„Zašto ne nabavi megafon?“, pita 73-godišnja žena koja čeka u redu sa još 50 osoba ispred prištinske kancelarije međunarodnog centra za obradu viznih zahteva, TLScontact. S kraja reda jedva da čuje čuvara kako čita imena sa parčeta papira, pa pokušava da čita sa njegovih usana, kao i mnogi drugi koji nervozno čekaju u redu. Prozivaju još nekoga. „To sam ja“, kaže muškarac, prekidajući šum podnosilaca zahteva koji preturaju po svojim papirima i fasciklama. Svi se pomeraju i prave mu prostora da prođe do čela reda…
Ljudi povremeno izlaze iz zgrade noseći koverte u kojima je sadržana njihova sudbina. Da li je njihova aplikacija za vizu odobrena ili odbijena? Da li će moći da posete porodicu? Da odu na odmor? Da se leče u inostranstvu? Nekima kao da je svejedno pa natenane hodaju sa zapečaćenom kovertom u ruci. Drugi, puni strepnje, cepaju kovertu čim izađu iz zgrade. Neki u ekstazi odmah pozivaju svoje voljene da prenesu dobre vesti…
Svi sem Kosova
„Narod multietničkog i demokratskog Kosova imaće svoje mesto u Evropi“, stoji u saopštenju Evropske unije nekoliko dana pre Samita u Solunu 2003. godine. „Balkan će biti sastavni deo ujedinjene Evrope“. EU je delimično ispunila svoje drugo obećanje iz 2010, jer su građani balkanskih zemalja oslobođeni skupe vizne dokumentacije za potrebe kratkotrajnog boravka u šengenskim zemljama. To je omogućeno svima, sem Kosovu.
EU je tek 2012. predočila Kosovu plan za ispunjenje zahteva u pogledu vizne liberalizacije. U pitanju su uslovi koje država mora da ispuni da bi njeni građani mogli bezvizno da putuju kroz šengenski prostor. Iako su susedne zemlje još 2008. dobile planove sa po 40 uslova, Kosovu su nametnuta 93 uslova. Ono je do 2016. ispunilo sve zahteve iz plana EU. Onda je EU nametnula još dva zahteva: ratifikacija sporazuma o graničnoj demarkaciji sa Crnom Gorom i borba protiv korupcije.
Marta 2018, uprkos snažnom protivljenju, kosovska skupština je ratifikovala sporazum o graničnoj demarkaciji i nekoliko meseci kasnije Evropska komisija je potvrdila da je Kosovo ispunilo uslove. Sada su na potezu bili Savet EU i Parlament EU, koji je trebalo da usvoje predlog za ukidanje viznog režima za Kosovo, što su stalno blokirale članice EU, posebno Francuska i Holandija.
I dok građani Kosova moraju da preskaču bezbroj prepreka da dopru do država-članica EU, Kosovo je simbolički i srdačno poželelo dobrodošlicu Evropskoj uniji. Kada je Kosovo proglasilo nezavisnost 2008, de fakto državna himna bila je „Oda radosti“, to jest himna EU i Saveta Evrope. Aktuelna kosovska himna je pesma bez teksta pod nazivom „Evropa“, a državna zastava je kreirana na način da liči na zastavu EU, što je nagoveštaj evropskih integracija zemlje.
Premda EU ohrabruje ovakvo simboličko poistovećivanje sa Evropom i ponavlja mantru da je „budućnost Kosova u EU“, njen vizni režim sugeriše nešto drugo. Evropski parlament i Evropski savet krajem 2022. objavili su da će Kosovo dobiti viznu liberalizaciju najkasnije 2024. Međutim, reakcije na Kosovu na ove vesti bile su mlake, imajući u vidu višegodišnja neispunjena obećanja EU o ukidanju viza. Građani Kosova već duže od jedne decenije spadaju među poslednje Evropljane koji moraju da prolaze kroz skup i dugotrajan (ponekad i proizvoljan) proces da bi dobili vize i putovali Evropom. Kako je procedura apliciranja za kratkoročne vize nedavno prepuštena privatnim firmama, javljaju se građani koji su zabrinuti za privatnost podataka, dodatne troškove i kršenje Viznog kodeksa EU.
