Na Savskom trgu u Beogradu, u krugu prečnika ne dužeg od 100 metara, nalaze se tri po mnogo čemu vrlo zanimljiva zdanja.
Poslednje je pre samo tri godine stiglo na Savski trg – to je spomenik Stefanu Nemanji. Tom dolasku su nekoliko godina zaredom prethodile prilično kontradiktorne vesti. Prvo 2015: „U parku Manjež biće podignut velelepan, monumentalan spomenik Stefanu Nemanji, 10 metara visok!“ Onda, 2017: „Monumentalni spomenik Stefanu Nemanji biće podignut na uglu ulica Nemanjine i Miloša Velikog a uz preko 10 metara visok spomenik, biće i spomen kompleks koji će podsećati građane na srednji vek.“ Pa 2018: „Na Savskom trgu biće podignut monumentalni spomenik Stefanu Nemanji, vidljiv i sa Slavije, 15 metara visok!“ Pa 2019: „Pred ulazom u nekadašnju Glavnu železničku stanicu biće monumentalan spomenik Stefanu Nemanji, 28 metara visok!“ I konačno, 2020: „Monumentalni spomenik Stefanu Nemanji, na Savskom trgu, visok 23 metra postavljen je desno od ulaza u Glavnu železničku stanicu“.
Izvor svih tih različitih vesti o spomeniku – koji se tokom nekoliko godina spuštao od Manježa, preko raskrsnice ulica Nemanjine i Kneza Miloša do Savskog trga, i čija je visina rasla od 10 do 28 metara i smanjila se na 23, uz nepromenjen epitet „monumentalan“ – uvek je bio isti: vlast. Čak isti čovek, samo nekad kao gradski menadžer, nekad kao zamenik gradonačelnika.
Odmah iza spomenika Stefanu Nemanji, nalazi se jedna od najstarijih zgrada našeg glavnog grada, zaista monumentalno zdanje, sagrađeno 1895. Možda i najreprezentativniji primer razvoja Srbije s kraja 19. veka i jedan od simbola Beograda – Železnička stanica Beograd. Svojevremeno je, od 1889. godine do Prvog svetskog rata, bila najprometnija u ovom delu Evrope. I po završetku Drugog svetskog rata, pošto je obnovljena, bila je jedna od najprometnijih u Evropi. Zatvorena je 2018. I danas je.
A ako bismo sudili po vestima koje su se u međuvremenu pojavljivale u medijima, trebalo je da bude sasvim drugačije. Tokom 2020. i 2021. čule su se tri različite vesti. Prvo da će „centralno zdanje na Savskom trgu postati Muzej Nikole Tesle“, i to „najveći i najreprezentativniji na svetu“. Nešto malo kasnije usledila je vest da ipak neće postati muzej Nikole Tesle nego će, jer je predsednik Vučić „prihvatio takav predlog Miloša Jovanovića“, zgrada biti „pretvorena u Muzej srednjovekovne Srbije“. I na kraju, ipak, nova vest: „Istorijski muzej Srbije sa svoje tri lokacije biće preseljen u zgradu bivše glavne železničke stanice na Savskom trgu“. Izvor sve tri različite informacije bio je isti – vlast. Ali nije se dogodilo ništa od toga. Zgrada je zatvorena, potpuno pusta, a u njenom dvorištu čak se formirala divlja deponija.
Odmah pored zgrade železničke stanice stoji Stara pošta, izgrađena 1929. Bilo je to zdanje izuzetno kitnjaste fasade po projektu čuvenog arhitekte Momira Korunovića, koji je romantičarskim, ekspresionističkim i motivima secesije, dodao svoj lični pečat. Smatrana je za jednu od najlepših građevina i simbol grada. Zgrada je teško oštećena u bombardovanju tokom Drugog svetskog rata, a kasnije je 1947. rekonstruisana, ali u maniru socrealističke arhitekture, bez kitnjaste fasade.
I ona je danas potpuno pusta. A tokom 2018. godine zamenik gradonačelnika Beograda najavio je obnovu stare fasade na zdanju „srpskog Gaudija“. Pa je glavni urbanista Beograda sredinom 2020. najavio da će zgrada dobiti izgled kakav je imala pre Drugog svetskog rata. Početkom 2022. javnost je obaveštena da će nakon obnove Stare pošte u njoj biti pozorište i biblioteka, a krajem 2022. ministar finansija potvrdio je da će zgrada biti obnovljena i precizirao da će u njoj biti smešteni škola, vrtić, pozorište Boško Buha i Dečiji muzej.
Poslednja vest iz Gradskog sekretarijata za urbanizam, pre neki dan objavljena, glasi: „Idejnim rešenjem transformacije nekadašnje zgrade pošte predviđeno je uklanjanje postojećeg objekta i izgradnja novog.“
Jednostavno rečeno – zgrada Stare pošte se ruši!
Na šta ukazuje ova neverovatna količina kontradiktornih vesti, proizvoda svesnih laži ili olakih dezinformacija, neobjašnjivih promena stavova i neodgovornih „spektakularnih“ improvizacija u vezi sa tri fabulozna objekta (a zna se dobro) i mnoštvom drugih? Da li na postojanje kakve-takve koncepcije, iole odgovorne prema javnim interesima, i koliko-toliko dosledne i osmišljene – ili na politikantski cirkus čiji se organizatori enormno bogate, uživajući u svojim ad hoc kreacijama i vukući za nos građane koji troškove tog cirkusa žestoko plaćaju?
Peščanik.net, 09.11.2023.
