Gledam naslove po mnogim medijima na temu izložbe Bogujevci i suočavam se po milijarditi put sa neprofesionalizmom, diskriminacijom i saučesništvom u kriminalnim radnjama.
Dakle, dragi profesionalni novinari, čija deca takođe žive u ovoj zemlji koju oblikujete:
Ovo NIJE albanska izložba, već izložba troje umetnika koji se zovu Jehona, Saranda i Fatos Bogujevci.
Ovo NIJE izložba o albanskim žrtvama, već o žrtvama kao takvima, a na primeru njihove sopstvene.
Žrtve su žrtve bez obzira na etničku pripadnost. Osim ako ne mislite drugačije? I za Škorpione ovo nisu bili žene, deca i nevine žrtve, već korov koji treba iskoreniti – čišćenje.
Njih troje su etnički Albanci, ali mogli su da budu i Libanci, Kubanci, vanzemljanci… To je najmanje važno.
Važno je da je pored ostalih gradova čak i Beogradu, a narodu ubica njihove porodice, poklonjeno jedno više nego dragoceno umetničko, a rekao bih i životno delo. Doslovce.
Dakle, otvorena je izložba sa veoma ozbiljnom angažovanom umetnošću koja je našem sopstvenom lečenju više nego potrebna.
Oni su dakle umetnici, a uz to i preživela deca masakra koji je izvela zvanična formacija Republike Srbije.
Oni su i pored svega što su preživeli došli i nama dali deo sebe.
Dali su nam veliki deo sebe, iako su im, onaj drugi deo njih, zauvek oduzeli zlikovci u ime ove države i ovog naroda.
Ovi mladi ljudi smogli su snage da se izbore sa svim ličnim tragedijama, da se školuju i u okviru svoje profesije bore za dobro svih nas. Iako su Albanci.
Mogli biste i vi to isto da probate. Iako ste Srbi ili šta već…
Facebook, 19.12.2013.
Peščanik.net, 19.12.2013.
KOSOVO