Ujedinjene nacije su pozvale Baraka Obamu da naloži temeljnu istragu u vezi sa kršenjem ljudskih prava od strane američkih vojnih snaga u Iraku nakon masivnog curenja vojnih dokumenata koji detaljno opisuju torturu, grupne egzekucije i ratne zločine.
Poziv Manfreda Novaka, glavnog istražitelja Ujedinjenih nacija za pitanja torture, upućen je nakon upozorenja Fila Šajnera, stručnjaka za ljudska prava iz britanske organizacije Public Interest Lawyers, da su u neke od zabeleženih smrtnih slučajeva u Iraku možda umešani britanski vojnici, koji bi za to mogli da odgovaraju pred britanskim sudom. On je zahtevao da se javno ispitaju optužbe koje terete britanske vojnike za ubistva civila tokom sukoba.
Gardian je analizirao 400.000 objavljenih dokumenata, što je najveće curenje informacija u američkoj vojnoj istoriji, i pronašao 15.000 neobjavljenih ubistava civila. Dokumenti pokazuju kako američke vlasti nisu ispitale stotine izveštaja o prekoračenju ovlašćenja, torturi, silovanjima i ubistvima koje su vršili pripadnici iračke vojske i policije, čije je ponašanje, po svemu sudeći, sistemsko i uglavnom prolazi nekažnjeno.
Novak kaže da, ukoliko dosijei koje je objavio WikiLeaks ukazuju na očigledna kršenja Konvencije Ujedinjenih nacija o torturi, Obamina vlada ima obavezu da ih ispita.
Dosijei prikazuju uznemirujuću sliku odnosa američkih i iračkih snaga. Novak kaže da sporazumi Ujedinjenih nacija o ljudskim pravima obavezuju države na kriminalizaciju svake vrste torture, bila ona posredna ili neposredna, kao i na istraživanje svake optužbe za zlostavljanje.
Gostujući u emisiji Today na BBC-u, Novak – koji je godinama ispitivao slučajeve zlostavljanja koalicionih zatvorenika od strane Amerikanaca – izjavio je da Obamina vlada ima pravnu i moralnu obavezu da temeljno ispita kredibilne navode o umešanosti Amerikanaca u torturu.
Ako istrage ne bude, kaže Novak, to bi značilo da je Obamina vlada nesposobna da prepozna svoje obaveze pred međunarodnim pravom. On kaže da princip neproterivanja (non-refoulement) zabranjuje državama da pritvorenike otpremaju u druge države gde bi im bila ugrožena lična bezbednost.
Ova dokumenta, koja pokrivaju period od 2004. na ovamo, potvrđuju tvrdnje da je ovaj princip prekršen. Dokumenti navode dokaze da je američkim snagama naređeno da zažmure pred slučajevima zlostavljanja od strane iračkih vlasti.
U brojnim izveštajima o zlostavljanju zatvorenika, često potkrepljenim medicinskim dokazima, opisuje se okivanje zatvorenika, vezivanje poveza preko očiju, vešanje za ručne i nožne zglobove i podvrgavanje bičevanju, pesničenju, šutiranju ili elektro-šokovima. Šest izveštaja se završava smrću zatvorenika.
Novak kaže da Amerika ima obavezu da „kad god protera, izruči ili preda pritvorenike vlastima neke druge države, proceni da li tim licima preti opasnost od torture. Ako se ta procena ne izvrši, ili država izruči pritvorenike znajući da postoji ozbiljna mogućnost njihove torture, onda vlasti krše član 3 Konvencije Ujedinjenih nacija koja zabranjuje torturu.“
Novak tvrdi da je dužnost Obamine vlade da pokrene „nezavisnu i objektivnu“ istragu, ne samo radi „privođenja počinilaca pravdi, već i kako bi se žrtvama pružila odgovarajuća pomoć i odšteta“.
On ističe da ni Amerika ni Irak nisu ratifikovale međunarodni krivični sporazum koji zahteva da se zvaničnici optuženi za ratne zločine isporuče međunarodnom sudu. Utvrđivanje odgovornosti za kršenje ljudskih prava od strane američkih zvaničnika ili vojnika je u nadležnosti američkih sudova. „Ako se ustanovi da je određeno lice odgovorno za torturu, neposredno ili u ulozi pomagača, to lice se mora izvesti pred domaći sud“, kaže Novak.
