• A A A
  • |
     

    Beleške jednog liberala

    | 26/04/2012

     

     
    Beleška o izborima u Francuskoj

    Ne razumem se mnogo u francusku politiku. Međutim, iz ove perspektive, deluje kao da Sarkozi ima vrlo jasnu ideju šta će uraditi na ekonomskom planu, dok je Oland nema.

    I to je razlog zašto treba navijati za Olanda.

    Ako Sarkozi nekako uspe da preokrene rezultat i odnese pobedu, to će podrazumevati još veći evropski ekonomski dogmatizam – insistiranje na fiskalnoj odgovornosti je jedini pravi put i stezanje kaiša je odgovor na sve. Ova dogma se nekako održava u životu, uprkos silesiji dokaza da je pogrešna i da u praksi donosi zastrašujuće posledice.

    Olandova pobeda bi uzdrmala stvari, i ponudila bi makar mogućnost nečeg boljeg.

    I još ovo. Oland je očigledno potpuno lud što traži povećanje poreskih stopa za najveće prihode, kako bi ih doveo otprilike na onaj nivo koji vodeći finansijski eksperti smatraju dovoljnim.


    Obamina nepostojeća tema

    Edvard Lus je kazao ono što mnogi od nas misle: postoji opasan nedostatak fokusiranosti u Obaminoj kampanji, koja previše podseća na neke prethodne epizode. Pre svega, Obama nema jasnu priču o ekonomiji.

    Kakva bi ta priča trebalo da bude? Obamini simpatizeri, u stvari, imaju jasnu priču, koja glasi: suočio se istovremeno sa vrlo slabom ekonomijom i sa potpunom političkom opstrukcijom – koja je, uzgred, imala efekta čak i dok su demokrate kontrolisale oba doma kongresa, zbog filibastera. Zato je uradio koliko je mogao, preko stimulansa i drugih mera, i spasao ekonomiju sigurne propasti. To što nije uradio više, pa dobro, možda je mogao da izvuče malo veći stimulans, možda je mogao da uradi više oko pomoći kreditnim dužnicima, ali generalno gledano, odradio je prilično dobar posao, imajući u vidu političku klimu.

    Nećemo se baviti pitanjem da li je, zapravo, mogao da uradi znatno više. Sada je poenta to da administracija nije pričala ovu priču, ni u jednom trenutku. Prvo su govorili kako je očito nedovoljni stimulans bio sasvim prikladan; zatim su isprobavali razne bezlične slogane koje niko ne pamti, a sve to da bi nas uverili kako nam je sasvim dobro.

    Pretpostavljam da je ovo rezon njegovog političkog tima, koji izgleda veruje da bi ukazivanje na opstrukciju odavalo utisak slabosti, i da su vesele priče bolje nego trumanovska kampanja udaranja po nesposobnim republikancima u kongresu. Ali u protekle tri godine nisam video ništa što ukazuje na to da njegov politički tim ume da igra ovu igru – i zbog veselih priča ispadaju nespremni svaki put kad se pokaže da ekonomija kaska.

    U poslednjh nekoliko meseci, primetno je naginjanje ka spokojstvu, ka uverenju da će niz dobrih pokazatelja zaposlenosti opravdati ove vesele priče. Takva opklada bi Obamu lako mogla koštati pobede na izborima.


    Kriza cionizma

    Mislio sam nešto da kažem – a još uvek nemam vremena da to uradim kako treba – o hrabroj knjizi Pitera Bejnarta Kriza cionizma.

    Istina je da poput mnogih liberalnih američkih Jevreja – a većina američkih Jevreja su još uvek liberali – i ja u suštini izbegavam da razmišljam o tome kuda se Izrael zaputio. Iz ove perspektive deluje očigledno da se uskogruda politika aktuelne vlade pretvara u postepeno, dugoročno nacionalno samoubistvo – i to je loše za sve Jevreje, kao i za čitav svet. Ali ja vodim i druge bitke, a kazati nešto o tome znači izložiti se napadu organizovanih grupa, koje pokušavaju da izjednače svaku kritiku izraelske politike sa antisemitizmom.

    Ali najmanje što možemo učiniti jeste da stanemo u odbranu Bejnarta, koji je, kao što se moglo očekivati, uleteo u ovu mašinu. Kao što rekoh, hrabar čovek, i zaslužuje više.

     
     The New York Times, 21-24.04.2012.

    Preveo Ivica Pavlović

    Peščanik.net, 26.04.2012.

     
    Ver peliculas online