Radna grupa je predložila dva alternativna rešenja: Penzija sudije koji se u trenutku ostvarivanja prava na penziju nalazi na sudijskoj funkciji neprekidno 10 godina (alternativa: 20 godina) jednaka je (alternativa: 80%) njegovoj poslednjoj osnovnoj plati, s tim što ne može biti veća od najviše penzije u RS, utvrđene u skladu sa posebnim zakonom. I ovaj predlog je izbrisan bez obrazloženja, a na prezentacijama je pomenuto da ovo ne bi trebalo da bude materija Zakona o sudijama.
Na prezentacijama radnih tekstova zakona nije izneta ni argumentacija zbog čega nije prihvaćen predlog Radne grupe da se osnovna plata sudije koji postupa u predmetima krivičnog dela sa elementima organizovanog kriminala i ratnog zločina može uvećati ne do 100%, kako je sada propisano i kako MP predlaže, nego do 50% kako je predložila Radna grupa. Nepoznanica je i zbog čega Ministarstvo pravde nije prihvatilo predlog Radne grupe koji se odnosi na uvećanja plate sudija tako što bi se u čl. 46. dodao novi stav 4: Sudiji iz prve, druge i treće platne grupe, koji obavlja funkciju u sudu za koji je izabran najmanje 10 godina, ako je njegov rad vrednovan najvišom ocenom, može se uvećati plata do 20%, osim sudiji iz st. 3. ovog člana.
Kako je uopšte smelo da se dogodi da Ministarstvo pravde izbriše u celini iz radnih verzija sudskih zakona mnoge predloge sa kojima se Radna grupa usaglasila, da ih ne zadrži ni kao alternative, a trebalo je samo da uredi prelazne i završne odredbe nacrta zakona? Kako to da javne primedbe, uz dve pomenute sudije, nisu imali i preostalih 4 od 6 sudija članova te grupe koja broji 13 članova? Zatim, da li će VSS o tome razgovarati i zauzeti stav?
Sudstvo kao da se odriče unapređenja svog materijalnog položaja i sudskog budžeta
Vrhovni kasacioni sud (VKS) je na opštoj sednici održanoj 8. i 9. februara 2018. zaključio: Sudovi godinama insistiraju na ustanovljavanju sudskog budžeta, kao jednoj od garancija institucionalne nezavisnosti sudija. Ustavni sud ima svoj budžet iako ne ostvaruje prihod od sudskih taksi, za razliku od sudova koji naplatom sudskih taksi ostvaruju značajne prihode u Budžetu RS. Odredbom člana 28. Zakona o ustavnom sudu, između ostalog, propisano je da se sredstva za rad i funkcionisanje Ustavnog suda, obezbeđuju u Budžetu, na predlog Ustavnog suda; da Ustavni sud samostalno raspolaže sredstvima svog Budžeta, pa je predloženo da se Amandman III radnog teksta Amandmana Ministarstva pravde na Ustav RS, dopuni odredbom da sudovi imaju svoj budžet.
Međutim, ovaj predlog koji ističe i VSS u svim dokumentima o reformskih i ustavnim promenama iz 2018. i 2021. godine, kao i Društvo sudija Srbije i druga udruženja sudija i NVO sektor, na primer u Modelu Amandmana I-XXXVI na Ustav Centra za pravosudna istraživanja – zaobilazi se u radnim verzijama sudskih zakona, kao što je zaobiđen i u Aktu o promeni Ustava, bez ikakvog stručnog obrazloženja ili izveštaja.
Venecijanska komisija je u svom Mišljenju od 18.10.2021. konstatovala da je na sastancima postavljeno i pitanje budžetske autonomije VSS i uključivanje tog načela u Ustav, što je podržano od strane GRECO-a i što treba uzeti u obzir. U hitnom mišljenju ove Komisije od 24.11.2021. konstatuje se da po ovoj preporuci nije postupljeno i preporučuje se da treba razmotriti mogućnost da se budžetska autonomija Ustavom poveri VSS-u i VST-u.
Možda bi se novo rešenje iz čl. 87. radnih verzija Zakona o uređenju sudova i članova 3. i 4. Zakona o VSS-u, moglo prihvatiti kao neko poboljšano sadašnje ili prelazno rešenje, ukoliko bi obim i strukturu budžetskih sredstava za rad sudova sudstvo predlagalo samostalno i ukoliko bi se to odnosilo na celo sudstvo, a ne samo na tekuće rashode (plate sudija i troškove) i budžet VSS-a. Posebno skrećemo pažnju na pravo Vlade da stavi primedbe na predlog VSS-a o budžetu za narednu godinu, gde bi o tom predlogu u sklopu rasprave o ukupnom budžetu odlučivala Narodna skupština, kao i da su u postupku pripreme budžeta moguće blokade sa više strana.
Materijalna nezavisnost sudija i sudova mora biti deo nezavisnosti sudske grane vlasti
Evropska povelja o zakonu za sudije predviđa da sudije imaju pravo na platu čiji se iznos utvrđuje tako da se sudije zaštite od pritisaka na njihovo odlučivanje, da im se zakonom mora garantovati zaštita od socijalnih rizika, kao i pravo na penziju čiji iznos mora biti što približniji iznosu poslednje sudijske plate. Ukoliko je naša politička vlast još uvek na evropskom putu i ukoliko kao društvo uvažavamo ono što piše u osnovnim načelima Ustava, da je Republika Srbija zasnovana na vladavini prava, uključujući i načelo podele vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku, pri čemu je sudska grana vlasti nezavisna – ne bi trebalo da bude problema da se navedena načela unaprede u sistemskim zakonima o sudstvu.
Zaključujemo rečenicama koleginice S. Mandić: Materijalna nezavisnost sudije je izuzetno važna komponenta celokupne sudske nezavisnosti. Takva nezavisnost mora biti deo nezavisnosti sudske grane vlasti. Ukoliko institucionalna nezavisnost sudstva nije omogućena, ili je na putu dodatnog urušavanja, ukoliko nije uspostavljen sudski budžet, eventualno povećanje plata i penzija se može čitati u sasvim drugačijem pravcu – kao ćutanje i trpeljivost koje treba obezbediti kako tokom mandata, tako i odlaskom u penziju.
Autor je sudija Apelacionog suda u penziji, bivši član Visokog saveta sudstva i član CEPRIS-a.
Peščanik.net, 21.10.2022.
REFORMA PRAVOSUĐA