Skulptura lava, Vatikan, Rim

Foto: Peščanik

Eto, bilo je dovoljno da tabloidni mediji samo za jedan vikend ne najave vanredno stanje, početak rata, krvave pogrome – pa da predsednik države odmah dobije nagradu za mir. Doduše, ne Nobelovu kao što vlast uveliko suflira, ali ipak onu koju su i vlast i crkva nagoveštavali izjavama da se on „kao lav bori za Kosovo“.

Dobro, nagrada nije nešto ni tradicionalna ni prestižna ali to nije sprečilo medije da vest o njoj okite ko Beograd. A naročito ih nije sprečilo da prenose i nadugačko citiraju pismo u kojem predsednik države ovu nagradu posvećuje tihoj većini u Srbiji, onoj koja ga podržava u traženju mira, a koja ostaje bezimena (kako sad bezimena, kad je on znao sva imena i pune adrese za slanje promotivnog materijala?).

I to je stvarno lepa vest – nevoljno je priznao da njegova sopstvena skupštinska kao i medijska većina ne predstavljaju većinu u Srbiji. Jer, em nisu tihi, naprotiv – preterano se čuju, em svakodnevno potpiruju sukobe pa ne mogu da budu ni pomenuti podržavaoci traženja mira. Što, naravno, ne znači da predsednik države podstiče i sve ostale koji nisu tihi i koji bi da se ratoborno postave. Na primer ove bundžije koje se sve češće okupljaju po gradovina, planinama, tribinama – oni mu baš idu na živce.

Kako se uopšte desilo da predsednik Srbije, uprkos rasprostranjenom mišljenju da bi zavadio i dva oka u glavi, dobije nekakvog Zlatnog lava pa još za mir? Da je to Zlatni lav na filmskom festivalu u Veneciji, pa i da razgovaramo da li je za glumu ili za režiju, ali ovako ostaje nejasno zašto se stalno huškanje na opoziciju, na vlast u susednim državama, na medije, glumce, igumane, karikaturiste, tviteraše… proglašava za „snažne napore u promociji mira“, maltene za – huškanje na mir.

A možda je nagrada zapravo Strašan lav samo je zbog zlatnog doba permutovano u zlatan? Jer, strašan lav bi sve objasnilo. I naslove tabloida (Strašno! Strašno!) i narogušen i ljut sav i taj je jeo šta je hteo (dobro, osim šnicle) i gledao je na tri oka (kako inače da odgleda sve televizije i sve objave na tviteru?) i slušao je na tri uva (kako bi inače znao šta opozicija tek namerava da uradi?) i išao je na tri noge (kako drugačije da u istom danu stigne i na svečano otvaranje radnje i sastanak i vanrednu konferenciju za kamere i na TV gostovanje?) i zubi oštri, pogled zao, on za milost nije znao (osim prema istomišljenicima)…

… A naročito ono da su ga jednog dana olovkom izbrisali.

Peščanik.net, 03.12.2018.

The following two tabs change content below.
Nadežda Milenković

Nadežda Milenković

Nadežda Milenković, kreativna direktorka, školovala se da radi sa delinkventima, a završila kao „samohrana majka srpskog advertajzinga“. Smislila neke od najboljih slogana: „Ili jesi ili nisi“ (Lav pivo) , „Izgleda šašavo, ali mene leđa više ne bole“ (Kosmodisk), „Ako vam je dobro, onda ništa“ (Peščanik)... Radila u reklamnim agencijama: Mark-plan, Sači, Mekken, Komunis. Sve manje radi komercijalne kampanje i okreće se goodvertisingu. Na Fakultetu za medije i komunikacije vodila master kurs: Idejologija. Autorka bestseler knjige „Kako da najlakše upropastite rođeno dete“, dugogodišnje rubrike „Pun kufer marketinga“ u nedeljniku Vreme i kolumne ponedeljkom na portalu Peščanik.

Nadežda Milenković

Latest posts by Nadežda Milenković (see all)