Amerikancima je još u decembru prošle godine dostavljen video snimak koji prikazuje pripadnike iračke vojske kako streljaju jednog zatvorenika u Tal Afaru, na severu Iraka. U zapisniku stoji: „Video snimak prikazuje 12 iračkih vojnika. Deset vojnika razgovaraju, dok dva vojnika drže pritvorenika. Pritvoreniku su ruke vezane… Na snimku se vidi kako pripadnici iračke vojske izvode pritvorenika na ulicu, obaraju ga na zemlju, udaraju ga i pucaju u njega.“
U izveštaju je navedeno ime najmanje jednog počinioca, i on je dostavljen koalicionim snagama. Ali zapisnici pokazuju da se koalicija pridržava formalne politike ignorisanja takvih optužbi. U zapisniku se navodi da je „istraga nepotrebna“, a izveštaj se jednostavno prosleđuje istoj onoj iračkoj jedinici odgovornoj za zločin. S druge strane, svi navodi o učešću koalicionih snaga se formalno ispituju. Pojedini slučajevi navodnog kršenja ovlašćenja britanskih i američkih vojnika zabeleženi su u zapisncima.
U dva slučaja, obdukcijom je utvrđeno da je smrt prouzrokovana torturom. Dvadeset sedmog avgusta 2009. godine, američki vojni patolog otkrio je „modrice i opekotine, kao i vidljive povrede na glavi, ruci, trupu, nogama i vratu“ na telu čoveka za koga je policija tvrdila da je izvršio samoubistvo. Trećeg decembra 2008, otkriveno je da na telu jednog pritvorenika, za koga je policija tvrdila da je umro od „bolesti bubrega“, „ima tragova nekog nepoznatog hirurškog zahvata u predelu trbuha“.
Predstavnik za štampu Pentagona rekao je ove nedelje novinaru New York Timesa, da kada američka vojska primi izveštaje o iračkim prestupima, po proceduri ih „prosleđuje nadležnoj iračkoj agenciji ili ministarstvu, koji onda sprovode istragu.“
Odgovarajući na novootkrivene podatke, iračka vlada obećava da će temeljno ispitati sve optužbe za koje se terete njeni vojnici i policajci. „Država neće biti popustljiva kada se radi o bezbednosti njenih građana“, navodi se u saopštenju kabineta premijera Nurija Al Malikija.
Šajner je na konferenciji za štampu, koju je sazvao WikiLeaks u Londonu, rekao da planira da iskoristi materijal iz zapisnika na sudu, gde će pokušati da natera britansku vladu da sprovede javnu istragu o nezakonitom ubijanju iračkih civila.
Šajner upozorava da bi bilo pogrešno pretpostaviti da dokumenta američke vojske „nemaju nikakve veze sa Britanijom“. On tvrdi: „Neki su ubijeni u neopravdanim napadima na civile ili neopravdanom upotrebom vatrenog oružja. Dugi su ubijeni dok su ih u pritvoru držale britanske snage, i niko ne zna koliko je Iračana izgubilo život u britanskim zatvorskim jedinicama.“
„Ako su korišćena neopravdana ili nezakonita sredstva, odgovorni za to moraju biti krivično gonjeni, zato pokrećemo novu tužbu i tražimo odgovornost za nezakonito ubijanje, i tvrdimo da se na sudu mora ispitati odgovornost Britanije za civilne žrtve u Iraku.“
On je naveo jedan slučaj, gde je britanski vojnik pucao i ubio osmogodišnju devojčicu na ulici u Basri. „Iz nekog razloga, tenk se zaustavio na kraju ulice, ona je nosila žutu haljinu, vojnik je proturio glavu i razneo devojčicu“, kaže Šajner.
Predstavnik za štampu ministarstva odbrane, koje je oformilo posebnu grupu za ispitivanje optužbi, kaže: „bilo bi neprikladno da spekulišemo o detaljima iz ovih dokumenata dok je istraga u toku. Pritvorenici se ne smeju zlostavljati, a mi sprovodimo istragu po svakoj prijavi protiv naših vojnika.“
OsnivačWikiLeaksa, Džulijan Asanž, rekao je na konferenciji za štampu da je cilj objavljivanja tajnih dokumenata iznošenje istine o sukobu u Iraku.
„Nadamo se da ćemo ispraviti neke neistine koje su iznošene pre rata, za vreme rata, i sa kojima se nastavlja i nakon zvaničnog okončanja rata. Iako nisam siguran da smo postigli najveći mogući politički uticaj, mislim da se tome približavamo.“
Asanž je istakao da se u izveštajima navodi 109.000 smrtnih slučajeva – među kojima je 66.000 stradalih civila, od kojih 15.000 do sada nisu zabeleženi. „Te ogromne brojke ne bi smele da prikriju male ljudske sudbine u ovom materijalu. Najveći broj žrtava stradao je upravo u slučajevima gde je ubijana jedna ili dve osobe.“
Ova elektronska arhiva najverovatnije potiče od istog analitičara američke vojske koji se tereti da je početkom godine dostavio WikiLeaksu 90.000 zapisnika o krvavim sukobima i ubijanju civila u Avganistanu.
David Batty, Jamie Doward, The Guardian, 23.10.2010.
Preveo Ivica Pavlović
Peščanik.net, 25.10.2010.