Šarenata revolucija je neslavno propala ostavkom Zorana Zaeva posle poraza na lokalnim izborima. To je i poraz EU politike proširenja na Balkanu. Govori Ana Petruševa, direktorka BIRN-a iz Makedonije. Razgovor vodi Svetlana Lukić.
Svetlana Lukić: Uoči drugog kruga lokalnih izbora premijer Makedonije, Zoran Zaev, odigrao je, kockarski rečeno, va bank, kao što to kockari obično rade: kada izgube keš, onda stave na sto zlatni sat ili ključeve od automobile. Zaev je na sto stavio svoju premijersku funkciju i mesto lidera vladajuće stranke. Rekao je, otprilike: ako izgubim Skoplje, onda ću podneti ostavku.
Ana Petruševa: Da. Prvo, tu moramo reći da je za socijaldemokrate bio šok rezultati u prvom krugu. Sam premijer je najavljivao da će oni dobiti 22 opštine, a dobili su jedva nekoliko, i pritom, to su uglavnom bile neke manje opštine a ne ovi urbani centri na koje su oni računali. Dakle, to je sa jedne strane, oni su bili u šoku, i onda su praktično okrenuli kampanju na to da su oni dobili žuti karton od građana, da razumeju te poruke, da će raditi bolje. E sad, ono što je tu takođe problem, to je da su kampanju dosta bazirali na tom narativu da ne dozvolimo da se VMRO vrati. Problem je što su oni to koristili i mnogo puta ranije. To su bile poruke i za vreme kad je trebalo da se podrži referendum za promenu imena, i za vreme prvih lokalnih izbora nakon što su oni došli na vlast 2017, i za vreme predsedničkih izbora.
Tu su interesantni predsednički izbori 2019. zato što su oni prošli dosta loše u prvom krugu, i to je bio prvi signal da ljudi nisu zadovoljni vladavinom socijaldemokrata, nakon čega je usledilo puno obećanja da će raditi metla, da će da počiste korumpirane likove iz svojih redova. I sada Zaev nije izgubio od ljudi koji su izašli da glasaju, on je izgubio od onih koji su ostali kod kuće. Znači, ovo nije nešta što se desilo preko noći, nego je to proces koji je trajao. I da ne zaboravimo, pominjala sam: dajte nam još jednu šansu, još jednu šansu – to se desilo takođe i prošle godine na parlamentarnim izborima, kada je SDSM dobila vlast, međutim, snage su bile prilično izjednačene. Oni su tada napravili vladu mnogo više zahvaljujući tome da su imali koalicioni potencijal koji desnica nije imala u tom trenutku, jer je pre toga igrala na antialbanske narative. Sad se to promenilo, sada desnica ima albanskog partnera i oni su napravili koaliciju sa kojom su izborili dobar rezultat. Totalna izlaznost je bila negde oko 50%, i to pokazuje da su u stvari ono što su odlučili birači da ostanu kod kuće jeste na neki način rešilo izbore, jer birači iz VMRO-a su mnogo, mnogo disciplinovaniji, dok na to ne mogu da računaju socijaldemokrate što se tiče njihovih birača.
I sad, u tom kontekstu, Zaev je mislio da će ljudi pohrliti na biračka mesta ako znaju da je njegova funkcija u pitanju. On je tu podigao ulog i rekao da ne može da vodi vladu ako je glavni grad pod kontrolom VMRO-a i na taj način je praktično pretvorio izbore u nešto sasvim drugo. To više nisu bili lokalni izbori, to je bila šansa za sve ove koji čekaju da Zaevu vide leđa. Oni jesu pohrlili na biračka mesta da bi ga se rešili.
Svetlana Lukić: Zbog čega je on tako drastično kažnjen? Ne verujem da građani mnogo brinu što nisu počeli pregovori sa Evropskom unijom.
Ana Petruševa: Pa ne, to je kombinacija faktora, naravno da nije to sve zato što nisu počeli pregovori. Međutim, on je stavio sve na kartu tih pregovora. Moj utisak je da se on nadao da ako to bude i ostane prioritet, da će građani biti na neki način spremni da oproste sve ove druge stvari. Ali tu ima mnogo, mnogo razočarenja, zato što smo ponovo videli i klijentelizam i kronizam i korupciju, zato što, recimo, kad se otkrilo da je jedan od njegovih najbližih saradnika involviran ili optužen u slučaj korupcije, Zaev je izašao i bezrezervno ga podržao i rekao: ja to ne verujem, on je divan čovek, ne verujem Tužilaštvu. To je samo jedan primer, a bilo je puno toga. Mislim da je ono što je najveći udarac bio da je Zaev došao na vlast sa ogromnom podrškom građana i obećanjima da će se završiti vreme nekažnjivosti, da će biti pravde, da će biti borbe protiv korupcije i da će se nastaviti evropske integracije.
On je dao sve od sebe da završi sporazum sa Bugarskom, da zatvori pitanje sa Grčkom koje je trajalo 27 godina. Kad je to pitanje zatvorio, to je bilo po cenu promene imena i to je bio veliki udarac i za njega i za njegove birače. Mnogi dan-danas imaju jako veliki problem, jer je makedonsko društvo jako polarizovano oko tog pitanja. Mnogi nisu smatrali da to treba raditi i da će to sve biti urađeno nepotrebno, jer Evropska unija neće ispuniti svoja obećanja. I to kad pogledamo sa današnje distance je upravo tako, jer onda su bila nova razvlačenja. Svi su obećavali Zaevu, na kraju dana, da će ukoliko reši Grčku to sve ići jako brzo. Članstvo u NATO se desilo prilično brzo, međutim, s Evropskom unijom, to je prvo bilo blokade iz Francuske, pa nova metodologija, pa se onda javila Bugarska koja je krenula istim putem kao i Grčka, pa sad sa novim i novim i novim zahtevima. Sve se to malo po malo odražavalo na njegov rejting, i to što je on i naivno verovao svaki put kad bi išao u Brisel i po raznim tim samitima, kad bi mu i EU čelnici pričali da je to gotova stvar, da će da otvore pregovore sa Skopljem, i tako dalje, što se nije desilo.
