Foto: EPA
„Mediji vole da dele žene na device i zavodnice, anđele i kurve. Nemojmo ih ohrabrivati.“
Stela Gibson (The Fall)
„Da je seksizam olimpijski sport, konkurencija bi bila žestoka“, piše Lora Bejts u Gardijanu. I zaista, sudeći po primerima koje je Bejts navela, pobednika bi bilo teško odabrati. Međutim, ako bi trebalo birati tekst koji je potencijalno najštetniji po položaj žena u društvu, srpski dnevnik Blic bi bio van konkoruencije.
Dan nakon što su završene Olimpijske igre u Rio de Ženejru, Blic je odlučio da uspeh jedne sportistkinje upotrebi kao oružje u borbi za zaštitu srpskog društva od svekolikog propadanja. U tekstu „Srbija na raskrsnici. Šta biramo: Da nam ćerke liče na Tijanu Bogdanović ili Tijanu Ajfon?“ novinar pitanje iz naslova postavlja javnim ličnostima i prenosi njihove odgovore. Tako smo počašćeni viđenjem potpredsednice Vlade Zorane Mihjalović da je samo to poređenje uvreda za naše sportiste (nije navedeno da li Mihajlović smatra da je poređenje uvredljivo i za sportistkinje). Sledi predlog voditeljke i spisateljice Vesne Dedić da Ministarstvo kulture preuzme na sebe organizaciju medija na mesec dana. Predlog ima i marketinški stručnjak Nebojša Krstić. On smatra da bi trebalo uvesti porez na šund kako bi „… ko baš voli da prati doživljaje društvenog šljama…“ to i platio. Voditeljka Tanja Peternek je mišljenja da je na roditeljima da ponude deci pozitivnije uzore. Jedino je novinarka Nataša Miljković prepoznala uticaj medija, i izjavila da je na njima da „obrnu logiku popularnosti“.
Udeo medija je minimiziran na samom početku teksta. Novinar Blica navodi da su, što se tiče uzora budućim generacijama, „na ispitu – roditelji, škola, država…“ Na medijima je valjda da o razvoju situacije samo izveštavaju.
Međutim, „opskurne starlete i napucane pevačice“ nisu postale popularne same od sebe. Mediji su ih učinili popularnim, a kad se malo zagrebe po površini dolazi se do toga da su mediji ti koji su im dali ideju na koji način da dođu do slave i novca. Da li zaista treba posramljivati žene zato što igraju po pravilima igre koju one nisu izmislile niti mogu da je kontrolišu na bilo koji način? Pogledajmo Blic. Svakog dana Blic objavljuje Blic Cicu – fotografiju obnažene žene, uz seksualizovani komentar na politička dešavanja.
Za potrebe dokazivanja da upravo mediji insistiraju na tome da je fizička lepota jedino što žene imaju da ponude, ne moramo da se odmaknemo od Olimpijade. Tamara Skrozza navodi: „Dok su Tijana Bogdanović i druge naše sportistkinje na Olimpijadi ’lepotice’ koje su ’osvojile naša srca’ i ’zapalile internet’, u medijima nije bilo ni reči, recimo, o lepoti Davora Štefaneka, o ženama čija je srca osvojio ili kako je Rio ’odlepio’ za njegovim mišićavim telom. Toliko su se zaneli u oduševljavanju ženskom lepotom umesto njihovim sportskim vrlinama, da bi prosečan medijski konzument mogao da pomisli kako lepših od Srpkinja na planeti nema – dok o sportovima u kojima su te devojke toliko dobre – uglavnom nije bilo ni reči.“
Dakle, prateći Olimpijadu, devojčica koja počinje da trenira tekvondo i koja pomno prati sve što se piše i priča o Tijani Bogdanović, mogla je da zaključi da je za nju, kao devojčicu, od sportskih dostignuća ipak bitnije da lepo izgleda. Zašto onda ne bi propustila koji trening da ode u šoping?
Šteta koju nanose ovakvi i slični tekstovi može biti i mnogo veća. U samom naslovu je napravljena podela – podobna žena i žena koja zaslužuje prezir. Na taj način je pripremljena podloga za opravdavanje nasilja nad ženama, kako pre, tako i nakon što se to desi. Iako se čini da su žene koje prate određene obrasce ponašanja i izgleda zaštićene, mora se uzeti u obzir da termini koji se koriste za opis žena koje zaslužuju prezir – starleta, sponzoruša, napucana pevačica – nisu jasno definisani. Tako, po potrebi, bilo koja žena može biti podvedena pod neku od tih kategorija. I bilo koja zbog toga može postati žrtva nasilja.
Kada je takva dihotomija uspostavljena, solidarnost među ženama postaje manje realna. U takvoj situaciji, kako bi zaštitila sebe, svaka žena će se potruditi da dokaže kako je upravo ona podobna žena, pa makar to bilo i na račun drugih.
Nije svejedno što je upravo Blic objavio ovaj tekst. Pre nekog vremena taj dnevni list je otpočeo kampanju „Zaštitimo žene od nasilja“ u okviru koje bi trebalo da pomažu pri podizanju svesti o opasnostima nasilja koje žene svakodnevno trpe u Srbiji. Ostaje nejasno, ako Blic štiti žene od nasilja, ko će zaštiti žene od Blica?
Radne žene, 03.09.2016.
Peščanik.net, 04.09.2016.
FEMINIZAMSLOBODA MEDIJA, SLOBODA GOVORA