Haotičan proces
Enduena Klajiqi je imala 17 godina kada je obaveštena da je primljena na univerzitet u Belgiji. Radost zbog pisma o prihvatanju njene aplikacije uskoro je zasenjena procesom za dodeljivanje dugoročne vize. Počela je da prikuplja neophodna dokumenta: dokaze o platama roditelja i radne ugovore, sudski dokument u kom se potvrđuje da nije pod krivičnom istragom, rentgen, testove krvi i druge stvari. Kako bi ga ambasada uvažila, njen zdravstveni karton morao je da potpiše direktor Klinike za zarazne bolesti na Univerzitetskoj klinici Kosova. Trebalo joj je tri dana da dođe do njega. „Kada sam ga našla, bio je na sastanku; nisam mogla ništa da uradim pa mi je medicinska sestra rekla da sedim i sačekam ga ispred kancelarije“, rekla je. „Proces je vrlo haotičan.“
Imajući u vidu da Belgija nema ambasadu na Kosovu i da njena autsorsovana služba za vizne poslove obrađuje samo zahteve za kratkoročne vize, Klajiqi je prvo morala da dobije vizu da otputuje u Bugarsku (koja je članica EU, ali nije članica Šengena) kako bi aplicirala za vizu u Ambasadi Belgije u Sofiji. „Procedura je neverovatna“, kaže ona. „Morate da aplicirate za vizu da biste aplicirali za vizu“. Koliko god da je proces mukotrpan ili skup, „oni znaju da ćemo to uraditi”, napominje Klajiqi. „Znaju da ćemo mi, šta god da se desi, naći dokumenta, pronaći način, sakupiti novac da završimo procedure“.
K2.0 je razgovaralo sa desetak građana Kosova koji su u više navrata aplicirali za šengenske vize – svi su naglasili dehumanizujuće aspekte procesa. Savremeni umetnik Driton Selmani – koji često mora da putuje na izložbe i da radi – kaže: „Svaki put kada moram da apliciram, zapitam sebe pre ili kasnije: Da li da prosto odustanem?“
Kodeks vizne politike – dokument koji reguliše procedure za apliciranje za vize radi ulaska u države-članice EU – trebalo bi da se postara za „ljudsko dostojanstvo i integritet podnosilaca zahteva“. Niko od građana Kosova s kojima je K2.0 razgovaralo nisu znali da Kodeks vizne politike uopšte postoji, a mnogi su saznali da pravila iz Kodeksa vizne politike nisu poštovana ni u ranijim slučajevima kada su aplicirali za vizu. Kodeks nije preveden na albanski, ali jeste na 25 drugih evropskih jezika.
U periodu od 2013-15, većina država EU prepustila je dvema stranim firmama da obrađuju aplikacije za vize koje podnose građani Kosova: TLScontact i VFS Global. TLScontact je firma iz EU registrovana sa sedištem u Parizu, koja godišnje obradi četiri miliona zahteva za vize. Ona je na Kosovu registrovana 2018. i posluje u još 89 zemalja. Švajcarska ambasada – koja na Kosovu predstavlja i Luksemburg, Austriju, Francusku, Belgiju i Holandiju za potrebe apliciranja za vize – prepustila je vizne poslove upravo firmi TLScontact.
Iz Ambasade Švajcarske su za K2.0 izjavili da su to učinili zbog povećanog broja viznih aplikacija, malog broja osoblja i novonastalog tereta koji podrazumeva učitavanje biometrijskih podataka u vizne procedure. Bila je to odluka, kako su kazali, „doneta za dobrobit klijenata“ koja će im pomoći da unaprede usluge.
VFS Global, sa sedištem u Dubaiju, posluje u 144 države. Što se Kosova tiče, ambasade Švedske, Norveške, Finske, Slovenije i Hrvatske prepuštaju VFS-u da obradi procedure za apliciranje. Iz Ambasade Hrvatske na Kosovu su za K2.0 izjavili da su proceduru prepustili VFS-u jer je tako „omogućena bolja obrada viznih aplikacija [i] poboljšani standardi servisa za podnosioce viznih zahteva“.
