Predgovor i sadržaj iz autorove nove knjige „Na rođendanu Republike Srpske. Zabeleške jednog nezvanog gosta“, Biblioteka XX vek, 2025.
Od početka 2024. do sredine 2025. godine mojim stanom povremeno su odjekivali vojnički marševi, trube i bubnjevi, himne, patriotski govori, pesme i recitacije, aplauzi. Cela ova buka dolazila je iz mog kompjutera, ja sam se njoj namerno izlagao i, da odmah priznam, uskoro njome bio sasvim obuzet, fasciniran. Pustio sam da to trešti, da odzvanja, da boli. Nije dolazilo u obzir da stavim slušalice. Moja žena je znala da to radim iz naučnih razloga, i nije se zabrinula za moje zdravlje, jer je i sama naučnica i zna da će temu koju istražuje zaista upoznati ako dozvoli da je ta tema potpuno zaokupi, bila ona za nju intimno nešto privlačno ili odbojno. Ali, našim prvim susedima ova buka mora da je bila čudna, jer ranije ništa slično nije stizalo iz našeg stana.
Trpeo sam sve ovo zato što je tema koja me od pre nekog vremena zaokuplja praznični lik Republike Srpske, kako ona sebe predstavlja na proslavama svog rođendana (9. januar) i u drugim svečanim prilikama, dakle, kad izađe na scenu. A ona, kao i mnogi dugi slavljenici, na sceni pravi mnogo buke, mnogo je tu muzike, mnogo svečanih govora i pesama, zvona i praporaca, što bi rekao Dositej. Toj larmi i galami izlagao sam se i kada sam se sličnim političkim svečanostima bavio ranije, ali sve do pre desetak godina nisam mogao da dobijem pun i produžen doživljaj zvučnog nasilja koje ide uz ovu vrstu svečanosti. Danas to mogu zahvaljujući onim elektronskim medijima koji političke proslave, komemoracije i druge političke inscenacije snimaju u celini, uz mogućnost da se na neke delove prikazanog vraćate više puta. To je važno za istraživača poput mene, spremnog da nauke radi sve podnese, ali više voli da se muči i zlopati uz kompjuter kod kuće nego da se fizički nađe na mestu događaja. Takvog istraživača, koji preferira virtuelni istraživački teren, nazvao sam internetnologom. Primer kako on radi, koju metodologiju primenjuje, je moja knjigaEtno. Priče o muzici sveta na internetu.
Da bih video kako izgleda Republika Srpska na sceni, kako ona svečano proslavlja svoje praznike, mogao sam da se oslonim na bogatu građu o toj temi, lako dostupnu na internetu. Od tu ponuđenoga, izabrao sam snimke raznih manifestacija kojima je 2024. i 2025. godine obeležen 9. januar, Dan Republike Srpske. Četiri od njih za mene su bile najinteresantnije, pa sam im posvetio punu pažnju, takoreći bio prisutan na njima kao nezvani gost. To su, navodim njihove oficijelne nazive: Svečana akademija povodom Dana Republike Srpske (Banjaluka, 8. januar), Svečani prijem u Vladi Republike Srpske povodom Dana Republike (Banjaluka, 8. januar), Svečani defile pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova, javnog i civilnog sektora Republike Srpske (Banjaluka, 9. januar) i Svečani prijem povodom Dana Republike Srpske i godišnjice proglašenja prvog Ustava (Beograd, 28. februar).
Pored toga, nisam propustio da se umešam među goste i posmatrače kulturno-umetničkog programa priređenog na Trgu Republike u Beogradu u sklopu Prvog svesrpskog sabora, održanog 8. juna 2024. godine, a zatim i da se nađem i na svečanoj akademiji u Banjaluci 13. februara 2025. godine, u čast Dana državnosti, koji je te godine postao i praznik koji, zajedno sa Srbijom, slavi i Republika Srpska. Bio sam i na nekim koncertima, gledao bakljade i vatromete kojima su ovi praznici bili propraćeni na radost publike koja voli spektakle sa iluminacijom.
