Foto: Neda Radulović-Viswanatha

Foto: Neda Radulović-Viswanatha

Tokom poseta Aziji na aerodromima su me često dočekivali sa natpisom „Gospodin Pol“. Zašto? Zato što se u Aziji prvo piše prezime, pa su mislili da je Krugman moje ime. Bezazlena greška azijskog taksiste koji prevozi američkog profesora. Ali neoprostiva kada je učini predsednik SAD koji dočekuje lidera jednog od naših najvažnijih ekonomskih i bezbednosnih partnera. Ali i to se desilo. Donald Trump je gospodina Abea nazvao premijer Shinzo. Gospodin Abe, koliko je meni poznato, nije uzvratio sa predsednik Donald.

To bi bila trivijalna epizoda da je reč o izolovanom slučaju, ali nije. Ono što smo tokom poslednje tri nedelje videli je zapanjujuća parada grubog neznanja na svim frontovima. Ali daleko gore je to što to ne smeta nikome u Beloj kući, niti njihovim saveznicima u kongresu. Izgleda da oni veruju da je stručnost ili barem poznavanje materije za mekušce, a da je prava moć u neznanju.

To se vidi u pravnim pitanjima. U svojoj često citiranoj analizi Benjamin Wittes je zloglasnu uredbu o izbeglicama opisao kao „zlobu osujećenu neznanjem“ primetivši „da je to izgleda pisao neko nestručan“, što je čini idealnom za obaranje na sudu.

To se vidi u pitanjima nacionalne bezbednosti, gde se predsednik oslanjao na glavnog savetnika koji je, čak i ako zanemarimo njegove sumnjive veze sa Kremljem, strateške informacije dobijao od desničarskih teoretičara zavere.

To se vidi u obrazovanju, gde je kongresno saslušanje nove ministarke obrazovanja Betsy DeVos pokazalo da ona nema odgovore ni na osnovna pitanja.

To se vidi u diplomatiji. Zar je tako teško naučiti izgovor imena inostranih lidera? Izgleda da jeste. Gafu sa Abeom prethodila je poseta britanske premijerke Therese May čije ime je bilo pogrešno napisano u zvaničnom protokolu. Nekoliko puta.

Pogledajte ekonomiju. Raspušten je ekonomski savet, a nisu izabrani novi članovi. Sećate li se Trumpove priče o infrastrukturnom planu od 1.000 milijardi dolara? Belu kuću bi trebalo podsetiti na to, jer do sada nije iznela ni naznake konkretnog predloga u vezi sa tim.

Ali hajde da ne budem tako strog prema glavnokomandujućem tviterašu: on je prezir prema stručnosti preuzeo od svoje partije. Najuticajniji republikanski ekonomisti nisu ozbiljni konzervativni stručnjaci, već dokazani šarlatani koji ne znaju ni tablicu množenja.

Pogledajte paniku u Republikanskoj partiji zbog zdravstvenog osiguranja. Mnogi od tih ljudi su u šoku, jer tek sada shvataju da će opoziv Obamakera oduzeti zdravstveno osiguranje milionima Amerikanaca. Oni koji su se time bavili mogli su da im objasne složenost reforme zdravstvenog osiguranja, ali stručnost nije na ceni u Republikanskoj partiji.

I tu stižemo do suštine. Advokati mogu da vam kažu da je vaša zabrana ulaska muslimana u SAD neustavna, naučnici da su klimatske promene stvarne, ekonomisti da se smanjivanje poreza neće samo od sebe isplatiti, stručnjaci za glasanje da nema nekoliko miliona glasova ilegalnih migranata, a diplomati da dogovor sa Iranom ima smisla i da nam Putin nije prijatelj. Ali šta to vredi kada mi ne verujemo stručnjacima.

Neko će reći: „Ako su tako glupi, kako su pobedili?“ Deo odgovora je u tome da prezir ove partije prema „takozvanim stručnjacima“ deli veliki broj njenih glasača. Na rezultate izbora je uticao anti-intelektualizam, to jest neprijateljski odnos prema „dosadnim elitama“ koje tvrde da odluke treba zasnivati na pažljivim analizama.

Sada se vidi koliko se vladanje razlikuje od predizborne kampanje, u kojoj su se mediji više bavili pseudo-skandalima Trumpove protivnice nego svim važnim pitanjima zajedno. Sada su stvari postale ozbiljne i sve ukazuje na to da ljudi koji vode zemlju nemaju pojma šta rade.

Možda je ova konfuzija dobra, jer neznanje zaista može da osujeti zlobu. Ne mislim samo na sudsko ukidanje odredbe o imigraciji, već i na to da je republikanski neznalački napad na Obamaker izazvao pravi rovovski rat za opstanak ovog osiguranja, od čega će američki građani imati velike koristi. Rastuća nepopularnost gospodina Trumpa može da uspori put Amerike ka autokratiji.

Ali ko u međuvremenu vodi zemlju? Teturamo se iz krize u krizu, a na vrhu zemlje zveči intelektualni vakuum. Čuvajte se.

The New York Times, 13.02.2017.

Preveo Miroslav Marković

Peščanik.net, 15.02.2017.