200 godina od Darvinovog rođenja i 150 od objavljivanja knjige O poreklu vrsta, urednik časopisa New Humanist Kaspar Melvil pitao je nekoliko naučnih komentatora šta bi voleli da kažu Darvinu na zajedničkoj večeri.

Genetičar

Šta biste mu rekli?

Steve Jones: Rekao bih mu da je ono što ga je celog života mučilo, mehanizam nasledstva, rešeno, i da nije uništilo njegovu teoriju – kao što je verovao da hoće – već ju je zapravo potvrdilo. On je bio vrlo retka vrsta – časni naučnik. Naučnici ponekad vrlo teško prihvataju da su neke njihove ideje možda pogrešne i učiniće sve da tu mogućnost negiraju. Ali kada je Darvin napisao Postanak vrsta, škotski inženjer Fleming Dženkins postavio mu je pitanje za koje je Darvin verovao da je fatalno. Darvin je mislio da naslednost funkcioniše pomoću mešanja krvi roditelja. U tom slučaju, pitao ga je Dženkins, ako u krvi imate povoljnu osobinu, kako biste je ikad mogli povratiti, zar se ona ne bi prosto razvodnila? Darvin je štampao šest izdanja Postanka vrsta, svako gore od prethodnog, jer se sve više upetljavao i bio sve manje siguran u svoju osnovnu ideju. Ali radio je sa pogrešnom supstancom – krvlju. Naslednost se ne zasniva na tečnostima, kako je mislio, već na česticama: na genima. To je digitalni, a ne analogni sistem. Genetika potvrđuje Darvina. Naravno, to je Mendelovo otkriće, koje je Darvinu poslato, ali ga on nikada nije pročitao.

Takođe bih mu rekao da sada razumemo raspored biljaka i životinja po kontinentima, zbog teorije tektonskih ploča. Sada znamo za Panageu.

Šta biste ga pitali?

Steve Jones: Pitao bih ga šta misli od čega je bolovao. Još uvek traje rasprava o tome. Nikad nije spomenuo šta je to, iako je opširno opisivao simptome.

Uglavnom se tvrdi da je bolovao od Šagasove bolesti, koju prenose smrtonosne južnoameričke bube krvopije. Ali ako pogledate simptome – povraćanje, otok i tome slično, jednostavno se ne uklapa. Oboleo je iznenada, pre nego što se ukrcao na Bigl. Zatim se pojavila prilično naivna ideja da se radilo o unutrašnjem konfliktu, što nije verovatno. Moja je teorija da se možda radilo o čiru. U to vreme medicina to još nije mogla da utvrdi. Sada znamo da se čir ne dobija od stresa ili alkohola, već od bakterija koje se lako eliminišu. Čudno je kad pomislimo da ga je mogla izlečiti jedna pilula, i onda ne bismno imali Postanak vrsta, jer bi bio zdrav i ne bi sedeo u Daun Hausu i godinama razmišljao.

Šta biste mu odneli?

Steve Jones: Odneo bih mu svoju veliku kolekciju vinskih mušica, jer životni ciklus vinske mušice predstavlja mikrokosmos čitavog procesa evolucije.

Kako biste opisali to veče?

Steve Jones: Kao uljudno – ipak je on bio viktorijanac.

Koju biste mu knjigu odneli?

Steve Jones: Midlmarč. Džordž Eliot dramatizuje napetost koja vlada između novih sumnjičavih naučnika i vernika, što je upravo svet iz kojeg Darvin dolazi.

Pod pretpostavkom da ima DVD plejer i struju, koji biste mu film odneli?

Steve Jones: Život na Zemlji  Dejvida Atenboroa.

Šta bi on mislio o činjenici da su njegove ideje i ličnost na meti inteligentnog dizajna i kreacionizma?

Steve Jones: Verovatno ga to ne bi zanimalo. U to vreme su njegove ideje bile svuda prihvaćene – čak i od crkve. Ono što iznenađuje je način na koji se u skorije vreme one ne prihvataju. On bi smatrao da je način na koji se ljudi prepiru oko njega zastrašujuće vulgaran.

Istoričar

Šta biste mu rekli?

