Komitet pravnika za ljudska prava i Koalicija protiv diskriminacije su 6. marta 2009. godine podneli zahtev za pristup informacijama od javnog značaja Generalnom sekretarijatu predsednika Republike. Njime se zahteva odgovor na pitanje da li je Sinod srpske pravoslavne crkve ili neko iz Sinoda kontaktirao Predsednika Republike ili nekoga iz njegovog kabineta, a povodom Zakona protiv diskriminacije koji je povučen iz procedure.
Dana 16. marta 2009. ovlašćeno lice Generalnog sekretarijata predsednika Republike, dr Nebojša Krstić, je odgovorio da „Generalni sekretarijat predsednika Republike ne poseduje traženu informaciju, odnosno da tražena informacija nije sadržana u određenom dokumentu, kao i da nam nije poznato u čijem posedu se tražena informacija nalazi”.
Takav kvazicinizam „ovlašćenog lica” Generalnog sekretarijata predsednika Republike, dr Nebojše Krstića, koji nije odgovorio na jednostavno postavljeno pitanje, sigurno ne služi na čast ni Genaralnom sekretarijatu, ni predsedniku Republike, a najmanje uspostavljanju poverenja građana u zvanične institucije.
Na zahtev koji su 9. marta 2009. godine Vladi Republike Srbije podnele iste organizacije da se dostavi Odluka Vlade o povlačenju Zakona iz procedure, kao i stenogram sa sednice Vlade na kojoj je odluka doneta, pomoćnica Generalnog sekretara Vlade Srbije, Zorica Nikodijević, je dana 16. marta 2009. godine dostavila zaključak koji je Vlada donela na 65. sednici od 4. marta 2009. godine.
Dostavljeni zaključak Vlade Srbije sadrži tri tačke od kojih se u tački 1. povlači iz procedure sporni zakon, u tački 2. se zaključuje da će o tome biti obaveštena Narodna skupština i u tački 3. se zaključuje da će se zaključak, radi upoznavanja, dostaviti Ministarstvu rada i socijalne politike, Ministarstvu za ljudska i manjinska prava i Republičkom sekretarijatu za zakonodavstvo.
Iako su dostavljene informacije Generalnog sekretarijata predsednika Republike i Vlade nepotpune, ipak se može izvesti zaključak koji, nažalost, potvrđuje pretpostavku Komiteta pravnika za ljudska prava i Koalicije protiv diskriminacije, da se u ovom slučaju nije radilo o merama za poboljšanje postojećeg predloga zakona nego o zakulisnim igrama i ozbiljnom ugrožavanju institucija. Kako je po članu 7. stav 4. Poslovnika Vlade na koji se Vlada poziva u ovom slučaju, predviđeno da predsednik Vlade „u naročito opravdanim i hitnim slučajevima” može odlučiti da se sednica Vlade održi i ako nije prisutna većina članova Vlade, a da odsutni članovi „glasaju putem telefona i telefaksa”, očigledno je i da je čak i ova odredba Poslovnika prekršena samo da bi se sprovela jedna politički arbitrarna odluka koju je naložila crkva. Jer, čak ni ova odredba Poslovnika ne predviđa nikakve telefonske sednice Vlade, već služi samo kao dopuna u hitnim i opravdanim slučajevima ukoliko nije moguće obezbediti kvorum. Osim činjenice da Vlada ni u jednom trenutku nije pokušala da argumentuje da se ovde radilo o hitnom i opravdanom slučaju, ostaje zabeležen poražavajući podatak da resornim ministrima za rad i socijalnu politiku i za ljudska i manjinska prava nije data prilika čak ni da se izjasne o povlačenju zakona, nego da su o tome tek naknadno obavešteni.
U Beogradu, 17. mart 2009. godine
Biljana Kovačević-Vučo
Predsednica Komiteta pravnika za ljudska prava – YUCOM
Peščanik.net, 17.03.2009.