Od septembra 2022. obrada viznih zahteva upućenih Nemačkoj prepuštena je firmi VisaMetric registrovanoj na Kosovu 2021. Prema informacijama na njihovom veb-sajtu, oni nude usluge u više od 100 centara za apliciranje za vize u 11 zemalja. Iako je ovo autsorsovanje urađeno u ime efikasnosti, mnogi građani Kosova smatraju da je aktuelni proces apliciranja za vize podjednako zbrkan i obeshrabrujuć kao i ranije, pa čak i više od toga. „U proteklim godinama čekanje se odužilo. U prošle dve godine, stanje je katastrofalno“, kaže Fitore Gashi, veb-developerka koja trenutno živi u Nemačkoj.
Jedna od glavnih teškoća je zakazivanje termina za vizu. Iako se Kodeks vizne politike poziva na to da termini za vizu moraju biti dostupni u roku od dve sedmice, građani Kosova često moraju da čekaju makar mesec dana, a ponekad i pet meseci. K2.0 je avgusta 2022. stupilo u kontakt sa firmom TLScontact da od njih zatraži zakazivanje prvog slobodnog termina za vizu, ali nijedan nije bio dostupan pre oktobra.
U izjavi poslatoj Kosovu 2.0 iz nemačke ambasade navodi se da je, nakon prepuštanja obrade viznih zahteva firmi VisaMetric, čekanje za zakazivanje termina skraćeno sa šest meseci na dva meseca, što je ipak četiri puta duže od perioda na koji se poziva Kodeks vizne politike. Odgađanje termina napravilo je probleme i LGBTQ+ aktivisti Blertu Morini, koji je prošle jeseni trebalo da učestvuje na sastanku branilaca ljudskih prava u Švedskoj. Kaže da, iako su organizatori događaja pisali Ambasadi Švedske mesec dana pre polaska, jedini dostupni termin bio je pet dana pre početka sastanka, što je ostavilo malo prostora za dobijanje odgovora i planiranje putovanja… Morina je na kraju ipak dobio vizu, ali mu je dat dvočasovni rok da vizu pod hitno preuzme u Ambasadi Švedske u Skoplju, Severna Makedonija, što je podrazumevalo putovanje iz Prištine.
Iz švedske ambasade krivicu za kašnjenja u procesu apliciranja svaljuju na kovid i tvrde da „većina podnosilaca zahteva dobija termin za vizu u VFS-u u roku od nekoliko nedelja“. Iz VFS-a nisu odgovorili na upit K2.0. Eroll Bilibani, producent i direktor DokuLaba, obrazovnog programa na filmskom festivalu Dokufest, susreo se sa problemima kada je trebalo da pomogne učenicima da učestvuju na kulturnim događajima u EU, a sve zbog kašnjenja u zakazivanju termina za vizu. Polaznici programa DokuLaba, prema njegovim rečima, „ne mogu da donesu spontane odluke da otputuju negde, da vide nešto. Oni moraju da planiraju učešće na izložbi tri do pet meseci unapred. To je zaista velika diskriminacija.“
Zakazivanje termina za vizu pada lakše onima koji mogu da priušte usluge koje se dodatno naplaćuju. VFS reklamira da za dodatnu naknadu, u visini od 30 evra, podnosioci zahteva mogu da podnesu svoje aplikacije onda kada žele, da dobiju pomoć od člana osoblja i podnesu nedostajuća dokumenta istoga dana. Plaćanjem provizije u iznosu od dodatnih 12 evra aplikantima se omogućuje da svoje vizne zahteve podnesu van redovnog radnog vremena. TLScontact i VisaMetric nude slične „usluge dodatne vrednosti“ i „VIP“ usluge.
