Ustaj istinska inteligencijo!
U članku „Ideja Narodnog bloka“ (Politika, 13. mart 2023) Vladimir Đukanović, funkcioner SNS-a, pohvalio se da je on jedan od inicijatora osnivanja novog političkog pokreta okupljenog oko SNS-a, koji se pominje pod radnim naslovom Narodni pokret za državu ili, kako ga je Đukanović nazvao, Narodni blok. Međutim, ovom pokretu bi više odgovaralo ime Pokret intelektualaca za državu, ili Intelektualni blok. Do tog zaključka doći će svako ko pročita Đukanovićev članak, jer on već na početku kaže da je glavni cilj novog političkog pokreta da se u rešavanje najvažnijih problema sa kojima se danas susreće Srbija uključi inteligencija.
Ovaj članak vredi pročitati već i zato što je to redak primer poziva srpskim intelektualcima da se politički aktiviraju koji dolazi od vlasti. Takvi pozivi „srpskoj pameti“ po pravilu stižu od protivnika, od opozicije i drugih kritičara vlasti. Evo sad Đukanovića u ime SNS-a lamentira nad „krizom javnog uma“1 i traži da se on trgne i aktivira. Nesreća Srbije, požalio se on, u tome je što prava srpska inteligencija danas ćuti, ostaje po strani, tako da glavnu reč o najvažnijim stvarima u Srbiji imaju lažni intelektualci, koji su se na silu nametnuli i sami sebe proglasili intelektualcima.
To će novi pokret koji osniva SNS iz temelja da promeni, „trudiće se“, kaže Đukanović, „da se čuje glas one istinske srpske inteligencije koja je potisnuta agresivnim nastupima samoproglašene inteligencije, posebno one nastale na levo-liberalnim ideološkim osnovama. Baš ta potisnuta inteligencija, a zasigurno većinska, koja u srcu nosi iskrenu ljubav prema otadžbini, ali u mozgu jedan ozbiljan racio i realnost, u ovom momentu je nikad potrebnija Srbiji. Ona mora da preuzme glavnu ulogu u odbrani otadžbine i budući politički pokret je mesto gde će to moći da ispolji“.
Ustaj nacionalna inteligencijo!
Ne čekajući Đukanovića i SNS, poziv intelektualcima da pomognu Srbiji pre godinu dana uputilo je udruženje Nacionalna inteligencija (NIT), osnovano u januaru 2022. godine. Buđenje i okupljanje srpske nacionalno svesne inteligencije predstavlja glavni cilj ovog udruženja, čiji je predsednik profesor fizičke kulture i kondicioni trener Bojan Borovčanin. Ne znam da li je Vladimir Đukanović pročitao program NIT-a, ali njegova „istinska inteligencija“ mnogo liči na „nacionalnu inteligenciju“ kojoj se obraća i koju hoće da zastupa ovo udruženje. „Želimo svojim radom i učešćem u raznim društvenim sferama“, piše u programu NIT-a, „da istaknemo ono što bi se zvalo nacionalna pamet. Najhrabrije, najpametnije, najuspešnije, najobrazovanije među nama, kako bi apatičnost i letargiju stanovnika naše zemlje uspeli da razbijemo i istaknemo da su najbolji od nas i dalje spremni da se bore za svoje ljude i svoju zemlju“.
Ne bi me iznenadila vest da je Nacionalna inteligencija pozvana da se priključi Pokretu Narodni blok. Programski ne mogu biti bliži. Takođe, Đukanoviću i SNS-u mogli bi poželeti da u ovom pokretu imaju jednog izuzetno vrednog i efikasnog partnera. Samo godinu dana posle osnivanja, NIT je mogao da se pohvali vrlo uspešnim radom i da početkom februara 2023. godine održi svečanu sednicu na kojoj je podelio zahvalnice i povelje ljudima zaslužnim za njegov uspeh. Da je za kratko vreme, takoreći preko noći, Nacionalna inteligencija postala važan i priznat faktor kulturnog i društvenog života Srbije vidi se i po tome što je ova njegova sednica održana u svečanoj sali Rektorata Univerziteta u Beogradu.
