Ministarstvo prosvete i sporta poziva roditelje da se priključe akciji “Gde je sada vaše dete”

Poštovani roditelji,

Ministarstvo prosvete [i] sporta angažovalo je brojne nastavnike, psihologe, pedagoge i školske policajce na poslovima suzbijanja nasilja, narkomanije, alkoholizma i svih oblika maloletničke delikvencije. Angažovali smo brojne nevladine organizacije. Dobili smo podršku i konkretnu pomoć najznačajnijih međunarodnih institucija. Napravili smo značajan napredak u ovom teškom i osetljivom poslu.

Međutim, potpunog rezultata ne može biti bez Vašeg učešća. Vi, đački roditelji, predstavljate ključ uspeha. Zakon vam daje ovlašćenja da rukovodite školom kroz Savet[a] roditelja.

Istovremeno, deca veći deo dana provode izvan škole. Tada vašu ulogu ne mogu da preuzmu ni nastavnici, ni školski policajci.

Zbog toga, u svako doba dana roditelji moraju znati odgovor na jednostavno pitanje – GDE JE SADA VAŠE DETE?

S poštovanjem, Ministarstvo prosvete i sporta Republike Srbije

Hajde prvo da opišemo ono što vidimo, e da bismo poverovali svojim očima. Pred nama je oglas Ministarstva prosvete i sporta objavljen 7. 9. 2006. u dnevnim novinama Press. Oglas ima 978 slovnih mesta, odnosno 850 slovnih znakova, 19 redova, 10 rečenica. U tih deset rečenica našle su se dve slovne i jedna pravopisna greška: navodnici u zaglavlju oglasa naopako su upotrebljeni; u prvom redu oglasa nedostaje “i” između “prosvete” i “sporta”; u sedmom redu stoji “Saveta” umesto odgovarajućeg padeškog oblika “Savet”.

Roditelji policajci

Logičkih grešaka ima najmanje četiri: 1) nedosledna upotreba lica – u prvoj rečenici autor oglasa govoreći o sebi koristi treće lice, a u sledeće tri rečenice upotrebljava prvo lice; 2) u drugoj rečenici upotrebljena je množina “poslovima”, a u četvrtoj za istu stvar – “suzbijanje” – jednina “poslu”; 3) u petoj rečenici upotrebljena je sintagma “potpunog rezultata ne može biti” koja je netačna – rezultata naprosto mora biti, i on je uvek potpun, bez obzira da li je reč o uspehu ili neuspehu, to jest o ostvarenoj, delimično ostvarenoj ili neostvarenoj nameri; 4) osma rečenica počinje prilogom “istovremeno”, ali nije jasno na šta se to odnosi – moguće su tri varijante: “deca veći deo dana provode izvan škole” istovremeno dok “potpunog rezultata ne može biti” ili istovremeno dok “đački roditelji predstavljaju ključ uspeha” ili istovremeno dok roditeljima “zakon daje ovlašćenja da rukovode školom”; u sva tri slučaja upotreba priloga “istovremeno” je besmislena.

Ako neko u deset rečenica uspe da napravi čak sedam slovnih, pravopisnih i logičkih grešaka, onda ne treba da iznenadi što se greške na nivou smisla/poruke oglasa umnožavaju geometrijskom progresijom. Recimo, iz devete rečenice – “Tada vašu ulogu ne mogu da preuzmu ni nastavnici, ni školski policajci” – sledi da roditelji kada deca nisu u školi treba svojoj deci da budu – policajci. Ako to jeste tako, onda je sasvim u redu i da se roditeljima postavi “jednostavno pitanje” – GDE JE SADA VAŠE DETE? Ali ovom orvelovskom slikom odnosa roditelja prema deci ne zatvara se krug zlokobnih značenja koja je autor – Ministarstvo prosvete i sporta – poslao roditeljima. Nažalost, krug je tom porukom tek započet.

Osvrnimo se na grafički izgled oglasa. Svojim izgledom on nedvosmisleno asocira na umrlice koje se stavljaju u izloge radnji ili na oglasne table kraj autobuskih stanica, e kako bi se ljudi obavestili o smrti svojih sugrađana. Tako svojim izgledom oglas upućuje na jedan od, prema zamisli autora, verovatnih ishoda ako roditelj ne ume da odgovori na pitanje – GDE JE VAŠE DETE? Hajde da to i napišem, e da bi se videlo koliko je bezočno: dakle, roditelji, ako ne znate gde je vaše dete, onda je ono, kako smatra Ministarstvo, verovatno već mrtvo.

Morbidnost na kvadrat

Ali ni tu nije kraj. Na mestu na kom se na umrlicama nalazi fotografija umrlog, u oglasu se nalazi lik svetog Save. To što je sveti Sava već odavno mrtav ni najmanje ne umanjuje morbidnost grafičkog rešenja. Jednim tokom asocijacija, ono sugeriše da dete ne samo da je mrtvo, nego će mu i “mošti” biti spaljene i pepeo razvejan da mu se izgubi svaki trag, kako se to desilo sa moštima svetog Save. Drugi tok asocijacija navodi na pomisao da su deca nepravoslavnih roditelja ili roditelja koji su ateisti ipak bezbedna, to jest izvan domašaja “dobrih” želja Ministarstva. A opet, to se čita kao jasna poruka da Ministarstvo ne brine za nepravoslavnu i bezbožnu decu.

Ostavimo sad po strani način na koji su u oglas uvedene nevladine organizacije i međunarodne institucije. Ne moramo da se pitamo ni kako se dogodilo da od niza ljudi angažovanih na suzbijanju maloletničke delikvencije pobrojanih u prvoj rečenici kao najbitniji u devetoj rečenici ostanu samo nastavnici i – školski policajci. Na stranu sad i to šta u glavi imaju ljudi koji su sastavili i grafički oblikovali ovaj oglas. Mene zapravo zanima kako bi roditelji mogli da odgovore na jedan ovakav oglas? I dalje, kako bi deca mogla da se zaštite od zaštite Ministarstva i školskih policajaca? Nemam odgovor na ova pitanja. Ali imam pitanje za autora oglasa: GDE JE VAMA DRŽAVA I KO SU JOJ GRAĐANI?

Feral Tribune, 14. septembar 2006.

Peščanik.net, 13.09.2006.

The following two tabs change content below.
Dejan Ilić

Dejan Ilić (1965, Zemun), urednik izdavačke kuće FABRIKA KNJIGA i časopisa REČ. Diplomirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu, magistrirao na Programu za studije roda i kulture na Centralnoevropskom univerzitetu u Budimpešti i doktorirao na istom univerzitetu na Odseku za rodne studije. Objavio je zbirke eseja „Osam i po ogleda iz razumevanja“ (2008), „Tranziciona pravda i tumačenje književnosti: srpski primer“ (2011), „Škola za 'petparačke' priče: predlozi za drugačiji kurikulum“ (2016) i „Dva lica patriotizma“ (2016).

Dejan Ilić

Dejan Ilić (Svi tekstovi)