Nedavno sam, indigniran jezivom, mučeničkom smrću S. B., zatvorenika u zatvoru u Padinskoj Skeli, ovde na Peščaniku napisao tekst o funkcionisanju „sistema“ koji aktuelna vlast uspešno gradi više godina unazad – sistema neodgovornosti, valjda jedinog sistema kod nas koji skoro nikad ne zakazuje.
Nisam ni ovom prilikom očekivao od nadležnih poteze koji bi ozbiljnije doveli u pitanje funkcionisanje „sistema“, ali nisam očekivao ni da vlast, Uprava za izvršenje krivičnih sankcija, u ovakvoj prilici reaguje javnim saopštenjem kakvim je reagovala.
Uprava je „odbacila optužbu da nije blagovremeno odreagovala u slučaju smrti S. B. u Kazneno-popravnom zavodu Padinska Skela i da je ovaj slučaj prikrivala od javnosti ocenjujući da je u pitanju izuzetno teška i neodrživa optužba i navodeći da je svako njihovo saznanje i informacija bilo dokumentovano i usmereno ka drugim nadležnim organima, što je sve lako proverljivo“.
A jedino je zaista bilo blagovremeno obaveštavanje tužilaštva o smrti zatvorenika, što se valjda baš nikako nije smelo propustiti. Sve drugo je propušteno i bilo je neblagovremeno. A na (ne)prikrivanje informacija od javnosti mora se gledati kroz prizmu činjenice da je na prve informacije, i o smrti i o prethodnom zverskom zlostavljanju, javnost čekala čak mesec i po.
U saopštenju Uprave se ističe i da bezbednost osoba u kazneno-popravnim ustanovama u Srbiji „zauzima visoko prioritetno mesto“ i da sistem izvršenja krivičnih sankcija čine ljudi koji „profesionalno i posvećeno“ obavljaju svoj posao na osnovu jasnih smernica i procedura. Navodi se i da se kontinuirano organizuju obuke i usavršavanja zaposlenih u svim službama u saradnji sa međunarodnim organizacijama – Savetom Evrope i OEBS-om, kao i da su izrađeni svi potrebni priručnici i smernice o postupanjima u svim relevantnim situacijama, uz stavljanje humanog izvršenja kazne na prvo mesto.
Mislim da je, pogotovo u kontekstu konkretnog jezivog slučaja, suvišno komentarisati koliko argumenti izneti u saopštenju, makar bili i delimično tačni, deluju neumesno, neobjektivno i odbranaški. Ali ako kao takvi oni ne zaslužuju pažnju, nešto drugo navedeno u saopštenju nesumnjivo jeste vredno pažnje.
Navedeno je da je tim Zaštitnika građana, odnosno predstavnika Nacionalnog mehanizma za prevenciju torture – NPM (za slabije upućene to je telo koje na osnovu zakona pored Zaštitnika građana i saradnika čine i eksperti organizacija civilnog sektora koje on izabere i sa kojima zaključuje ugovor o saradnji), bio u nenajavljenoj poseti zatvoru u Padinskoj Skeli. I to 2. februara ove godine, samo dva dana pre nego što je S. B. preminuo! Navodi se i da su tokom posete predstavnici NPM razgovarali sa osuđenicima i da nisu kao ni u ranijim posetama „u kojima su bili i predstavnici nevladinih organizacija Komiteta za ljudska prava (YUCOM), i Beogradskog centra za ljudska prava“ primili nijedan navod o zlostavljanju ili torturi.
Odmah narednog dana Beogradski centar za ljudska prava i YUCOM energično su demantovali učešće svojih predstavnika u toj poseti zatvoru u Padinskoj Skeli i pozvali Zaštitnika građana i Ministarstvo pravde da javnosti pruži potpune i tačne informacije o njoj.
Njihov zvanični demanti naveo me je da potražim informacije i od nekih drugih organizacija koje su u sastavu NPM-a. I predstavnici Viktimološkog društva Srbije i Helsinškog komiteta za ljudska prava obavestili su me da ni njihovi ljudi nisu učestvovali u famoznoj nenajavljenoj poseti. Da li je uopšte učestvovao neko od preostalih par organizacija civilnog sektora koje su u sastavu NPM-a nije poznato.
Ali jedno je izvesno. Na internet strani zaštitnika građana stoji saopštenje da je „u obavljanju poslova Nacionalnog mehanizma za prevenciju torture“ tim Zaštitnika građana 2.2.2024. obavio nenajavljenu posetu KP zavodu u Padinskoj skeli, da je cilj posete bio praćenje preporuka Evropskog komiteta za sprečavanje mučenja ili nečovečnog i ponižavajućeg postupanja i da je pored nenadziranog razgovora sa zatvorenicima i obilaska prostorija u kojima borave tim NPM-a razgovarao i sa predstavnicima nadležnih službi i rukovodstvom zavoda i ostvario uvid u relevantnu dokumentaciju.
To da predstavnici Zaštitnika građana u ustanovi u kojoj „bezbednost zatvorenika zauzima prioritetno mesto“ razgovaraju sa službenicima koji „profesionalno posvećeno obavljaju svoj posao“ a da bukvalno istovremeno, a i danima pre toga, u istoj ustanovi nekog zlostavljaju do smrti deluje groteskno i sasvim nestvarno. Zato je suvišno naglašavati koliko je legitiman i vredan podrške zahtev Beogradskog centra za ljudska prava i YUCOM-a da Zaštitnik građana, Ministarstvo pravde i Uprava za izvršenje krivičnih sankcija bez odlaganja istinito, tačno i potpuno informišu javnost kako je to bilo moguće i kako je izgledalo u stvarnosti.
Peščanik.net, 26.03.2024.
Srodni linkovi:
Rodoljub Šabić – Sistem koji ne zakazuje
Ljubodrag Stojadinović – Drška od metle