Knjiga ima deset poglavlja. U prvih sedam čitalac će naći zapise i zapažanja koji su nastali za vreme mojih virtuelnih poseta svečanostima u Banjaluci i u Beogradu u čast RS, a u preostala tri čekaju ga dodatna objašnjenja i tumačenja viđenog i zapisanog, koja treba da pokažu relevantnost ovih mojih zapažanja za diskusiju o političkim i društvenim problemima sa kojima se danas suočavamo na samo u Bosni i Hercegovini, nego i na drugim mestima, na sve više mesta na kojima svečane i spektakularne inscenacije političke moći imaju veću važnost od političkih institucija. Ili, kraće rečeno, trudio sam se da uverim sebe i mog čitaoca da, posećujući kao nezvani gost ovde opisane svečanosti, nisam gubio vreme.
10. septembar 2025, I.Č.
Sadržaj
Predgovor
Prvo poglavlje – U BORIKU Kome smeta Sveti Stefan? Velikani 9. januara 1992. Svi „naši“ „I mi smo došli!“ Na svečanom prijemu
Drugo poglavlje – NA DEFILEU U BANJALUCI Ešaloni „Republika, kako to gordo zvuči“ Policija peva „Pukni, zoro!“ Koncert. Danica i Baja Mali Knindža
Treće poglavlje – NA PRIJEMU U BEOGRADU „Republiko Srpska, Gospod neka te čuva!“ Izbrisana Julijana Duh naroda iznad duha zakona „Jedna zajednička ideja“ i „jedan Švabo“ „Moja Srbija“
Četvrto poglavlje – U MASI SVESRPSKOG SABORA Deklaracija protiv Rezolucije Pod budnim okom kneza Mihaila Vučić sanja zastavu Vučić vodi Dodika u Narodni muzej
Peto poglavlje – POVRATAK U BORIK Trideset tri hristolike godine Rasplakane majke junaka Ðavo protiv srpskog naroda „I reče Bog, i bi Republika Srpska“ Srpska je posrbljena, Srbiji preti rasrbljenje „Zavjetna zajednica“ Veselo na prijemu posle akademije
Šesto poglavlje – JOŠ JEDAN DEFILE „Ulepo s nama“ Siniša Karan čita referat U bojama zastave Koncert na kome nisam bio
Sedmo poglavlje – PRVI PUT NA SRETENJU, DRUGI PUT NA PRIJEMU U BEOGRADU Slepi Višnjić i mučenik Dragoljub Kesić Make Republika Srpska Great Again Od Nemanje do Radovana Karadžića Treći genocid nad Srbima i David Štrbac Drina kao dušnik za dva plućna krila
Osmo poglavlje – KAD JE POLITIKA LEPA I SVEČANA Malo dana, mnogo svečanosti Alternativa: „Klinac u getu“ Kako to rade drugi?
Deveto poglavlje – REPUBLIKA SRPSKA I BOG Konsocijacijska BiH „Republika bogom stvorena“ Etnicizacija religije Mošti i sloga
Deseto poglavlje – POETIKA ETNOPOLITIKE U REPUBLICI SRPSKOJ Vreme i prostor
Jedanaesto poglavlje – KO JE KRIV ZA SREBRENICU? „Mit o Srebrenici“ Dželat i žrtva Cuore ingrato Anonimni zločin
Ivan Čolović, rođen 1938. u Beogradu, na Filološkom fakultetu diplomirao opštu književnost (1961), magistrirao (1972) romanistiku, na Filozofskom fakultetu doktorirao etnologiju (1983). Radio kao urednik u nekoliko izdavačkih preduzeća, u penziju otišao 2000. kao naučni savetnik Etnografskog instituta SANU. Predavač i gostujući profesor na univerzitetima u Francuskoj, Španiji, Nemačkoj, Italiji, Engleskoj, Sloveniji, Švajcarskoj i Poljskoj. Preveo desetak knjiga sa francuskog, najviše dela Rolana Barta i Žorža Bataja. Objavio 17 knjiga studija i eseja. Dobitnik je sledećih nagrada i priznanja: Herderova nagrada (2000), Orden viteza Legije časti (2001), nagrada Konstantin Obradović (2006), povelja Prijatelj lista Danas (2009), zvanje počasnog doktora Varšavskog univerziteta (2010), nagrada Vitez poziva (2010) i medalja Konstantin Jireček (2012). Biblioteku XX vek osnovao je 1971, a od 1988. je i njen izdavač. (Istorijat Biblioteke prikazan je u knjigama Dubravke Stojanović Noga u vratima. Prilozi za političku biografiju Biblioteke XX vek (2011) i Pola veka XX veka. Zbornik radova povodom 50 godina Biblioteke XX vek (ur, 2021). Knjige: Književnost na groblju. Zbirka novih epitafa (1983), Divlja književnost. Etnolingvističko proučavanje paraliterature (1985, 2000), Vreme znakova (1988), Erotizam i književnost. Markiz de Sad i francuska erotska književnost (1990), Bordel ratnika. Folklor, politika i rat ( 1992, 1993, 2000), prevodi na nemački (1994) i francuski (2005, 2009), Pucanje od zdravlja (1994), Jedno s drugim (1995), Politika simbola. Ogledi o političkoj antropologiji (1997, 2000), prevodi na engleski (2002) i poljski (2002), Kad kažem novine / When I say newspaper (1999, 2004), Campo di calcio, campo di battaglia, originalno izdanje na italijanskom, prev. Silvio Ferrari (1999), prevod na grčki (2007), Dubina. Članci i intervjui 1991-2001 (2001), Etno. Priče o muzici sveta na Internetu (2006), prevod na poljski (2011), Vesti iz kulture (2008), Balkan – teror kulture. Ogledi o političkoj antropologiji, 2 (2008), prevodi na poljski (2007), engleski (2011), nemački (2011) i makedonski (2012), Zid je mrtav, živeli zidovi (ur, 2009), Za njima smo išli pevajući. Junaci devedesetih (2011), Rastanak sa identitetom. Ogledi o političkoj antropologiji, 3 (2014), Smrt na Kosovu polju: Istorija kosovskog mita (2016); Slike i prilike. Redom kojim su se ukazivale (2018); Virus u tekstu.Ogledi o političkoj antropologiji, 4 (2020), Na putu u srpski svet. Ogledi o političkoj antropologiji, 5 (2023). Knjige: Književnost na groblju. Zbirka novih epitafa (1983); Divlja književnost. Etnolingvističko proučavanje paraliterature (1985, 2000); Vreme znakova (1988); Erotizam i književnost. Markiz de Sad i francuska erotska književnost (1990); Bordel ratnika. Folklor, politika i rat ( 1992, 1993, 2000), prevodi na nemački (1994) i francuski (2005, 2009); Pucanje od zdravlja (1994); Jedno s drugim (1995); Politika simbola. Ogledi o političkoj antropologiji (1997, 2000), prevodi na engleski (2002) i poljski (2002); Kad kažem novine / When I say Newspaper (1999, 2004); Campo di calcio, campo di battaglia, originalno izdanje na italijanskom, prev. Silvio Ferrari (1999), prevod na grčki (2007); Dubina. Članci i intervjui 1991-2001 (2001); Etno. Priče o muzici sveta na Internetu (2006), prevod na poljski (2011); Vesti iz kulture (2008); Balkan – teror kulture. Ogledi o političkoj antropologiji, 2 (2008), prevodi na poljski (2007), engleski (2011), nemački (2011) i makedonski (2012); Zid je mrtav, živeli zidovi (ur.) (2009); Za njima smo išli pevajući. Junaci devedesetih (2011); Rastanak sa identitetom. Ogledi o političkoj antropologiji, 3 (2014); Smrt na Kosovu polju: Istorija kosovskog mita (2016); Slike i prilike. Redom kojim su se ukazivale (2018); Virus u tekstu (2020).