John von Wyhe: Iako ne bi imao mnogo o tome da kaže, a možda bi ga još manje i zanimalo, morao bih da mu ispričam nešto o tome kako je njegova životna priča evoluirala tokom godina. U prvo vreme smatrali su ga velikim naučnim svecem koji je isterao religiju iz okvira nauke. Potom je bio frojdovska lutka koja reaguje na navodno tiranskog oca (po tome je „ubistvo boga“ njegovom teorijom evolucije simbolizovalo oceubistvo), onda se govorilo da je otkrio evoluciju na Galapagosu u „trenutku eureke“ kada je spazio kljunove zeba. Zatim se pričalo da je svoju teoriju dvadeset godina krio od javnosti, jer je bio prestravljen mogućim posledicama njenog objavljivanja. Na svaku godišnjicu pojavi se neki sličan mit, a nijedan od njih nije zasnovan na dokazima. Kakvi li će se tek mitovi o Darvinu pojaviti 2009, na dvovekovni jubilej njegovog rođenja?

Šta biste ga pitali?

John von Wyhe: Pitao bih ga o njegovom ličnom prihvatanju evolucije. To je zaista važno pitanje koje još uvek čeka na potpun odgovor i o kojem nije ostalo puno tragova. Samo ga je jedan novinar ikada pitao da li je verovao u evoluciju tokom putovanja Biglom. Darvin je rekao da je, koliko se seća, još uvek verovao u nepromenjivost vrsta, ali da su mu kroz glavu povremeno prolazile neodređene sumnje. Pitao bih ga da mi nešto opširnije ispriča o njima. Kada mu se to dešavalo? Kakvi su dokazi najviše na to uticali? Kada se dvoumio? Iako je Frenk Salovej pre nekoliko godina pokazao da Darvin nije došao do svoje teorije dok je bio na Galapagosu, Darvin je odatle poslao jedno pismo kući, a ono je izgubljeno. Šta je u tom pismu napisao? Od ovih pitanja bi se već umorio i ja bih se pojeo što sada ne mogu da mu postavim druga važna pitanja. Recimo: koje godine je  prestao da ide u crkvu?

Šta biste mu odneli?

John von Wyhe: Odneo bih mu svoj laptop i pokazao sajt Darwin Online, gde smo objavili čitavo njegovo životno delo. Doneo bih mu i jednu njegovu knjigu da mi napiše posvetu.

Kako biste opisali veče?

John von Wyhe: Kao zabavno i fascinantno. Svako ko je poznavao Darvina govorio je kako je on šarmantna, druželjubiva osoba – sa dobrim smislom za humor i pronicljivim intelektom.

Koju biste mu knjigu odneli?

John von Wyhe: Odneo bih mu knjigu Džareda Dajmonda Pištolji, bacili i čelik. Bio bi fasciniran tako detaljnom rekonstrukcijom ljudske prošlosti kroz sintezu otkrića iz toliko različitih naučnih oblasti kroz tako dugi vremenski period.

Koji biste mu film odneli?

John von Wyhe: Život na Zemlji Dejvida Atenboroa – Stiv Džons je došao na istu ideju, pa bi g. Darvin imao dva primerka.

Šta bi on mislio o činjenici da su njegove ideje i ličnost na meti inteligentnog dizajna i kreacionizma?

John von Wyhe: Sumnjam da bi mogao da nam kaže nešto što već ne možemo da otkrijemo u njegovim delima. Mišljenja ljudi koji nisu naučni radnici ne bi smatrao vrednim pažnje kada se radi o prirodi i tome kako ona funkcioniše. Ali u vrlo ograničenom smislu, Darvin je verovao u dizajn. Verovao je da je neka kreativna inteligencija možda postavila zakone prirode, koje nauka otkriva. Kao i za života, ne bi mnogo mario za ono što nenaučni čitaoci misle o njegovim stavovima.

Biolog

Šta biste mu rekli?

Jerry Coyne: Imao bih toliko toga da mu kažem, a tako je malo vremena! Pričao bih mu o neverovatnim fosilima koji su otkriveni od objavljivanja Postanka vrsta: prelaznim oblicima koji povezuju velike grupe poput reptila sa sisarima, kopnenih životinja sa kitovima, riba sa vodozemcima. Ovi fosili podržavaju teoriju evolucije – to su dokazi koje Darvin nikad nije imao, iako je predviđao da će tranzicioni fosili biti pronađeni. Verovatno bi ga najviše zanimala grupa čovekolikih fosila pronađenih u Africi, koji datiraju od pre šest miliona godina. Oni jasno pokazuju da vodimo poreklo od majmuna i potpuno potvrđuju Darvinovu obazrivu pretpostavku iz 1871. godine, kako je „verovatnije da su naši najraniji preci živeli na afričkom kontinentu“.