Liri Hashani (23) saznala je da su pojedine usluge dodatne vrednosti, u stvari, neizbežne. Kada je prošle godine aplicirala za nemačku vizu u firmi VisaMetric, iznenadila se da je, pored redovnih 30 evra za uslugu, morala da plati dodatnih 30 evra za „VIP uslugu“, tj. da joj pasoš kod kuće dostavi kurir, iako je izrazila želju da sama preuzme pasoš u kancelariji firme. U Kodeksu vizne politike se navodi da trošak usluge koju pruža obrađivač viznog zahteva ne sme da premaši 40 evra. Nejasno je, pak, da li se uslovom da podnosioci zahteva plate 60 evra za kombinovanu uslugu i kurirske troškove krši Kodeks vizne politike. Bilo kako bilo, građani Kosova su izloženi dodatnim troškovima. U razmeni poruka na Tviteru na temu troškova koji se plaćaju VisaMetricu, Kaltrina Hoxha je podrugljivo primetila: „Živim u istoj zgradi u kojoj je smešten i VisaMetric. Mogu do njih u papučama da odem. Međutim, platila sam 30 evra [kurirskoj službi].“
U izjavi poslatoj Kosovu 2.0 iz nemačke ambasade naveli su da su odobrili odluku VisaMetrica da plaćanje kurirske usluge proglase obaveznim „kako bi se povećao broj prihvaćenih i obrađenih zahteva, pritom izbegavajući gužve u objektu viznog centra“. Sem toga, na vebsajtu VisaMetrica se navodi sledeće: „Za porodične zahteve (supružnici i deca), trošak od 30 evra mora da se plati samo jednom. Prilikom zakazivanja termina, naplaćena taksa od 30 evra po osobi biće nadoknađena za preostale članove porodice na dan podnošenja zahteva“. Radnik VisaMetrica je u razgovoru sa K2.0 rekao da firma podstiče zaposlene da se ne pridržavaju ovog obećanja i da zadrže iznos koji treba da se vrati aplikantima.
600.000 aplikacija za vizu, 99 miliona evra
Zakazivanje termina je tek prvi korak u apliciranju za vizu, jer proces podrazumeva duge redove i odlazak u nekoliko kancelarija radi prikupljanja dokumenata. Kada stignu u centar za podnošenje aplikacija, mnogi se žale da predugo čekaju da podnesu dokumentaciju. Morina i drugi smatraju da je ponašanje osoblja u centru za podnošenje aplikacija agresivno i neprimereno.
Neki smatraju da su nepregledni redovi i sveprisutna neučtivost samo signal koji EU šalje građanima Kosova, to jest da ih ne želi blizu sebe. „Nikada nisam razumeo, zašto moraju da viču?“, pita Selmani. Iz firme TLScontact poručuju da se trude da podnosioce zahteva dočekaju u prijatnoj atmosferi i da se dugi redovi formiraju zato što aplikanti „pristižu mnogo pre nego što su im zakazani termini“.
Prema rečima zaposlenog u VisaMetricu, aplikanti su često primorani da čekaju i po tri sata duže nakon zakazanog termina. Apliciranje za vize ne košta samo vremena, nego i novca. Prema jednom izveštaju, procenjeni troškovi za jednu aplikaciju iznose 165 evra. Prema najnovijim podacima Statističke agencije Kosova, prosečni mesečni dohodak u javnom sektoru na Kosovu iznosi 542 evra. Prosečna zarada u privatnom sektoru iznosi 376 evra.
Između 2014. i 2021. građani Kosova su podneli oko 600.000 aplikacija za šengenske vize. Ako računamo da jedna aplikacija košta 165 evra, za ovih osam godina građani Kosova su potrošili skoro 99 miliona evra u procesu apliciranja za kratkoročne vize. U pomenutom periodu odbijeno je oko 20% zahteva. Troškovi umeju biti mnogo viši u primerima kao što je onaj Enduene Klajiqi. Nakon plaćanja troškova za vizu da bi ušla u Bugarsku, troškove putovanja do Sofije i troškove za belgijsku vizu, ona je potrošila više od 500 evra. Iako Kodeks vizne politike sadrži odredbe o oslobađanju od troškova za širok spektar kulturnih i obrazovnih poseta (posebno za mlađe od 25 godina), mnogi građani Kosova koji imaju pravo na ovo oslobađanje od troškova ipak na kraju sve moraju da plate.
