Tumačenje prava, utvrđivanje pravog značenja pravne norme – onda kad s tim u vezi postoje dileme, kad iz jezičkog izraza norme to nije nedvosmisleno jasno – predstavlja pravnu disciplinu koja podrazumeva odgovarajući kompleksan pristup i metode. Prilično je poznato, ne samo pravnicima, da postoji više vrsta tumačenja prava. U najkraćim crtama – jezičko, logičko, sistematsko, istorijsko i na kraju odlučujuće, ciljno tumačenje primenom pravila leksike, gramatike i logike, ocenom veza norme sa drugim normama u pravnom sistemu i okolnosti koje su prethodile njenom donošenju, za zajednički rezultat daju obrazložen izbor jednog od eventualno mogućih značenja. Taj rezultat, pravo značenje norme, naravno, može i mora biti samo neko od mogućih jezičkih značenja.
Ali nedavno nam je Narodna skupština na sednici Skupštinskog Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo predstavila nešto što sa pobrojanim metodama ima vrlo malo, tačnije, uopšte nema veze.
Navedena sednica odbora je zakazana mimo Poslovnika, hitno, sa razmakom od samo nekoliko sati od zakazivanja do održavanja, a sa tajnovitim dnevnim redom. U javnost su ipak procurele informacije da je na sednici Odbora razmatran predlog autentičnog tumačenja člana 2 Zakona o potvrđivanju Okvirnog protokola o finansijskoj i tehničkoj saradnji između vlada Srbije i Španije u oblasti infrastrukturnih projekata.
Nije bilo nikakvog opravdanog razloga za održavanje sednice odbora. Naime, niti je bilo niti ima bilo kakve potrebe za tumačenjem navedene odredbe zakona, budući da se u njoj kaže: „Tekst Okvirnog protokola o finansijskoj i tehničkoj saradnji između Vlade Republike Srbije i Vlade Kraljevine Španije u oblasti infrastrukturnih projekata, u originalu na engleskom jeziku i prevodu na srpski jezik, glasi:“ Tu se norma završava, a sledi 11 članova, odnosno kompletan tekst protokola koji se ovim zakonom potvrđuje. Sasvim je očigledno, čak i za potpune laike, da je u pitanju jasna i nedvosmislena, jednoznačna odredba u kojoj nema šta da se tumači.
Uprkos tome predlog za donošenje autentičnog tumačenja sasvim jasno izražava nameru da se tumačenjem zaključi da navedena odredba navodno predviđa da se ugovori koji se zaključuju u vezi sa ovim protokolom o saradnji zaključuju „bez primene odredaba Zakona o javnim nabavkama“!
Ovakvo tumačenje odredbe u kojoj se javne nabavke uopšte i ne pominju je apsurdno kako sa stanovišta prava tako i leksike i elementarne logike. Protokol ne predviđa nikakvu posebnu proceduru koja bi bila primenjivana prilikom nabavki. Ni jednom jedinom odredbom on ne dovodi u pitanje, a pogotovo ne isključuje primenu bilo kog zakona Republike Srbije pa, razume se, ni Zakona o javnim nabavkama. Šta više, u članu 1 izričito predviđa da će strane „poštovati odgovarajuće odredbe svog nacionalnog zakonodavstva“!
Svi smo, bar ponekad podložni iluzijama. Ponekad u njima čak i uživamo pa aplaudiramo stvarima poput penjanja uz fakirski konopac, levitiranja ili vađenja zeca iz praznog šešira. Ali ako izazivanje iluzija može biti simpatično kad se praktikuje u cirkusima, kabareima, varijeteima ili zabavnim TV programima, to sasvim sigurno nije kad se radi u parlamentu.
A predloženo autentično tumačenje je pokušaj da se zloupotrebom parlamentarne procedure u očima javnosti stvori pravna iluzija da nešto nezakonito može, preko noći, a da se ništa ne promeni, postati zakonito, da neke planirane ili verovatno već započete nelegalne kombinacije mogu, na prečac, postati legalne. A to što je pokušaj očigledno nevešt, nespretan, drzak i providan nije najgora stvar. Ovaj zec iz šešira nije samo nesimpatičan, on je opak i opasan. Na do sada verovatno najdrskiji način potvrđuje spremnost vlasti, ispoljenu i u praksi prethodnog skupštinskog saziva, da „autentičnim tumačenjem“ daje pravnim normama značenje na koje ne upućuje ni jedan od pomenutih, u pravnoj teoriji poznatih metoda, i to bez skrupula i retroaktivno.
Ne treba imati iluzija o čemu se radi. Suprotno javnom interesu, u cilju zadovoljavanja pojedinačnih ili grupnih interesa, na delu je gruba zloupotreba kod nas i inače fluidno uređenog i kontroverznog instituta autentičnog tumačenja, zapravo rušenje pravnog poretka i širenje prostora za zloupotrebe i korupciju.
Peščanik.net, 12.04.2024.