Darvin nije znao koliko je Zemlja stara, ali je pretpostavljao, sudeći po malobrojnim dokazima, da je stara nekoliko miliona godina. Veoma bi se iznenadio kada bismo mu rekli da je Zemlja zapravo stara 4,6 milijardi godina, a da je život na njoj otpočeo samo milijardu godina nakon postanka. Ispričao bih mu kako su naučnici utvrdili tu činjenicu (radiometrijskim datiranjem), i sigurno bi bio zadovoljan potvrdom da je bilo dovoljno vremena da sve vrste evoluiraju na način koji je on opisao.

Šta biste ga pitali?

Jerry Coyne: Iskoristio bih priliku da mu postavim pitanje koje je decenijama mučilo stručnjake za Darvina. Kao što je dobro poznato, Darvin i Alfred Rasel Volas predstavili su teoriju evolucije prema prirodnoj selekciji u približno isto vreme. Darvin je saznao za njihove istovremene ideje kada mu je Volas poslao pismo i esej iz Indonezije, upitavši ga za mišljenje. Darvina je taj materijal jako uzrujao, jer je želeo da bude fer prema tom simultanom otkriću, ali je takođe želeo da dobije priznanje za teoriju o kojoj je razmišljao 20 godina. Darvinova i Volasova teorija su pročitane zajedno pred Londonskim lineovskim udruženjem 1. jula 1858. godine, i objavljena su u njihovom glasniku. To je jedna od najpoznatijih slučajnosti u istoriji nauke, ali postoji izvesna misterija oko datuma.

Darvin je u pismu svom prijatelju Čarlsu Lajelu od 18. juna 1858. godine rekao da je Volasovo pismo i esej primio istog dana. Međutim, ovi Volasovi spisi nestali su iz Darvinove prepiske. To nije toliko neobično, ali naučnici koji su istražili vreme plovidbe tadašnjih poštanskih brodova, zaključili su, sa dobrim osnovama, da Darvin zapravo nije dobio Volasovo pismo sredinom jula, već u maju. To znači da je Darvin možda čitavih mesec dana razmišljao o toj koincidenciji i donosio odluku šta da učini. Neki istoričari kažu da je Darvin to vreme iskoristio da pokrade Volasove ideje, i da Postanak vrsta, objavljen 1859, nije bio sasvim originalno delo. Ovo je skoro sigurno besmislica, ali ostaje pitanje datuma.

Šta biste mu odneli?

Jerry Coyne: Fosile koji dokazuju dramatičnu evolucionu promenu: repliku kostura Lusi (Australopithecusafarensis) starog 3,5 miliona godina, koji dokazuje vezu između majmunolikog i savremenog ljudskog oblika. Iz toga bi on shvatio da smo se uspravili pre nego što nam se razvio veliki mozak. Doneo bih mu i repliku Tiktaalika, vodozemne ribe koju je nedavno otkrio moj kolega iz Čikaga, Nil Šubin. Ovaj fosil jasno pokazuje kako su ribe koje su živele u slatkovodnim plićacima, sa spljoštenim glavama, plućima i snažnim perajima, mogle ispuzati na obalu.

Kako biste opisali to veče?

Jerry Coyne: Kao mirno ali nadrealno. Bio bih vrlo učtiv pred tim velikanom. Bilo bi nadrealno, jer bi Darvin nesumnjivo imao velikih muka da se snađe sa savremenom tehnologijom (poput digitalnog fotoaparata, kojim bismo se slikali).

Koju biste mu knjigu odneli?

Jerry Coyne: Uz rizik da ispadnem pretenciozan, poklonio bih mu knjigu koju sam napisao sa Alenom Orom, Specijacija. To je sažetak svega što smo do sada saznali o postanku vrsta. Napisao bih mu sledeću posvetu: „S poštovanjem i ljubavlju. Nadam se da ćete uživati u ovoj knjizi o postanku vrsta. Ne prodaje se toliko dobro kao vaša.“

Koji biste mu film odneli?

Jerry Coyne: Spavač od Vudija Alena. Uz to što bi Darvinu pomogao da se nosi sa (kako je to Vonegat nazvao) „izglavljivanjem iz vremena“, taj film bi ga upoznao sa brojnim ključnim pitanjima, kao što su nuklearni rat, kloniranje i jevrejski humor.

Šta bi on mislio o činjenici da su njegove ideje i ličnost na meti inteligentnog dizajna i kreacionizma?