Iz Ambasade Švajcarske su za K2.0 izjavili da je TLScontact nadležan da proverava koji podnosioci zahteva ispunjavaju uslove za oslobađanje od troškova. Na vebsajtu ove firme nisu navedene informacije o oslobađanju od troškova. Iz švajcarske ambasade naglašavaju da je Kodeks vizne politike dostupan javnosti, iako nije preveden na albanski jezik. Iz firme TLScontact saopštavaju da nisu objavili informacije o oslobađanju od troškova na svom vebsajtu zato što se ta tema odnosi „na odluke koje donosi vlada koja je naš klijent, a ne TLScontact. Informacije o tome su dostupne na vebsajtu vlade“…
Četvorodnevne vize
Čak i kada građani Kosova dobiju vizu, ponekad im se izdaju boravišne vize na period kraći od onoga na koji se poziva Kodeks vizne politike. U Kodeksu se navodi da „period važenja viza za jedan ulazak treba da obuhvati ‘grejs period’ od 15 kalendarskih dana“ i navodi se primer grejs perioda: „datum dolaska + datum boravka + 15 dana ‘grejs perioda’“. K2.0 je imalo uvid u vize izdate građanima Kosova od strane država-članica EU, a u kojima je datum važenja sedam dana, a trajanje boravka čak četiri dana.
Kratki rok važenja i trajanja boravka za vize može da dovede do strepnje i straha jer otkazani ili zakasneli let ili neka treća nepredviđena okolnost, mogu da rezultiraju probijanjem roka boravka iz šengenske vize, što bi moglo da im onemogući buduće dobijanje vize. Dardan Konjufca, mladić sa Kosova, suočio se sa sličnom situacijom kada je njegov let za Prištinu iz Nemačke otkazan samo 10 minuta pre nego što je kapija trebalo da se otvori. Konjufca je bio zabrinut zato što je njegova viza trebalo da istekne narednog dana, a aviokompanija mu je ponudila alternativne letove dva dana kasnije. Dok su se drugi pripremali za duži boravak u Nemačkoj od planiranog, Konjufca je bio zaokupljen time kako da nađe drugi let istoga dana da ne bi prekršio uslove vize, pogotovo nakon što mu je nemački carinik rekao da mora što pre da napusti Nemačku. Bio je primoran da plati drugi let istoga dana kako ne bi probio rok iz vize. Prvobitna aviokompanija je odbila da mu nadoknadi troškove za otkazani let, jer su mu bili ponudili alternativu.
Drugi imaju problem jer dobiju kratkoročne vize iako su tražili dugoročne. Donika Qerimi je aplicirala za vizu 2018. da bi otputovala u Belgiju i odbranila doktorsku disertaciju. Pojedini segmenti odbrane su bili zakazani za decembar i januar, pa je ona tako tražila da joj se izda višenedeljna viza koja bi pokrila celokupni period. Umesto toga, dobila je četvorodnevnu vizu. Morala je da podnese žalbu kako bi dobila vizu koja pokriva celokupni boravak.
Kaskadni sistem, koji služi regulisanju dužine trajanja viza izdatih ponovljenim tražiocima viza, trebalo bi da spreči da se takve situacije dešavaju. Kada nosioci kratkoročnih viza poseduju evidenciju o izdavanju vize i ispoštovanim uslovima iz prethodno izdatih šengenskih viza, onda imaju pravo na sve duži boravak i na vizu za više ulazaka.
Viza za više ulazaka, koja ima petogodišnje važenje, može da se izda podnosiocima zahteva koji pokažu da imaju potrebu čestog ili redovnog putovanja, pod uslovom da dokažu da su prethodne vize koristili na zakonom propisan način, da imaju dokaz o pristojnoj ekonomskoj situaciji u zemlji porekla i da imaju iskrenu nameru da napuste šengenski prostor pre isteka vize.
K2.0 je imalo uvid u nekoliko kosovskih pasoša sa vizama koje nisu u skladu sa Kaskadnim sistemom. Na primer, iako Selmani, Bilibani, Qerimi i Morina kažu da su redovno putovali u EU u protekloj deceniji, niko od njih nije dobio petogodišnju vizu a nekima je izdavana kratkoročna viza, ponekad u trajanju od samo pet dana, iako su ranije imali dugoročne vize za više ulazaka…
Nekoliko osoba je za K2.0 govorilo o svojim iskustvima kada su ih obrađivači viznih zahteva obavestili da njihovim aplikacijama nedostaju izvesna dokumenta, u šta spadaju i ona koja nigde nisu navedena kao obavezna. Zatim im je ponuđena mogućnost da podnesu nedostajući dokument uz plaćanje novčane naknade.
