Neću ni ja Ili, zašto više neću pisati za Danas, ako to bilo koga interesuje
NATO je šezdesetogodišnjicu postojanja obeležio prijemom Hrvatske i Albanije. Očijukajući s diktatorskim, katkad i zločinačkim režimima, Srbija je proglasila vojnu neutralnost i najavila da će preuzeti neku vrstu liderstva u pokretu nesvrstanih. Verbalno nasilje, koje je počelo da zauzima mesto i na stranicama Danas-a, obesmišljava svaki pokušaj, a takvi pokušaji ne postoje, da se pristupanje Srbije NATO-u obrazloži potrebom institucionalizacije političke, vojne i vrednosne integracije sa SAD i EU. Ako je namera predsednika Tadića, koji ima najveću stvarnu moć nad medijima i mnenjem, bio nastavak puta ne u nesvrstane nego u Varšavski pakt, jer je to u osnovi isto, koji je pokrenula prethodna administracija nastala na političkom nasleđu atentata na premijera Đinđića, u tome je u potpunosti uspeo. Pošto je demolirala ulicu Kneza Miloša, zvanična srpska ideologija udobno se smestila u Palmotićevoj.
Razumem potrebu kolektiva Danas-a da opstane u krizi i sve siromašnijem, pretežno nepismenom i zlonamernom tržištu štampanih medija. Najsigurniji modalitet tog opstanka je primer oglašavanja Telekoma u Pravdi, kojim predsednik javnim sredstvima kupuje političku podršku u natezanju s koalicionim partnerima. A do Radujka se stiže mestom u srcu predsednika. Verovatno su zato i ove stranice posivele, mada se i u strašnija vremena hrabrije ukazivalo na sve ovdašnje ludosti. Meni je ovde postalo tesno, i verovatno sam preterao u upornosti kojom sam davao pokriće opštem političkom dogovoru koji me lično ne interesuje. Jedino nisam verovao u obrazloženje da ću preobraćanjem nekoliko desetina čitateljki i čitalaca doprineti dolasku na vlast radikala. Štaviše, pretpostavljam da je onima koji su me redovno, do danas, pratili, sve jasnije nego meni samom.
Ne verujem ni da će se Politika, Novosti i mafijaški mediji koji ih oponašaju, upristojiti ukoliko Danas katkad pocrni. Politika je diskretno oterala svog najprljavijeg kolumnistu, ali je ostala ista. I u septičkoj jami ima previranja, ali se tim procesom oslobađaju opasni, eksplozivni gasovi. Tako i na ovim stranicama, nakon dosadnih, zagušljivih i besmislenih tirada o evropskim integracijama, gasovodima i socijalnoj inteligenciji makaki majmuna, namerno lišenih uvida u stvarnost u kojoj se zvanično i smišljeno neguju najogavnije političke ideje, juče se pojavilo i podsećanje da su „devet dana pošto je na Srbiju pala poslednja bomba Milosrdnog anđela, u žaru evroentuzijazma za stvaranjem jedinstvenog obrazovnog prostora ministri 29 zemalja Evrope potpisivali deklaraciju u Bolonji“. Bez primedbe uredništva, da se sličnim porukama istomišljenika Vojsilava Koštunice, Vojislava Šešelja, Dobrice Ćosića i Jovice Stanišića stvarala politička atmosfera u kojoj se ubistvo premijera Đinđića nametalo kao politički prioritet i patriotski zadatak. Da slavski kleroboljševički neonacizam narasta upravo u najužoj, povlašćenoj zoni prestonice okružene kartonskim naseljima najnesrećnijeg i najomraženijeg evropskog naroda, koji je opet, okružen masovnim grobnicama u koje se odlagao „socijalni, politički i moralni talog tribalnog, varvarskog Balkana“.
Uredništvo Danas-a nije smatralo za potrebno da reaguje ni na kampanju na Blogu B92 u kojoj se ismevalo nepristajanje Borke Pavićević da marketing tržnog centra Ušće, uporedo sa otvaranjem ubogih bakalnica za najsiromašnije, smatra normalnom pojavom u društvu kojim zvanično dominira „socijalno odgovorna“ politika. U opštem kontekstu koji neguje najprimitivnije oblike antiglobalizma, koji je u osnovi antitržišni, antidemokratski, demagoški i totalitaran, neverovatno je u kojoj meri se zanemarila osnovna poruka da su naša kultura i životni prostor devastirani, da u njima divljaju partijski komesari, urbanistička i tajkunska mafija koja kadrira u sekretarijatima i gradskom veću, i ubice, potencijalne i stvarne, koje motorima rasteruju pešake po Ušću, Adi, i svuda gde se ljudi sklanjaju iz ove haotične, neljudske svakodnevice, i da se na otvaranju šoping mola okupio i politički talog, ovdašnja elita, koji je ubistvom premijera, gušenjem javnih sloboda, i sporazumima s ruskom državom i srpskom mafijom Srbiju učinio jednom od poslednjih deponija zločinačkog, ideološkog varvarstva.
Ovih dana su aktuelne preporuke vladi, na koji način da se postavi u odnosu na tekuću krizu koja je Srbiju zatekla u raskoraku zbog njene nesposobnosti da zaokruži proces tržišnih, strukturnih i demokratskih reformi. Smanjenje PDV-a, pooštravanje finansijske discipline, institucionalizacija slobodnijeg i bržeg poslovanja i privatizacija medija i javnih preduzeća bi istovremeno efikasnije punili budžet i privlačili strana ulaganja. Nisu Mladić i Hadžić jedina prepreka evropskoj budućnosti. Ubice su svuda oko nas, oko naše dece. Nove generacije nasilnika na ulicama gotovo svakodnevno iživljavaju svoje biološko i idejno punoletestvo. Ova kriza je, istovremeno, prilika koja se ne sme propustiti. Itd. Ali o svemu tome neka ubuduće, na ovom mestu, piše neko drugi. Ideje koje sam ovde promovisao pobediće, ionako, svuda oko nas, pobediće i u Srbiji.
- Steve Vai – Salamanders In The Sun
Close to The Edge
Peščanik.net, 07.04.2009.