O brzom i spektakularnom uspehu NIT-a još bolje svedoči to što su mu prišle i podržale ga i neke važne ličnosti, među njima i dve iz samog vrha srpskog društva, jedan vladika i jedan princ. Razume se, njih dvojica su dobili dva najvažnija priznanja koje je udruženje na svečanoj sednici dodelilo. „Tom prilikom“, piše u izveštaju o ovoj sednici objavljenom na sajtu NIT-a, „dodeljena je Povelja Udruženja Vladici Petru, Episkopu Topličkom i vikaru Patrijarha srpskog /reč je o jednoj istoj ličnosti – I.Č./ kao i specijalna zahvalnica Nj. K. V. Filipu Karađorđeviću“.
Izveštaj se završava porukom da na svečanoj sednici Nacionalne inteligencije nije bilo politike, nego samo patriotizma. „Na ovoj svečanoj sednici, koja se jasno ogradila od bilo kakvih političkih formi i uticaja, pokazano je jedinstvo naroda i jedna nadahnuta priča o mladim, ambicioznim, edukovanim, patriotskim ljudima“. Čitam i vidim: isto nadahnuće rodilo je i ovu i Đukanovićevu priču o pokretu Narodni blok. U obe se pripoveda o jedinstvu naroda i „edukovanih patriota“, to jest „istinskih intelektualaca“.
Ustaj nacionalno-liberalna inteligencijo!
Ne znam kako je Đukanović došao do toga šta osećaju i misle intelektualci koji ćute. Takođe, nije mi jasno ko je po njegovom mišljenju nadležan da nekoga proglasi intelektualcem, pa da on ne bude samoproglašen. Ali otkud mu mišljenje da su među navodnim uzurpatorima intelektualnog života u Srbiji najgori levi liberali, o tome već mogu nešto da kažem. Oni su već dugo na meti žestoke kritike. Okrećući se protiv njih Đukanović je zapucao na već dobro izrešetanu metu.
Među onima koji često otvaraju vatru na liberalnu levicu u Srbiji prednjači profesor Filološkog fakulteta u Beogradu Milo Lompar. Po njegovom mišljenju, srpskim levim liberalima u stvari nije stalo do liberalizma, on im služi kao smokvin list kojim pokrivaju svoju pravu ljubav – komunizam, to jest „titoizam“. Kako je pre dve godine rekao u intervjuu Sputnjiku, levi liberalizam je „redizajnirana ideologija koja ima snažne komunističke ideološke recidive“. Štaviše, njegovi sledbenici su navodno gori od komunista, jer je „komunizam bio tolerantniji od levo-liberalne ideologije“. Jedan istomišljenik profesora Lompara, novinar Miloš Dojčinović, otkrio je da oni rade u interesu srpskih neprijatelja. „Naši levi liberali“, kaže on, „sa svojom borbom za ’suočavanje sa prošlošću’ indirektno rade u interesu najcrnjeg hrvatsko-bošnjačko-albanskog nacionalizma. Oni svojim defetizmom i isključivošću trasiraju put obesmišljavanju bilo kakvog srpskog pitanja ili ideje“.
Ove lažne liberale, ove maskirane komuniste, ne treba brkati sa pravim srpskim liberalima. Pravi su, objasnio je profesor Lompar, samo oni koji liberalizam stavljaju u službu nacionalnih interesa, dakle desni liberali, odnosno, kako ih profesor zove, „nacionalni liberali“. Takvi liberali su, kaže on, „stvorili osnove srpske države u XIX veku i temelje srpskog ujedinjenja“. Njihova shvatanja su danas i njegova, profesorova. Ali, nažalost, on nema sa kim da na toj ideološkoj osnovi učini nešto više za Srbiju, jer se ovde nacionalni liberali nisu politički organizovali. „Najbliža su mi“, kaže on, „shvatanja nacionalnih liberala: koja su danas na indeksu progresivnih mesijanista u celoj Evropi. No, u nas i nema takvih formacija“.