Aplikanti čije se aplikacije odbacuju imaju pravo na žalbu. Posredi je mukotrpan i skup proces, ali svaka zemlja ima svoju proceduru. Dok podnošenje žalbe na odbijanje vize iz švajcarske ambasade košta oko 200 evra, žalba upućena švedskoj ili norveškoj može se podneti bez troškova. Podnošenje žalbe hrvatskoj ambasadi košta 43 evra.
Zaštita podataka, transparentnost i privatnost
EU je 2018. donela Opštu uredbu o zaštiti podataka (GDPR), kojom se građanima i rezidentima EU daje veća kontrola nad onim kako se njihovi podaci sa interneta prikupljaju, koriste i čuvaju. Stroga pravila diktiraju da organizacije moraju pomoću zaštitnih mera da čuvaju lične podatke, poput obaveznog šifrovanja. GDPR daje građanima i rezidentima EU pravo da povuku lične podatke iz javnih i privatnih ustanova…
Švajcarska, koja obrađuje aplikacije za brojne zemlje iz Šengena, nije država-članica EU niti mora da poštuje odredbe GDPR-a. Međutim, TLScontact, koji obrađuje vize za Švajcarsku i firma je osnovana u EU, dužan je da poštuje pravila o privatnosti i čuvanju podataka koja proizlaze iz GDPR-a – čak i kada posluju sa građanima koji nisu u EU, kao što je slučaj sa građanima Kosova. Ključni element zaštitnih mera u GDPR-u jeste onaj da građani i rezidenti EU moraju sasvim da budu upućeni u način na koji se njihovi podaci koriste…
Međutim, zaposleni u prištinskoj kancelariji VisaMetrica izjavio je za K2.0 da u firmi nemaju mnogo obzira prema zaštiti ličnih dokumenata i podataka aplikanata dok se aplikacije prevoze do ambasade Nemačke i nazad, a zatim šalju aplikantima preko kurirske službe. Prema rečima ovog zaposlenog, labave procedure dovode do gubljenja dokumenata i pasoša aplikanata. Privatnost i zaštita podataka bili su tema protesta političara i aktivista u Nemačkoj, kada je 2017. ta zemlja najavila kako planira da obradu viznih zahteva prepusti privatnim firmama.
Iako su u TLScontact-u za K2.0 izjavili da „ne prodaju lične podatke prikupljene od podnosilaca zahteva“, na njihovom vebsajtu se navodi da prenose „neke lične podatke državama, teritorijama ili organizacijama van Evropskog ekonomskog prostora“. Nije jasno čije podatke oni prenose, po kojim pravnim osnovama i kome.
Pojedini građani Kosova se žale na narušavanje privatnosti u segmentu apliciranja koji se tiče ličnih pitanja. Kada je Fitore Gashi aplicirala za vizu za potrebe porodičnog okupljanja u Nemačkoj, morala je da priloži i dokaz o radnom ugovoru svog supruga i dokaz o plati. Zaposleni koji je obrađivao njen zahtev rekao je: „Vau, kako dobru platu ima vaš suprug. Gde radi?“ – „To pitanje nikada nisu smeli da mi postave. To ih se ne tiče“, kaže Gashi, koja je, uprkos nelagodi zbog narušene privatnosti, bila svesna da nema slobodu da ne priloži dokumenta sa osetljivim podacima ili da se suprotstavi osobi koja obrađuje zahteve.
Pogled u budućnost
Četrnaestog decembra 2022. godine, istog dana kada su kosovski lideri potpisali aplikaciju za članstvo države u EU, Evropski parlament i Evropski savet postigli su dogovor da „Kosovu omoguće kratkoročnu viznu slobodu“. U dogovoru se pozivaju na to da se, najkasnije do 2024, omogući ukidanje viza, a nakon uvođenja Evropskog sistema putnih informacija i autorizacije (ETIAS), što je sistem granične kontrole u EU.
Posle višegodišnjeg nemara i nepreglednih odlaganja vizne liberalizacije, kršenja Kodeksa vizne politike i desetina miliona potrošenih na naknade, većina građana Kosova je iscrpljena. Oni čekaju i žive kao u getu.
Ovo je donekle sažeta verzija originalnog teksta.
Aulonë Kadriu, Vjosa Musliu, Kosovo 2.0, 09.02.2023.
Peščanik.net, 06.06.2023.
KOSOVO