Dobrodošli u Austriju

Broj radnih sati se podiže sa 8 na 12, a nezaposleni će morati da prihvate i poslove do kojih se putuje dva i po sata, jer se, objasnio je ministar ekonomije, život i lični odnosi danas ionako odvijaju preko interneta.

Kad novine odumiru

Neke od najvećih dnevnih novina više nikada neće biti iste, održavaće se u životu dok sav smisao ne bude isisan iz njih; jer, tako novine odumiru, sporo i bolno.

Islam u Evropi

Pogrešno je pretpostaviti da su religiozni i politički radikalizam među evropskim muslimanima tek uvoz iz kultura i konflikata Bliskog Istoka.

Poštena igra

Činjenica je da su video igre postale moćna kulturna sila. One su svuda oko nas; igra ih preko 350 miliona ljudi širom sveta. Da li su svi oni bubuljičavi jadnici?

Očigledno rešenje

Banke su tražile od Kongresa da im dozvoli da špekulišu novcem klijenata i 1999. su se izborile za to. Milijarde dolara slile su se na već pregrejanu berzu; bilo je to kao ubrizgavanje ogromne doze amfetamina.

U ime slobode

Niko iz opozicije pre 1989. nije govorio o kapitalizmu. Niko nije tražio privatizaciju, niko nije ni mislio o tome. Ipak se ispostavilo da je ona neophodna. Zbog toga je Fukujama i napisao da smo stigli do kraja istorije.

Smrtonosna polja nejednakosti

Nejednakost među ljudima je činjenica. Dejvid Bekam zarađuje više od vas, pa šta? Smatram da je ovo bitno pitanje, jer je nejednakost vid kršenja ljudskih prava, a pozivanje na prihode slavnih ljudi samo dimna zavesa.

Indija i moj otac

Dolazi vreme Indije, piše na posterima. Tri zemlje se bore za taj status: Kina, Rusija i Indija, ostale su ispale u polufinalu. U Delhiju ljudi govore da će pobediti Indija, u Pekingu se klade na Kinu.

Pogrešni identitet

Uz širenje tržišne ekonomije svetom se širi i zapadna kultura. Lokalne kulture će nestati. Ali najvažniji izvozni proizvod zapadne kulture nije ni Dizni ni Starbucks ni Tom Kruz, već sama ideja lokalne kulture.

Istina, nada i svetlost

Ubrzo nakon terorističkih napada 11. septembra, izraz moralna čistota stupio je na političku pozornicu s desna. U Americi je taj izraz postao još popularniji uoči izbora 2004, koji za republikance nisu predstavljali samo pobedu njihovog kandidata, već i pobedu moralne čistote.

Arhiva Sekuritatee

U Rumuniji postoje dve javne institucije koje bi trebalo da proučavaju zločine i zloupotrebe počinjene za vreme komunističkog režima. Međutim, to nam saznanje nije od neke vajde.

Mađarski mehuri

Mađarsku krizu nije izazvala liberalna država – tako nešto nije ni postojalo. Izazvala ju je država blagostanja – najveća među novim demokratskim državama u regionu – koja je bezobzirno opteretila privredu. 

Još uvek nismo slobodni

Obeleženi smo prošlošću do te mere da možda nikad nećemo moći da o njoj razgovaramo jezikom normalnog, slobodnog sveta. Umemo da razlučimo šta je hrabrost a šta kukavičluk, ko su žrtve a ko zločinci, ali ne znamo ko je slobodan a ko nije.

Treće oko Čuang Cea

U Kini se za poslednjih 20 godina nešto krupno promenilo. Ne samo što je komunistički režim odbio da sledi sovjetske rođake na putu ka smetlištu istorije, već je i osmislio snažan povratak na scenu.

U ime boga

Savet UN za ljudska prava usvojio je rezoluciju koja osuđuje „versku klevetu“ kao kršenje ljudskih prava, uprkos zabrinutosti mnogih da bi to moglo da posluži kao opravdanje ograničavanju slobode govora.

Mađarska 20 godina kasnije

Bog je Izrailje oslobodio iz egipatskog ropstva. Više nikada neće biti robovi, ali moraće da poštuju zakon. To im je bilo teško i ljudi poželeše da se vrate u zemlju misirsku i počeše da se klanjaju zlatnom teletu. To se desilo u Mađarskoj u poslednjih 20 godina.

Kataklizma, anarhija i štrikanje

Jedna od pozitivnih posledica smanjenih očekivanja je i to da se nervozni tempo života u Njujorku usporio. Njujorčani više vremena posvećuju jedni drugima. Pokazatelji toga su mali ali primetni: ljudi – i muškarci i žene – štrikaju.

Danny Cohn-Bendit, 1968.

Utopija na asfaltu

Kao njeni glavni protagonisti i ideolozi, šezdesetosmaši su omogućili postojanje Evropske unije. Normalno je da jogunaste pubertetlije izrastu u razborite političare, ili da svoj talenat iskoriste izvan politike. Videćemo da li će njihove ideje izdržati test vremena. Činjenica je da dobar brend uvek nađe svoju publiku.

Večera sa Darvinom

200 godina od Darvinovog rođenja i 150 od objavljivanja knjige O postanku vrsta, urednik časopisa New Humanist Kaspar Melvil pitao je nekoliko naučnih komentatora šta bi voleli da kažu Darvinu na zajedničkoj večeri.

Zašto se nisam vratila u Beograd

Saznanje da su tako mladi, da pripadaju generaciji koja je rasla posle izbijanja ratova u Jugoslaviji, pogodila me je kao udarac u stomak. Možda su čak rođeni posle moje poslednje posete Beogradu pre 17 godina.