To je, prema mišljenju profesora Lompara, glavni razlog što problemi nacionalne politike u Srbiji ostaju nerešeni. Da je sreće, pa da imamo desno-liberalne formacije, stvari bi krenule nabolje. „Tek kad bi ih bilo“, uveren je on, „mogli bismo razložno razgovarati o mogućnim odnosima između državnih, institucionalnih i individualnih postupaka u području nacionalne politike“. I sasvim konkretno, kad bi se desni liberali aktivirali u nekoj formaciji, mogli bi da razobliče ideologiju levog liberalizama, na kojoj se navodno temelji rad nevladinih organizacija u Srbiji. Formacija u kojoj bi se oni okupili „vršila bi“, kaže profesor, „sistematski pritisak na svaku vlast u pravcu nacionalne kulturne politike… neprestano i programski osporavala propagandne i ideološke sadržaje nevladine inteligencije“.
Danas nacionalni liberali nemaju gde da se politički udome, ali uskoro bi mogli da imaju. Ako je profesor Lompar pročitao Đukanovićev članak, sigurno se obradovao. Jer pokret Narodni blok koji osniva SNS projektovan je baš kao formacija koju bi njegovi nacionalni liberali mogli da prihvate, ako ne kao sasvim svoju, ono svakako kao sebi blisku, koja bi im omogućila da se aktiviraju. Kad opisuje „istinsku“, ali „potisnutu“ srpsku inteligenciju Đukanović kao da na njih misli. Nacionalni liberali bi mogli biti intelektualci koji avaj ćute i koje on poziva da progovore i spasu otadžbinu. Još više se nacional-liberalima profesora Lompara Đukanović približava i zapravo im otvara vrata novog SNS pokreta, kad o navodnoj agresivnosti i nametljivosti lažnih intelektualaca govori kao da citira Lompara.
Da njega citira imaće dobrih razloga i onaj ko bude dobio zadatak da sastavi program rada Narodnog bloka, Đukanović ili ko drugi. Jer profesor ima i to: detaljan plan mera koje bi trebalo preduzeti da bi se pružio efikasan otpor ideologiji levog liberalizma. Treba najpre, predlaže on, formirati „nacionalnu javnost“, a to se može postići „stvaranjem mreže grupa za pritisak, natapanjem javne svesti onim sadržajima koji podrivaju vladajući poredak misli i činova, utvrđivanjem sržnih tačaka nacionalne agende kao ostvarivih, održivih i proverljivih ciljeva, funkcionalnom podelom na fundamentaliste i oportuniste u nacionalnoj inteligenciji, vežbanjem ’nacionalne discipline’, za koju je još Slobodan Jovanović ustvrdio da nedostaje u našoj kolektivnoj svesti“.2
Ustaj ruska inteligencijo!
Novi pokret koji osniva SNS mogao bi da se zainteresuje za još jednu ideju profesora Lompara, a možda i da je preuzme. Naime, on misli da bi Srbiji u borbi protiv levih liberala od velike pomoći bile Rusija i ruska inteligencija. To mišljenje on je izneo u izlaganju na panelu „Evropa i Rusija“, održanom na Vidovdan prošle godine u Višegradu, odnosno – kako su organizatori ovog panela locirali njegovo mesto – u Andrićgradu. Objasnio je profesor da se u Srbiji „nevladina inteligencija“, zadojena ideologijom levog liberalizma, nesmetano razmahala najviše zbog toga što Rusi ne shvataju da se ova inteligencija pre svega bori protiv ruskog uticaja u Srbiji i ništa ne preduzimaju da je u tome spreče. Rusi to ne shvataju, ali profesor je odavno shvatio. Požalio se da je on već dugo na meti „nevladine inteligencije“ najviše zbog toga što misli da „srpsko stanovište“ – kako on zove ono što drugi zovu „srpski nacionalni identitet“ – ne može da bude protiv Rusije, zbog toga što je Rusija „vekovni i pozitivni pratilac srpske nacionalne egzistencije“ i da je „pokazala spremnost da prati srpske nacionalne interese u sadržajima kojima su zapadne (američke) sile težile da ih ponište“.
