Fotografije čitalaca, Ivan Božić

Fotografije čitalaca, Ivan Božić

Svaka vlast nalazi rupe u zakonu, samo je naša uspela da nađe rupu u prostor-vreme dimenziji. Pa ipak, niko da joj oda priznanje za taj izum, niko da organizuje slavlje. Svi slave samo onog koji je nešto ”izumevao” još pre sto godina. Kad nismo imali ni struju ni telefone.

Ali čak ni tom slavljenom velikanu na umemo da odamo počast kako dolikuje. Umesto da proslavljamo Teslin život, dan njegovog rođenja obeležen je tako što mu je država – davala parastos. Ili, kako to vlast voli da kaže za svoje projekte – odradila prvu A1 fazu sahrane (ostalo je još da crkvene, gradske i ostale vlasti kidnapuju urnu iz Teslinog muzeja pa da projekat bude završen).

Toj generalnoj probi sahrane prisustvovao je tužni skup koji je u crkvenom dvorištu postavio nadgrobnu ploču, na koju je predsednik države položio venac, a zatim i održao nadahnuti posmrtni govor pred spomenikom koji prikazuje pokojnika kao čoveka koji bezuspešno pokušava da shvati kako se stavlja baterija u mobilni telefon.

A kad se tako traljavo ophodimo prema čoveku koji je zadužio ceo svet, kako očekivati da ćemo umeti da se odužimo čoveku koji zadužuje samo nas (i to u devizama). Čoveku koji čak i nije svetski priznati izumitelj, a koji je izumeo nečuveni naučni izum – kontinuum vakuuma, kojim se postiže paradoks da vlast, što je duže na vlasti, to je kraće bila na vlasti.

Kako dolazi do ovog, samo naoko, paradoksa? Prvo, tako što vlast ne računa vreme kad je bila vlast (ne, ne devedesetih, nego i u tzv. Dačićevoj vladi kad tehnički nije bila vlast), a zatim ne broji ni ovo vreme sada kada je tehnička vlast. Tako da, ako računamo od raspisivanja ovih poslednjih izbora i raspuštanja vlade, a zatim tome dodamo i onih tradicionalnih sto dana koji se daju svakoj novoj vlasti, ispašće da ova vlast nije bila na vlasti već skoro godinu dana. Što znači da je bila na vlasti jedva dve godine. Vremenski. A prostorno je tek došla na vlast, u Vojvodini naročito, tako da kad sve to saberete i oduzmete, dobijete, ne baš zakrivljenje prostor-vreme, ali zakrivljenje mozga sigurno. Posle kojeg ćete razumeti da vlast, sa tako malo vremena i prostora, zaista nije mogla više da uradi.

A nije da vlast ništa nije uradila i u tako kratkom periodu vladanja, a naročito u ovom vakuumu bezvlašća do formiranja nove vlade. Mandatar među prvima i ponajviše. Čak je i deci objasnio da smeju još malo da se igraju pa da onda počnu da rade, jer ništa ne pada sa neba. Dobro, jeste odmah posle tih reči i sam otišao da se igra Zaštitnika građana, pravosuđa, policije, poslodavca i čega se sve igrao na onim ”konsultacijama” sa građanima… I jeste odrasle pozvao kod sebe da im rešenje problema padne sa neba, odnosno od njega. Ali to je sve samo deo onog nenaučnog paradoksa koji mi nismo sposobni da razumemo i za koji nismo voljni da odamo priznanje.

Peščanik.net, 11.07.2016.

The following two tabs change content below.
Nadežda Milenković

Nadežda Milenković, kreativna direktorka, školovala se da radi sa delinkventima, a završila kao „samohrana majka srpskog advertajzinga“. Smislila neke od najboljih slogana: „Ili jesi ili nisi“ (Lav pivo) , „Izgleda šašavo, ali mene leđa više ne bole“ (Kosmodisk), „Ako vam je dobro, onda ništa“ (Peščanik)... Radila u reklamnim agencijama: Mark-plan, Sači, Mekken, Komunis. Sve manje radi komercijalne kampanje i okreće se goodvertisingu. Na Fakultetu za medije i komunikacije vodila master kurs: Idejologija. Autorka bestseler knjige „Kako da najlakše upropastite rođeno dete“, dugogodišnje rubrike „Pun kufer marketinga“ u nedeljniku Vreme i kolumne ponedeljkom na portalu Peščanik.

Nadežda Milenković

Nadežda Milenković (Svi tekstovi)