Dokle ćemo čekati da naš vlasnik takoreći sam smišlja kako bi se sve mogao svetiti neposlušnim i nadasve nezahvalnim podanicima? Svako može biti pretučen, nestanut, otet, optužen za rušenje ustavnog poretka, himere od koje nam nisu ostale ni ruševine, ali zar ne zaslužujemo mi još kaznenih mera, i koliko ih je još na raspolaganju vlasniku?
Tek prateći duševne muke Dačićeve (nije lako prekovremeno i prekomerno lagati: od Miloševićevog uspona pa sve do Vučićevog i vlastitog pada), puklo mi je pred očima koliko smo svirepo i bestijalno tukli policajce. Koji su sve budista do budiste, i bilo bi im prijatnije kad bi šetali u nekakvim alvatnim gandorama, gologlavi i sa frizurom poput šefa vladajuće partije, i kad bi pevali himne prirodi, bilju, reljefu, deltama reka i zalasku sunca, umesto što su već mesecima u teškoj opremi za razbijanje nas, a tu im opremu ja kupio, i borna kola, i hamere, i čizme kojima onaj što ih duži morati šutnuti u prepone svakog ko nije imao ludu sreću da bude u srcu stampeda, nego je zaostao, kao što zaostane mladunče dok krdo beži pred smrtnom opasnošću, i predatori, koji su isto Božija stvorenja, kako da ga onda ne rastrgnu i ne rasparčaju njegovo još toplo telo na nejednake časti; tu skupu čizmu gledao sam u akciji, nadomak zdanja PIO fonda, moje druge kuće takoreći, ali, našto nabrajati unedogled šta smo sve kupili našoj policiji, od bojnih otrova do zvučnog topa: ne dovijaj se kako da ozlojediš vlasnika, nego se pitaj možeš li nekom idejom da mu pomogneš. Zašto i dokle da preplaćuje premudrog Izraelca, da ga ovaj savetuje kako se sa niščima bezdušno i cinično postupa? Zar nije vreme da na maternjem jeziku dobije barem jedan ili dva saveta pro bono?
Pa evo.
Predlažem da se svakom penzioneru koji bude snimljen ili legitimisan na protestu ukine penzija. Ovako su profesori, učitelji i nastavnici dovedeni u neravnopravan položaj. I svi drugi zaposleni imaju zort od osvetoljubivog despota, jedino penzionerima kao da ni vrhovno biće ništa ne može: primaš uredno penziju, a odlaziš da laješ na državu koja ti puni džep, i prepunja se čaša tvoja, što baš lepo opisuje Sveto pismo, povišice prestižu jedna drugu, a ti režiš na ruku koja te hrani, pokazuješ zube koje ti je zapravo država i dala, a koja od tebe nema nikakove koristi, jer se ne zna više ni da li ćeš u slavu tradicije glasati za vlasnika, ili si podlegao modi i više ne voliš svog rođenog gazdu i hranitelja.
Penzija bi, ako moj predlog bude razmotren i nadam se prihvaćen, počiniocu bila oduzeta od trenutka kad ga je neko na protestu snimio (mnogi snimaju sami sebe, treba im samo oduzeti te telefone i corpus delicti pada organima reda i progona besplatno u ruke, kao Tomi što je upala lopata u med); Vlada bi donela uredbu da se ista mera primeni na bračnog druga/drugaricu bezobraznog i drskog umirovljenika, jer ljudi nakon četrdeset godina zajedničkog života imaju istovetan svetonazor, tako da ta bračna drugarica, koja doduše nije još uhvaćena in flagranti, odlazi, sto posto, ako je samo pokretna, na drugu raskrsnicu, ili izlaze muž i žena mačka pečena naizmenično, da ometu vrtoglavi uspon Srbije, drugo, penzioneru bi penzija mogla (morala bi) biti oduzeta i retroaktivno, ako se ispostavi da je i pre ove nezgodacije sa nastrešnicom izlazio na ulicu da kvari raspoloženje onima koji su mu dali sve što želi, pa čak i ono što ne želi. Izjava bilo kog očevica, da je tog i tog penzionera video sa svoje terase ili iz zaustavljenog tramvaja broj taj i taj, takođe bi bila dovoljna da se nasilni penzioner liši onoga što je do tada smatrao neprikosnovenošću i takoreći tabuom.
Dostave bi mogle, u zavisnosti od želje samog doušnika, biti usmene, ili pismene; bile bi anonimne, osim ako bi savesni građanin baš želeo da se raščuje kao branilac ustavnog poretka. Ova bi mera umnogome rasteretila PIO, pa bi njegov rukovodilac mogao još više da se posveti slobodnim partijskim aktivnostima.
Nije ovo sve, za iskupljenje nije dovoljan puki predlog da penzioneri, kao sve osionija i sve okrutnija skupina, budu prepušteni samofinansiranju: prijavljujem sebe da sam nakon zasluženog suzavca – što je još i blaga mera, jer imaju specijalci i vatreno oružje – počeo da klevećem policiju, i to čim sam nakon dva minuta panične zagrcnutosti i gušenja došao do daha: ovo nije samo suzavac, ovo je mešavina sa gušavcem, o kome sam učio i u gimnaziji i u JNA. Da li su naši, kao pobednici u Velikom ratu, došli do neprijateljskih zaliha bojnih otrova, pa nisu imali srca da to unište, ili je MUP kupio svež gušavac od svojih poslovnih prijatelja, ili sama naša Namenska, Bog joj dao dug vek i berićet, može sama to da proizvede, čisto za domaće potrebe?… – To sam rekao doduše samo bližnjima i nekolicini pobunjenika, nikad ne bih to po služb. novinarskoj dužnosti napisao i objavio, ali zaslužujem, i osećam potrebu, da me država za tu moju zlomisao i za taj lokalni rumor kazni: „Okrivljeni mora o vlastitom trošku – dok još prima penziju – otputovati u Moskvu, gde će mu Federal’naia sluzhba bezopasnosti, slavni FSB, biopsijom, koju će okriv. takođe sam platiti, uzeti uzorak iz pluća, ne veći od jednog plućn. krila, kako bi se naučno i nepristrasno ustanovilo ima li u bojnom otrovu ičega osim časnog suzavca, pa ako nema, što naši organi reda naravno znaju i jamče, onda će širenje lažnih vesti – ovde se radi o jednoj lažnoj vesti, ali zakonodavac se izrazio u množini – biti prekvalifikovano u verbalnu sabotažu, za šta je zaprećena kazna tri i po hiljade sati društveno korisnog rada, a nema društvenog rada korisnijeg od održavanja higijene u Pionirskom parku, gde u blagoslovenoj simbiozi obitavaju studenti koji žele da uče i nestudenti koji nikad nisu želeli da uče.“
Peščanik.net, 21.08.2025.
Muzički blog Ljubomira Živkova
NADSTREŠNICA
