„Hajde još jedna rečenica o izbornim uslovima, pa da se vratimo na aktuelnije teme“, kaže na nacionalnoj televiziji Gorislav Papić predsedniku skoro svih građana i građanki Srbije. Izbori šmizbori, šta je to važno. Nije kao da se biraju ljudi koji će direktno uticati na svakodnevni život ljudi u Srbiji. U stvari, naravno da nije važno, jer svi znamo ko jedini ima moć da direktno utiče na naše živote. Svi znamo ko kontroliše koji putevi će se graditi, koja zemljišta će se poklanjati, koje opštine razvijati i koje fabrike otvarati. To je naš toksični muškarac, Aleksandar Vučić.
On je ljubazno pozajmio svoje ime izbornoj listi koju čine SNS i SPS zajedno sa starim i novim drugarima. Čak je i glasno izgovorio ono što ne bi trebalo ni da se šapne – niko ne bi glasao za članove njegove stranke i koalicione partnere. Ljudi glasaju za njega lično. Čak i kada nije kandidat. Čak i kada bi trebalo da bude neutralan. Jer znamo. Dragoslav Bokan sigurno zna. U nedelju na televiziji Pink kaže: „Država je jedini kriterijum za srpstvo, patriotizam, veru u Boga, veru u svoj narod. Ne veruješ u državu, neprijatelj si svog naroda. Ne podržavaš državu, dezertiraš od države, ne podržavaš srpsku diplomatiju, srpsku vojsku, srpsko državno rukovodstvo, to je kao kad si na brodu i bušiš taj brod umesto da slušaš šta radi kapetan. Nemaš ti šta da se meriš s kapetanom na brodu.“ Država, to je ON.
Izbori koji će se održati 2. juna su lokalni izbori. Trebalo bi da su u fokusu lokalne teme. Ono što se građankama i građanima nudi je opozicija koja objašnjava po čemu su beogradski izbori posebni, ko je tačno koga ostavio i izneverio i opozicija koja iz sata u sat menja mišljenje o učestvovanju na izborima. Sa druge strane tu je ON, koji hrabro i po cenu sopstvenog života i zdravlja, brani sve nas od njih. Bilo da je u pitanju zla opozicija koja želi da opljačka i uništi Srbiju, bilo da su u pitanju zemlje EU koje žele da nas proglase genocidnim narodom (šta god to značilo), bilo da su u pitanju kosovski političari koji žele da nam otmu deo teritorije. On je hrabar, on je jak, on je pravi šahista, kako nas je podsetio u četvrtak (komentarišući posetu Srebrenici 2015. godine, izuzetno strastveno): „Šta, nije bio lep cvet koji sam položio? Šta sam uradio, ništa. (Gorislav uskače u pomoć i dodaje da je čak i posle igrao šah sa Bakirom Izetbegovićem na Kalemegdanu) To je zato što sam ih ja pozvao posle toga (dodaje ozbiljnim tonom) kada je mislio da će da pobedi u šahu, i ja sam posle četiri poteza shvatio da treba da se uozbiljim.“
Bilo bi lepo kada bi se sada neko uozbiljio. Iskreno, teško je zamerati opoziciji previše, oni su se našli naspram izuzetno iskusnog igrača koji nakon dvanaest godina kontroliše svaki aspekt igre. Ali im se može zameriti što se ponašaju kao da ne znaju sa kim, to jest protiv koga, igraju. Sa druge strane, od našeg toksičnog muškarca možemo očekivati samo još više toksičnosti. Iako možemo da čujemo kako Aleksandar Vučić neće imati vremena da učestvuje u ovoj predizbornoj kampanji (u kojoj i ne bi trebalo/smeo da učestvuje), on kampanju vodi svakodnevno. Njegova kampanja se sastoji u skretanju pažnje sa izbora. Pogledajte ovaj četvoronožni avion, ponavlja naš toksični muškarac, primajući gosta za gostom i putujući hitno u Njujork. Izbori šmizbori, gledajte mene koji se bavim aktuelnijim temama. Vidite mene kako se uspešno bavim spoljnom politikom, svi me hvale, evo pitajte Olivera (Varheljija).
Spoljna politika jedne države je uvek aktuelna tema i ne smatram da su posete stranih državnika organizovane kako bi skrenule pažnju sa lokalnih izbora. One su jednostavno iskorišćene. I moram da se ispravim. Kampanja našeg toksičnog muškarca se ne sastoji u jednostavnom skretanju pažnje sa izbora. Pored toga, on stalno ističe da ti izbori i nisu toliko bitni. Odnosno, aktivno radi na dodatnom pasiviziranju biračkog tela.
U situaciji sveopšte neozbiljnosti trebalo bi sačuvati prisebnost, ne pratiti previše dešavanja na političkoj sceni. Kao što je primetio Dejan Ilić, oni koji izlaze na izbore već znaju za koga će glasati. Posao opozicije sada je (samo) da motiviše građanke i građane da na izbore 2. juna izađu. Samo to. Malo li je.
Peščanik.net, 18.05.2024.