To je na međunarodnom planu. Kod kuće, bilo je tu raznih stvari. Prvo, mislim da je najveći deo, građanski deo, bio razočaran sa obećanjima oko toga da će se završiti era nekažnjivosti i slično, sa padom Specijalnog tužilaštva, gde smo imali skandal da je specijalna tužiteljka optužena za trgovinu uticajem i…
Svetlana Lukić: Katica Janeva?
Ana Petruševa: Da, Katica Janeva; ona je uhapšena, osuđena na 7 godina zatvora, ali rezultat toga je bilo da to tužilaštvo, koje je bilo simbol da će se nešto promeniti, zatvoreno, i to zatvoreno sa jednim političkim sporazumom između VMRO-a i SDSM-a. Zaev je, da bi obezbedio sve te korake, da može da se završi NATO, da se završi Evropska unija, da se implementira Prespanski ugovor, on je morao da menja Ustav, da obezbeđuje većinu u parlamentu od 2/3, i slično, i u celom tom procesu je napravio neke kompromise koje većina građana nije mogla da proguta, tipa dogovori za razne amnestije, a da i ne pominjem kako se vlada nosila sa celom pandemijom. Mi smo u vrhu zemalja po smrtnosti, jako smo dugo čekali vakcine, trčali su ljudi u Srbiju da se vakcinišu.
Svetlana Lukić: Makedonija se u nabavci vakcina oslanjala isključivo na Evropsku uniju, program Kovaks?
Ana Petruševa: Da, da i oni su kasno napravili ugovore van Kovaksa, jer su računali da će Evropska unija to isporučiti, a kako smo videli u to vreme, unija je gledala isključivo članice Evropske unije, je l’. Ono što mislim da je takođe prelilo čašu jeste da smo mi imali u septembru tu jednu veliku tragediju u Tetovu, gde je izbio požar u montažnom kovid centru, gde je izgorelo 14 ljudi, nakon čega su bili pozivi za ostavku ministra zdravlja. Mislim da je jedan od zadnjih velikih razloga zašto su ljudi kaznili Zaeva, bilo to što nije hteo da prihvati tu ostavku.
Svetlana Lukić: Makedonija se često doživljava kao binacionalna etnokratska državu u kojoj vlada pakt o nenapadanju između makedonskih i albanskih političkih elita. Kako se ponašaju stranke Albanaca u Makedoniji, i da li će se posle ovih izbora vratiti u naručje VMRO-a?
Ana Petruševa: To je jako interesantno pitanje, naročito što sada imamo jedno veoma zanimljivo pomeranje. Recimo DUI, Demokratska unija za integraciju koju vodi Ali Ahmeti, je praktično izgubila bastion koji su držali godinama, Tetovo. Gradonačelnik je iz druge, manje stranke, koji je pobedio, iz stranke Besa, dok su druge, ove manje stranke, otišle u koaliciju sa VMRO-DPMNE-om. Bilo je evidentno uoči ovih izbora da je VMRO dosta vodio računa da njihove kampanje nemaju taj etnički predznak, da se više bave temama šta treba građanima i slično, nego da se bave etničkim temama. Ja mislim da je VMRO do sada naučio lekciju, da, bez obzira koliko imaju podršku od makedonskih birača, da oni ne ne mogu ništa da urade s tim ukoliko nemaju albanskog partnera.
Svetlana Lukić: Šta mislite da bi bila najgora opcija?
Ana Petruševa: Pa ja mislim da bi najgora opcija bila da se mi vratimo tom tipu autokratske vladavine, kao što smo imali za vreme Nikole Gruevskog, i plašim se da, po onome što možemo videti u regionu i drugim zemljama, a neki od tih recepata su već ovde isprobani, tipa masovne kupovina medija, kontrole medija, da se sve kontroliše iz jednog centra. Plašim se da bi to u isto vreme išlo sa potpunim razbijanjem opozicione stranke, i da ćemo mi praktično završiti sa jednom prilično dugotrajnom vladavinom desničara. Mada tu ima i nekih dobrih naznaka da se neke stvari menjaju, zato što smo prvi put na ovim izborima videli veliki uspeh nekih nezavisnih lista. I sad to kad kažem veliki, to je samo neki početak.
Međutim, u skupštini grada Skoplja, u skupštini nekih većih opština pa čak i u Tetovu, mi imamo po jedno ili dvoje odbornika, koji su praktično građanski aktivisti koji su napravili nezavisne liste i kandidovali se, i ljudi ih znaju, zato što su oni već godinama rade različite inicijative, da li je to spašavanje drveća, da li je to organizovanje protesta protiv izgradnje novih zgrada i tako dalje, i tako dalje. Ljudi su to prepoznali i dali im podršku jer su užasno umorni i zasićeni retorikom velikih stranaka, smatraju da su svi korumpirani i da samo žele da se dočepaju vlasti, para, tendera. Nadam se da će se možda od toga dalje izroditi još neki nezavisni pokreti i slično.
Svetlana Lukić: Ana, hvala vam mnogo na ovom razgovoru.
Ana Petruševa: Hvala vama.
Peščanik.net, 03.11.2021.