Jerry Coyne: Sumnjam da bi ga mnogo potresla upornost kreacionizma, ali možda bi bio frustriran time da, nakon 150 godina prikupljanja dokaza o tačnosti darvinizma, neki religiozni ljudi još uvek odbijaju da ga prihvate. Jedna njegova čuvena misao u stilu inteligentnog dizajna glasi: „Neznanje češće rađa samopouzdanje nego znanje: upravo su oni koji malo znaju, a ne oni koji znaju mnogo, toliko sigurni da se ovaj ili onaj problem nikad neće rešiti pomoću nauke.“

Naučni novinar

Šta biste mu rekli?

James Randerson: Profesor Džons bi Darvinu pričao o genima, ja bih otišao malo dalje i govorio bih mu o DNK – o njegovoj elegantnoj spiralnoj strukturi, načinu na koji se umnožava i o šifri koja se sastoji od DNK reči od tri simbola koje određuju proizvodnju proteina. Mislim da bi njemu bilo najzanimljivija univerzalnost (uz neznatne izuzetke) DNK jezika kroz sve oblike života – od bakterija do slonova. Taj važni dokaz potvrđuje njegovu ideju o zajedničkom poreklu svih oblika života. Mislim da bi bio oduševljen da to vidi. Neverovatno je da je Darvin uspeo sa svojom teorijom, uprkos tome što nije u potpunosti razumeo mehanizam genetskog nasledstva.

Šta biste ga pitali?

James Randerson: Pitao bih ga da li je bio vernik ili ne. Možda je čudno za čoveka koji je svojim delom više od bilo kog drugog u nauci osporavao religiju, ali je iz njegovih pisama i knjiga teško videti šta je mislio o bogu. Ljudi su mu često pisali, pitajući ga kako njegova teorija treba da utiče na njihovu veru. Uvek je odgovarao ljubazno i kratko, ne otkrivajući mnogo. Jedan takav odgovor iz 1866. glasio je: „Moje mišljenje nije ništa značajnije od mišljenja bilo kog čoveka koji je o toj stvari razmišljao.“ Jedno je sigurno, njegovo delo nije učvrstilo veru u stvoritelja.

Njegova žena, Ema, bila je vrlo pobožna i pisala je o „bolnoj praznini“ koja se među njima stvorila zbog njegovih verskih sumnji. Godine 1879. pisao je prijatelju Džonu Fordajsu: „Ni u svojim najekstremnijim trenucima nisam bio ateista, u smislu osporavanja postojanja boga. Mislim da bi u osnovi, i što sam stariji sve više – ali ne uvek – tačniji naziv za moje stanje uma bio agnostik.“

Šta biste mu odneli?

James Randerson: Presudu sudije Džona Džonsa u slučaju školskog okruga Dover o predavanju evolucije u pensilvanijskoj školi 2005. godine. Uživao bi u Džonsovom rasturanju argumenata inteligentnog dizajna na 139 strana: „Donoseći ovu odluku, postavili smo ključno pitanje da li je inteligentni dizajn nauka. Zaključili smo da nije, štaviše, da se inteligentni dizajn ne može odvojiti od svojih kreacionističkih, stoga i verskih, korena.“

Kako biste opisali veče?

James Randerson: Kao zastrašujuće. Ne sreće se često životni uzor.

Koju biste mu knjigu odneli?

James Randerson: Uske staze zemlje gena od Vilijema Hamiltona. Za mene je Hamilton najveći evolucioni biolog dvadesetog veka zbog svog svojih rafiniranih teorija o tome kako sebičluk na genetskom nivou može da proizvede saradnju na individualnom i grupnom nivou.

Koji biste mu film odneli?

James Randerson: Ratove zvezda. Čak i za čoveka Darvinove inteligencije biće mnogo novih informacija te večeri. Možda će tom velikanu biti potrebno da malo odmori mozak.

Šta bi on mislio o činjenici da su njegove ideje i ličnost na meti inteligentnog dizajna i kreacionizma?

James Randerson: Ne bi ga to mnogo iznenadilo. Shvatio bi da su njegove ideje preteške za nekoga ko veruje u boga kao ličnost koja je stvorila svemir. Verovatno bi ga začudilo to da ljudi u tehnološki najrazvijenijoj i naučno najpismenijoj zemlji na svetu – Americi – u tolikoj meri odbacuju njegovu teoriju.

Jerry Coyne, Steve Jones, James Randerson, John von Wyhe, Eurozine, 30.01.2009.

Original in English
First published in New Humanist 1/2008
Contributed by New Humanist
© New Humanist
© Eurozine

Preveo Ivica Pavlović

Peščanik.net, 15.02.2009.