Nevladina inteligencija, kaže profesor Lompar, kao razlog što ustaje protiv „srpskog stanovišta“ navodi da je to za nju neprihvatljiv nacionalizam. Neće biti, uzvraća on, i objašnjava o čemu se tu zapravo radi: „Zašto je bezočan otpor koji neguje nevladina inteligencija prema ideji srpskog stanovišta? Ne čini se – u zapletima svetskih politika – da je mnogo važan razlog koji oni imenuju kao nacionalističko stanovište. Razlog je drukčiji: ako uspostavimo srpsko stanovište kao orijentir u politici, ono ne može po definiciji biti antirusko“.
Po definiciji ne može, ali profesor Lompar je ipak zabrinut za budućnost „srpskog stanovišta“ i njegov odnos prema Rusiji, jer u Srbiji, utvrdio je on, „kulturna podloga postaje sve više zapadna“, tako da se postavlja pitanje da li na takvoj podlozi „srpsko stanovište“ može ostati prorusko. Ne čekajući najgore, treba odmah nešto učiniti. Međutim, profesor ne veruje da srpska nacionalno-liberalna inteligencija ima snage da stane na put rastućem uticaju Zapada na srpsku kulturu. Tako nešto mogla bi samo ako bi joj pomogle Rusija i njena inteligencija. Odavno je pomoć s te strane potrebna, da je nje bilo ne bismo došli do toga da se ovde zapadna kultura nekontrolisano širi. Ali tu postoji problem, jer kod Rusa navodno nije razvijena svest o značaju kulture u politici. „Ruska politika – i u postsovjetskom periodu“, požalio se profesor Lompar, „kao da obezvređuje vrstu uticaja koji je vezan za kulturnu podlogu“, jer ta podloga „obezbeđuje trajnost dejstva i kada nema političke podudarnosti“. I njemu ostaje samo da zaključi: „Otuda je fatalno da ruska politika ne želi da učestvuje u oblikovanju kulturne podloge u nas“.
Može li se to promeniti? Eto, jedan od zadataka srpske „istinske inteligencije“, koja je pozvana da se probudi i priključi SNS-ovom pokretu Narodni blok, mogao bi da bude da o ovom problemu razgovaraju sa ruskim kolegama. Možda bi i sam profesor Lompar pristao da u tim razgovorima učestvuje. Jer ko će bolje od njega Rusima objasniti da je u njihovom interesu da pomognu da se srpska kultura oslobodi zapadnog uticaja i veže za rusku. Slušajući ga, oni bi se možda za stvar zainteresovali i najzad pokrenuli projekat rusifikacije srpske kulture.
Peščanik.net, 06.04.2023.
________________
- „Kriza javnog uma“ je naslov serije razgovora koju je u julu 2017. na inicijativu sociologa Srećka Mihajlovića organizovao Medija centar u Beogradu.
- Slobodan Jovanović je jedan od autora čije termine profesor Lompar voli da koristi, uglavnom nezavisno od značenja i konteksta u kojima ih upotrebljava taj autor. Kod Jovanovića „nacionalna disciplina“ znači samokritičko suzbijanje sklonosti prema precenjivanju sopstvenih nacionalnih osobina. „Posebno u utakmici s drugim etničkim grupama“, piše on, „nama će biti potrebno što više nacionalne discipline… Kod dinarskog tipa ima junaštva, ali ima i samoprecenjivanja i samoisticanja, što ga čini nesavitljivim i neprilagodljivim. Otuda i sklonost da sve svoje neuspehe, pa čak i one za koje je sam kriv, tumači nekom nepravdom“. („Jedan prilog za proučavanje srpskog nacionalnog karaktera“, u: Iz istorije i književnosti, II, Sabrana dela Slobodana Jovanovića, tom 12, BIGZ, Jugoslavija publik i SKZ, 1991, str. 565). Dakle, nacionalna disciplina koju Slobodan Jovanović poziva da se obračunava sa nekritičkim precenjivanjem nacionalnih vrlina nema šta da traži kod profesora Lompara, koji misli da je najveći problem srpske nacije to što njome vlada defetizam, odnosno „duh samoporicanja“.
- Biografija
- Latest Posts
Latest posts by Ivan Čolović (see all)
- Mirko Đorđević i Druga Srpska crkva - 20/04/2024
- Sram - 01/04/2024
- Bastards - 26/02/2024