Ivan Čolović, rođen 1938. u Beogradu, na Filološkom fakultetu diplomirao opštu književnost (1961), magistrirao (1972) romanistiku, na Filozofskom fakultetu doktorirao etnologiju (1983). Radio kao urednik u nekoliko izdavačkih preduzeća, u penziju otišao 2000. kao naučni savetnik Etnografskog instituta SANU. Predavač i gostujući profesor na univerzitetima u Francuskoj, Španiji, Nemačkoj, Italiji, Engleskoj, Sloveniji, Švajcarskoj i Poljskoj. Preveo desetak knjiga sa francuskog, najviše dela Rolana Barta i Žorža Bataja. Objavio 17 knjiga studija i eseja. Dobitnik je sledećih nagrada i priznanja: Herderova nagrada (2000), Orden viteza Legije časti (2001), nagrada Konstantin Obradović (2006), povelja Prijatelj lista Danas (2009), zvanje počasnog doktora Varšavskog univerziteta (2010), nagrada Vitez poziva (2010) i medalja Konstantin Jireček (2012). Biblioteku XX vek osnovao je 1971, a od 1988. je i njen izdavač. (Istorijat Biblioteke prikazan je u knjigama Dubravke Stojanović Noga u vratima. Prilozi za političku biografiju Biblioteke XX vek (2011) i Pola veka XX veka. Zbornik radova povodom 50 godina Biblioteke XX vek (ur, 2021). Knjige: Književnost na groblju. Zbirka novih epitafa (1983), Divlja književnost. Etnolingvističko proučavanje paraliterature (1985, 2000), Vreme znakova (1988), Erotizam i književnost. Markiz de Sad i francuska erotska književnost (1990), Bordel ratnika. Folklor, politika i rat ( 1992, 1993, 2000), prevodi na nemački (1994) i francuski (2005, 2009), Pucanje od zdravlja (1994), Jedno s drugim (1995), Politika simbola. Ogledi o političkoj antropologiji (1997, 2000), prevodi na engleski (2002) i poljski (2002), Kad kažem novine / When I say newspaper (1999, 2004), Campo di calcio, campo di battaglia, originalno izdanje na italijanskom, prev. Silvio Ferrari (1999), prevod na grčki (2007), Dubina. Članci i intervjui 1991-2001 (2001), Etno. Priče o muzici sveta na Internetu (2006), prevod na poljski (2011), Vesti iz kulture (2008), Balkan – teror kulture. Ogledi o političkoj antropologiji, 2 (2008), prevodi na poljski (2007), engleski (2011), nemački (2011) i makedonski (2012), Zid je mrtav, živeli zidovi (ur, 2009), Za njima smo išli pevajući. Junaci devedesetih (2011), Rastanak sa identitetom. Ogledi o političkoj antropologiji, 3 (2014), Smrt na Kosovu polju: Istorija kosovskog mita (2016); Slike i prilike. Redom kojim su se ukazivale (2018); Virus u tekstu.Ogledi o političkoj antropologiji, 4 (2020), Na putu u srpski svet. Ogledi o političkoj antropologiji, 5 (2023). Knjige: Književnost na groblju. Zbirka novih epitafa (1983); Divlja književnost. Etnolingvističko proučavanje paraliterature (1985, 2000); Vreme znakova (1988); Erotizam i književnost. Markiz de Sad i francuska erotska književnost (1990); Bordel ratnika. Folklor, politika i rat ( 1992, 1993, 2000), prevodi na nemački (1994) i francuski (2005, 2009); Pucanje od zdravlja (1994); Jedno s drugim (1995); Politika simbola. Ogledi o političkoj antropologiji (1997, 2000), prevodi na engleski (2002) i poljski (2002); Kad kažem novine / When I say Newspaper (1999, 2004); Campo di calcio, campo di battaglia, originalno izdanje na italijanskom, prev. Silvio Ferrari (1999), prevod na grčki (2007); Dubina. Članci i intervjui 1991-2001 (2001); Etno. Priče o muzici sveta na Internetu (2006), prevod na poljski (2011); Vesti iz kulture (2008); Balkan – teror kulture. Ogledi o političkoj antropologiji, 2 (2008), prevodi na poljski (2007), engleski (2011), nemački (2011) i makedonski (2012); Zid je mrtav, živeli zidovi (ur.) (2009); Za njima smo išli pevajući. Junaci devedesetih (2011); Rastanak sa identitetom. Ogledi o političkoj antropologiji, 3 (2014); Smrt na Kosovu polju: Istorija kosovskog mita (2016); Slike i prilike. Redom kojim su se ukazivale (2018); Virus u tekstu (2020).
