Foto: Stefanie Loss/Reuters

Foto: Stefanie Loss/Reuters

Pokrajina Meklenburg-Pomeranija prava je provincija, ali tako divna da je možemo nazvati nemačkom Provansom. Tu se Sredozemno more zove Baltičko, plava lavanda koja cveta na jugu francuske ovde je žuta uljana repica, dok su aleje nemačkog severoistoka tako velelepne da se mogu uporediti sa plažama Azurne obale.

Međutim, sličnostima između Meklenburg-Pomeranije i Provanse ovde nije kraj, one se šire i na politički krajolik: Provansa je glavno uporište Nacionalnog fronta, a Meklenburg-Pomeranija nemačkih ekstremno desnih partija Alternative za Nemačku (AfD) i Nemačke nacionalno-demokratske partije (NPD). Svaki četvrti birač glasa za jednu od ove dve partije.

U pokrajini sa simpatičnim skraćenim nazivom Mekpom ima malo stranaca i izbeglica, ali AfD kao partija protiv izbeglica i izbegličke politike Angele Merkel uživa veliku podršku. Muslimani su tu takođe neprimetni, ali se kampanja AfD protiv navodne islamističke opasnosti pokazala kao veoma uspešna. Kampanjom žrtvenog jarca AfD je ujedinila razna razočaranja, nezadovoljstva, bes i prezir prema elitama, pretvorivši ih u 20 odsto podrške na juče održanim pokrajinskim izborima, i tako postala druga po snazi stranka.

AfD-u je išlo u prilog to što je ekstremno desničarska NPD 2006. i 2011. ulazila u pokrajinski parlament. Ako ste se navikli na huškačke parole NPD-a (koji poziva da se političari iz drugih partija izvedu pred sud kao „narodni izdajnici“), onda vam AfD i ne izgleda tako loše. To je upeglani NPD, lišen elementa gađenja, i zato je opasan.

Nacionalni front u Francuskoj postoji još od 1972. AfD je star samo tri godine, ali je za kratko vreme ušao u parlamente osam nemačkih pokrajina. A sinoć i u deveti. Gotovo je izvesno da će ući i u Bundestag na parlamentarnim izborima u jesen 2017. AfD je pobedio CDU u političkom zavičaju Angele Merkel. Godinu dana posle njene rečenice „Mi to možemo!“, uspeh AfD-a ima dvostruko značenje. Prvo, Angela Merkel će se teško izvući iz problema u koje se uplela. Drugo, pobednički niz AfD-a je dokaz da desničarski populizam, koji se ubrzano širi Evropom, zahvata i Nemačku.

Ipak, nije sve tako crno. AfD trenutno predstavlja mešavinu entoregionalizma, ekstremnog desničarenja i populizma, što karakteriše i ostale evropske desničarske populističke partije. Ta mešavina u AfD-u nije se još jasno iskristalisala, jer je partija prilično mlada. Ono što je danas desničarski populizam sa radikalnim primesama, sutra se može pretvoriti u desničarski ekstremizam sa populističkim primesama. Za to postoje brojni primeri u Evropi. Ako AfD izabere taj put, i tako usvoji i antisemitizam, bio bi osuđen na propast.

AfD živi gotovo isključivo od antiraspoloženja: ksenofobija, islamofobija, opšte nazadovoljstvo i paušalni strahovi, koje AfD sam širi. Ta raspoloženja potiču iz nadrealne stvarnosti i nisu održiva na dugi rok. Sadašnji birači AfD-a ne očekuju mnogo od ove partije. Oni pre svega žele da druge etablirane partije i političari shvate svoje greške. Nezadovoljstvo može prestati da bude privlačno kada se odustane sa kažnjavanjem drugih partija i vrati se ozbiljnoj politici.

Ako vam je do uzbuđenja i napetosti, ovo što je AfD do sada uradio nemačkoj parlamentarnoj demokratiji možemo nazvati masakrom motornom testerom po uzoru na čuveni američki horor film. Demohrišćani, socijaldemokrate i levica su iseckani na komade, tako da je u mnogim pokrajinama onemogućeno formiranja do sada uobičajenih koalicija. Ali to nije horor, već izazov tim partijama da postanu konkretnije i komunikativnije. Nemačka demokratija se i ranije suočavala sa sličnim izazovima i uspevala je da ih prebrodi. AfD rado širi strah. Ne smemo mu podleći.

Süddeutsche Zeitung, 04.09.2016.

Preveo Miroslav Marković

Peščanik.net, 05.09.2016.

Srodni linkovi:

Jakob Augstein – Prava alternativa za Nemačku

Jakob Augstein – Prekasno

Jan-Werner Müller – Nova nemačka desnica