Fotografija korisnika tvitera @Dzole011

Fotografija korisnika tvitera @Dzole011

Posle nedeljnog večitog derbija ostao je samo večiti problem: huliganizam. Pravi navijači Partizana i Zvezde su još jednom nemo posmatrali nasilje u sportu. Očekivali su fudbal i utakmicu bez nereda. Tako je barem najavio ministar unutrašnjih poslova. Već sutradan „lopta“ je prebačena na sudove od kojih ministar očekuje oštre kazne za huligane. Prebacivanje odgovornosti deo je uspešne tradicije rešavanja problema u Srbiji. Organizatori utakmica reći će da je kriva policija. Policajci će saopštiti da redari nisu dobro odradili svoj posao. Ministar će očekivati od sudova da izreknu visoke kazne (a da budu nezavisni). I tako dalje. A nisu potrebna nikakva očekivanja ako svako radi svoj posao kako treba. Problemi postoje kod svih, od organizatora preko policije i tužilaštva do sudova.

Huligani su na poslednjem derbiju prekršili Zakon o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama (čl. 4). Fizički su se obračunali. Različiti predmeti su završili na terenu. Oštećen je stadion, stolice su izvučene i pobacane. Neredi su bili izazvani pre utakmice. Bezbednost navijača bila je ugrožena. Omogućen je ulazak huligana na deo gledališta koji je namenjen protivničkim huliganima. Verovatno je bilo alkohola. Korišćene su baklje. To je sve, po zakonu, nasilje i nedolično ponašanje na sportskim priredbama. Vođa huligana se zbog takvog ponašanja može kazniti zatvorom od tri do dvanaest godina. Jedina pozitivna slika na terenu bili su pojedini navijači Partizana i Zvezde koji su sedeli zajedno i posmatrali ovaj nemili događaj.

Nasilni incidenti ponavljaju se jer se utakmice ne pripremaju kako bi trebalo. Zakon o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama nije moguće primeniti, naročito od 2003. godine kada su sportske organizacije preuzele od policije glavnu ulogu u pripremi utakmica. Huligani nisu obavezni da poštuju pravila organizatora, a i teško je verovati da će ih poslušati s obzirom na nivo nasilja prema policajcima. Ne postoje ni pravila ponašanja na stadionu. Rad redarske službe i dalje nije regulisan. Pri tome, još uvek je nemoguće angažovati dobro obučene redare. Posledice toga jasno su vidljive na poslednjem derbiju imajući u vidu količinu bačenih baklji. Bez obzira na sve provere, baklje uvek pronađu svoj put do stadiona.

Policija je u poslednjem derbiju zakazala. Procena rizika od nasilja na utakmici nije urađena na valjan način, ili operativni podaci do kojih je policija došla nisu bili dobri. Prilikom izrade procene rizika, sportske organizacije se žale da ih policija ne uključuje, pri čemu i procedure postupanja nisu usaglašene. Posledica svega je haos u organizaciji i koordinaciji utakmice. Takođe, policija je zadužena da proveri sportski objekat i lica i da nadzire rad redarske službe, naročito u tzv. crvenoj zoni (na samom stadionu i neposredno oko njega). Očigledno da kontrola nije dobra jer su do sada baklje paljene bezbroj puta na utakmicama u Srbiji. Policija je donela i pogrešnu odluku da se nedeljni derbi odigra uprkos velikim incidentima koji su mu prethodili.

Sudski postupci za nasilje i nedolično ponašanje na sportskim priredbama i dalje traju dugo. Skoro četiri godine je tužiocima i sudijama bilo potrebno da podignu optužnicu i da započnu sa suđenjem protiv vođe Delija Ivana Bogdanova. Pri tome, on je kao osumnjičeni slobodno mogao da prisustvuje utakmicama. Ovakva sudska praksa umnogome otežava borbu protiv huliganizma u Srbiji. Policija je od januara do oktobra 2014. godine podnela krivične prijave protiv 324 lica zbog 223 izvršena krivična dela nasilničkog ponašanja (čl. 334 Krivičnog zakonika). I onda se postavlja pitanje kako ti huligani mogu slobodno da idu na utakmice jer suđenja dugo traju. U praksi teško je onemogućiti ulazak huligana čak iako postoji zabrana učestvovanja.

Odgovor na pitanje da li se incidenti namerno dešavaju zbog političkih razloga moguće je dobiti tek kada institucije odrade svoj posao na valjan način. Odnosno, kada sportski organizatori, policija, tužilaštvo i sudovi budu radili svoj posao kako treba, biće veoma teško kriti neformalne veze klubova, politike i huligana.

Potrebno je uraditi nekoliko stvari. Za početak, nužno je regulisati rad redara i kvalitetno ih obučiti. Neophodno je poboljšati saradnju redara i policije, jer je njihov cilj isti: bezbedni navijači na utakmici. U proceni rizika od nasilja potrebno je da učestvuju sportski organizatori i policija. Policajci više pažnje treba da obrate na prevenciju nasilja, na primer sprečavanjem dolaska osobama kojima je to zabranjeno. Svi zajedno treba da rade sa navijačkim grupama radi podsticanja alternativnog nenasilnog ponašanja. Tužioci i sudije treba da prisustvuju utakmicama, posebno visokorizičnim. Tako bi prekršioci bili odmah procesuirani i osuđeni za prekršaj. Kada politički odlučioci u Srbiji odluče da ulože novac u rešavanje huliganizma, rešenja će biti drugačija.

Autor je istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku.

Peščanik.net, 29.04.2015.