Poštovani predsedniče vlade,

Nakon nedavne posete Beogradu gde sam učestvovao na ministarskoj konferenciji Saveta Evrope o medijima i informatičkom društvu, iskoristio bih priliku da sa vama otvorim nekoliko pitanja u vezi sa ljudskim pravima tražilaca azila u Srbiji. Tokom boravka, posetio sam prihvatni centar za tražioce azila u Bogovađi, zajedno sa Zaštitnikom građana Sašom Jankovićem, i sreo se sa predstavnicima UNHCR kao i nekoliko nevladinih organizacija.

Ono što sam video jasni su znaci pritiska na srpski sistem azila. Na dan moje posete, 7. novembra, pomenuti centar koji može da prihvati najviše 160 osoba, bio je popunjen. Zbog toga je oko 230 tražilaca azila boravilo u obližnjoj šumi, pod drvenim nadstrešnicama ili šatorima, bez pristupa sanitarnim objektima. Srpski zaštitnik građana opisao je životne uslove u šumi kao neljudske i ponižavajuće.

Situacija u Bogovađi je zaista ozbiljna i zahteva vašu hitnu pažnju i delanje. S obzirom da je broj tražilaca azila dostigao dve trećine lokalnog stanovništva, između njih i meštana rastu tenzije, ali na sreću do sada nije bilo ozbiljnih incidenata. Tokom posete sam razgovarao sa predstavnicima lokalne zajednice koji su izrazili zabrinutost zbog inercije republičkih vlasti, kao i strahove da će, s nadolazećom zimom, situacija za tražioce azila koji žive u šumi postati neizdrživa. Zbog toga od vas tražim da pod hitno preduzmete sve potrebne mere kako biste osigurali da svaka osoba koja je izrazila nameru da traži azil u Srbiji, bude zbrinuta u skladu sa međunarodnim standardima.

Primetio sam da zakon o azilu iz 2007. nalaže da se, kada osoba jednom izrazi nameru da zatraži azil u Srbiji, registracija obavlja u jednom od dva postojeća centra za azilante. Međutim, znatan broj osoba nije registrovan upravo zbog neodgovarajućeg kapaciteta za prihvat u ovim centrima. U praksi to znači da ukoliko osoba nije smeštena u centar za tražioce azila, neće imati pristup proceduri predviđenoj za azilante. Tokom 2012. u Srbiji je registrovano 2.723 zahteva za azil, dok kapacitet oba centra iznosi 288 mesta. Do oktobra 2013. još 3.845 osoba već je izrazilo nameru da zatraži azil.

S posebnom zabrinutošću primećujem da registrovani tražioci azila koji podnesu zahtev gotovo da nemaju izgleda za dobijanje statusa izbeglice ili subsidijarne zaštite: uz svega tri osobe kojima je priznat status izbeglica od 2008, stopa priznanja statusa u Srbiji gotovo je ravna nuli.

Pozdravljam napore koje je Srbija uložila da uspostavi pravni okvir za azil i da razvije infrastrukturu za prihvat tražilaca azila, ali je potrebno učiniti više, posebno s obzirom na porast imigracije s kojim je Srbija suočena od 2010. Imajući u vidu krizu u Siriji, zemlji porekla trenutno najvećeg broja tražilaca azila u Srbiji, verovatno je da će rasti broj osoba kojima je potrebna međunarodna zaštita.

Želeo bih da naglasim potrebu da Srbija preduzme određene mere kako bi se sprovođenje zakona o azilu uskladilo sa međunarodnim i evropskim standardima kao i da bi sistem azila postao funkcionalan. Ove mere uključuju:

– povećanje kapaciteta smeštajnih centara u Srbiji, da osobe u potrazi za zaštitom ne budu prinuđene da spavaju na otvorenom; postojeći neadekvatan aranžman ne samo da dovodi u opasnost zdravlje i dobrobit ranjivih ljudi, već negativno utiče na higijenu i kvalitet života lokalne zajednice i stvara ozbiljan rizik od socijalnih tenzija.

– uspostavljanje uviđavnog mehanizma procene koji bi omogućio rano razlikovanje migranata od tražilaca azila kako bi se uputili u odgovarajuće procedure i time se rasteretio sistem azila.

– formalno osnivanje službe za azil kao nezavisne jedinice u okviru ministarstva unutrašnjih poslova; prebacivanje revelantnih poslova sa uprave granične policije na obučene civilne službenike.

– usklađivanje obrade zahteva za azil sa centrima za smeštaj, kojima se trenutno zasebno bavi srpski Komesarijat za izbeglice i migracije.

Namera mi je da se obratim međunarodnim donatorima kao što je Evropska unija i zatražim da obezbede Srbiji pomoć. Međutim, srpske vlasti moraju preuzeti inicijativu i pokazati odlučnost u pružanju zaštite i smeštaja tražiocima azila.

Očekujem vaš odgovor i nastavak konstruktivnog dijaloga i saradnje sa vama i vašom vladom.

Srdačno,

Nils Muižnieks

 
Komesar Saveta Evrope za ljudska prava, Strazbur, 27.11.2013.

Prevela Milica Jovanović

Peščanik.net, 13.12.2013.